Јереј Григориј Поликарпов: Расуђивање о седминама пророка Данила или како ће тећи последња времена

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ЗНАТИ ШТА ЈЕ ПОСЛЕДЊА СЕДМИНА

За цењене читаоце „Борбе за веру“ ексклузивно доносимо и препоручујемо ванредно добар текст на тему збитија која ће претходити крају света и Другом Христовом Доласку из пера руског свештеника Григорија Поликарпова. Иначе, преводећи у овом тексту стихове из књиге Светог Пророка Данила, уочили смо више нетачности и нејасноћа у преводу Ђуре Даничића и урадили превод по руском изворнику. Такође, напомињемо да су међунаслови, опремање илустрацијама као и крајњи закључак – односно резиме у пет тачака по којима ће се догађаји одвијати – наши. Текст је подужи, али свако коме је стало до спасења, треба пажљиво да га прочита.

+ + +

ШТА ЈЕ ОТКРИВЕНО ПРОРОКУ ДАНИЛУ?

У Библији постоје месијанска места која указују на Месију – Спаситеља света. Праобрази и пророчанства Старог завета о Месији испуњени су пре две хиљаде година на нашем Господу и Спаситељу Исусу Христу и на тај начин указали на његово месијанско и божанско достојанство. Једно од месијанских места у Библији је пророчанство, смештено у књизи Светог пророка Данила, о Боговаплоћењу – о времену доласка у свет Месије и Његовог искупљења људског рода.

Док је био у вавилонском заробљеништву – 538. године пре Христа – Свети Пророк Данило примио је од Бога преко Светог Арханђела Гаврила пророчанство (Дан. 9, 24-27) о избављењу Јевреја из ропства, о обнови Јерусалима и храма, о Месији, кога су Јевреји очекивали:

„(24. стих) Седамдесет је седмина одређено твоме народу и твоме граду светом да се сврши пријеступ и да нестане гријеха и да се очисти безакоње и да се доведе вјечна правда, и да се запечати виђење и пророштво, и да се помаже Свети над светима.

(25. стих) Зато знај и разумиј: откад изиде ријеч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе (Месије) биће седам седмина, и шездесет и двије седмине да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко вријеме.

(26. стих) А послије те шездесет и двије седмине погубљен ће бити помазаник и ништа му неће остати; народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата.

(27. стих) И утврдиће завет са многима за седмину дана, а у половини седмине прекратиће се жртва и принос, и на крилу (светилишта) биће мрзост опустошења и коначна – предодређена – погибао стићи ће опустошитеља“ – (превод стиха „Борба за веру“ по руском изворнику): „И утвердит завет для многих одна седмина, а в половине седмины прекратится жертва и приношение, и на крыле [святилища] будет мерзость запустения, и окончательная предопределенная гибель постигнет опустошителя.“

(У преводу Ђуре Даничића овај стих, потпуно неразумљиво, гласи: „И утврдиће завјет с многима за седмину дана, а у половину седмине укинуће жртву и принос; и крилима мрским, која пустоше, до свршетка одређенога излиће се на пустош“.)

ШТА СУ ПРОРОЧКЕ СЕДМИНЕ?

Мора се рећи да је од најранијих времена схватање “седмина” установљено као седмогодиште (седам година). Седамдесет седмина, како се види из текста пророчанства (Дан. 9, 24-27), подељено је у три периода. Први траје седам седмина (49 година). После њих – шездесет две седмине (434 године). И, коначно, једна седмина – последња, седамдесета (7 година). „Зато знај и разумиј (каже Пророк Данило): – откад изађе реч о да се Јерусалим опет сазида до Христа Владике биће седам седмина и шездесет и две седмине; и вратиће се (народ) да опет сагради улице и зидине, но у тешко време“ (превод стиха са руског изворника – „Борба за веру“): „Итак знай и разумей: с того времени, как выйдет повеление о восстановлении Иерусалима, до Христа Владыки семь седмин и шестьдесят две седмины; и возвратится [народ] и обстроятся улицы и стены, но в трудные времена. (Код Даничића овај стих гласи: „Зато знај и разумиј (каже Пророк Данило): – откад изиде ријеч да се Јерусалим опет сазида до помазаника војводе биће седам седмина, и шездесет и двије седмине да се опет пограде улице и зидови, и то у тешко вријеме (Дан. 9, 25) ).

Пророк Данило је јасан: “Од времена када је издата заповест о обнављању Јерусалима, до Христа Господа, седам седмина и шездесет две седмине“ (Дан. 9, 25). И онда пророк говори о првих седам седмина детаљније: „И људи ће се вратити, и улице и зидови ће бити изграђени, али у тешким временима“ (Дан. 9, 25).

ПОВРАТАК ИЗ ВАВИЛОНСКОГ РОПСТВА

Персијски краљ Артаксеркс I Лонгиман (Дугоруки) је 20. године своје владавине издао декрет Израиљцу Немији – „заповест о обнови Јерусалима“ (Дан. 9, 25). Немија са Јеврејима који су били у заточеништву вратио се с Артаксерксовим указом у Палестину, где је седам седмина (49 година) провео у напорима обнове Јерусалима: храма, улица и зидина. Помињу се тешка времена због чињенице да су суседни народи ометали обнову Јерусалима, због чега је изградња била толико дуга. А храм се градио 46 година, као што је назначено у Јеванђељу (Јн. 2, 20).

ЈАВЉАЊЕ ИСТИНИТОГ МЕСИЈЕ И ДАНИЛОВЕ СЕДМИНЕ

Рођење истинитог Месије, Господа нашега Исуса Христа

Након догађаја од седам седмина, пророк говори о наредне шездесет две седмине, на крају којих је Богојављење – Рођење Христово и искупљење грехова рода људског на Крсту које је учинио Господ Исус као Помазаник (Месија, Христос) и као Војвода (Дан. 9, 25).

Свети Апостол и Јеванђелист Лука пише да је Господ Исус Христос изашао да проповеда у 15. години владавине римског цара Тиберија. То се поклопило са 782. годином од оснивања Рима или са 30. годином од Христовог Рођења.

Христос Спаситељ је проповедао три и по године и страдао на Крсту 34. године. На тој граници завршило се шездесет и девет седмина (7 седмина + 62 = 483 године) од Артаксерксовог Указа: „Откад изађе реч да се Јерусалим опет сазида до Христа Владике биће седам седмина, и шездесет и две седмине (Дан. 9, 25).

За време крсних страдања Спаситеља: „Завјеса у храму раздрије се надвоје од горњега краја до доњега“ (Мт. 27, 51), што је значило да је Бог напустио јеврејски храм због учињеног убиства Помазаника Његовог, Христа Месије, дa je завеса раздрана руком Самога Бога и да је Он Својом силом открио Светињу над светињама, а открио ју је нарочито новозаветним свештеним лицима, јер не жели да више пребива у тами (Јевр. 8, 5, 6), не жели да буде поштован како су Га до тада поштовали – крвљу јараца и јунаца (Јевр. 10: 4,5,7), да је истинска, једина жртва – Агнец Божији, који узима на себе грехе света, принесена већ на Голготи за цео свет, а сада неприступни престо страшног Јахвеа мора постати престо благодати, доступан свима (Јевр. 10, 29, 7,19−20), онако како је о овоме писао Свети Инокентије. Стари завет је завршен и испуњен (Јер. 24, 7; 31, 31-34; 32,38-40; Јевр.8, 13), јер је он био само ПЕДАГОГ ДО ДОЛАСКА МЕСИЈЕ (Гал. 3, 24).

ПРОРОЧАНСТВО О РАЗАРАЊУ ЈЕРУСАЛИМА

После Силаска Светог Духа на Апостоле започело је њихово свеопште проповедање, услед чега се велико мноштво људи обратило Христу Богу. Након што је већина Светих Апостола претрпела мучеништво, Јевреји су кажњени за убиство Христа разрушењем Јерусалима и храма. У тексту пророштва јасно се види да између 69. седмине и последње 70, постоји веза – те постоји указивање на разрушење Јерусалима и храма у њему од стране Римљана што се догодило 70. године од Рођења Христовог. 26-ти стих девете главе завршава се овим речима: “ …И по истеку шесдесет и две седмине биће предан смрти Христос, и неће бити; а град и светилиште разориће народ војводин, који ће доћи, и крај ће му бити као од потопа и опустошења ће бити до краја рата“ (Дан. 9,26 – превод са руског изворника – „Борба за веру“ – „И по истечении шестидесяти двух седмин предан будет смерти Христос, и не будет; а город и святилище разрушены будут народом вождя, который придет, и конец его будет как от наводнения, и до конца войны будут опустошения“; код Даничића стоји: „Народ ће војводин доћи и разорити град и светињу; и крај ће му бити с потопом, и одређено ће пустошење бити до свршетка рата” (Дан. 9, 26).

У овом тексту се говори о разарању Јерусалима („града“) и храма („светилишта“) од стране Римљана под царем Веспасијаном („народ војводин“ – то су Римљани), јер је Јудеја у то време била под влашћу Римљана, који су су угушили јеврејску побуну против њихове власти. Јерусалим је био потпуно уништен („И његов крај (град) ће бити попут поплаве“), а затим је устанак угушен широм Јудеје („И до краја рата (Први јеврејски рат 66-77. године од Рођења Христовог) биће опустошење“). Христос Спаситељ је то предвидео непосредно пре Својих крсних страдања (Мт. 24, 1-2; Мк. 13, 1-2; Лк. 21, 5-6).

ПОСЛЕДЊА СЕДМИНА И ДОБА АНТИХРИСТА

И тек после 26. стиха, након догађаја уништења Јерусалима и храма, у 27. последњем стиху девете главе иде прича о последњој 70. седмини, коју већина егзегета занемарује: „И утврдиће завет са многима за седмину дана, а у половини седмине прекратиће се жртва и принос, и на крилу (светилишта) биће мрзост опустошења и коначна – предодређена – погибао стићи ће опустошитеља“ (Дан. 9, 27).

Као што се јасно види, последња 70. седмина, одвојена догађајима и временом, разликује се од 69. седмине. Каквим временом је она одвојена?

Свештеномученик Иполит Римски (170-235) у „Слову о Христу и Антихристу“ каже: „Поменувши ту „једну“ седмину, Данило, наравно, означи ту последњу (седмину), која ће се збити у последња времена, пре краја света” (још додаје Свети Иполит: „Половину те седмине заузеће два пророка: Енох и Илија. Они ће, одевени у вреће, проповедати током хиљаду и две стотине и шездесет дана, објављујући покајање Народу (Божијем) и свим народима“ – нап. „Борба за веру“).

Шта је пророк Данило рекао о овој седмини? „И утврдиће завет с многима за седмину дана“ (Дан. 9, 27). Овде се каже „утврдиће“, а не успоставити, јер је пре тога Христос Спаситељ успоставио Нови завет, па каже „утврдиће“. Из ког разлога се тако каже? Овде се реч „утврдити“ користи у значењу завршетка, као што за било који Споразум служи обично потпис или печат, што је завршетак закљученог споразума. Догађајима у последњих седам година људске историје, током којих ће сваки човек бити испитан, ​​православни хришћани ће мучеништвом запечатити своју верност Богу. Остатак света ће имати последњу прилику да се обрати Христу Богу.

ДОБА СВЕОПШТЕ ОТПАДИЈЕ

Пред крај света биће (и сада је) „отпадништво“ (2. Сол. 2, 3) многих од вере у Господа нашега Исуса Христа. Свет све више тоне у паганизам. Коначно, видимо да су се Јевреји опирали Богу 2000 година и чекају свог лажног месију. Кроз догађаје последње седмине, Бог ће показати људима да је лажни мисија „човек греха, син погибли“ (2. Сол. 2, 3) – Антихрист. Ово ће бити последња прилика да се људи пропадајућег света обрате Господу Исусу Христу. Ово ће, највероватније, бити утврђивање Завета за многе (Дан. 9, 27).

У свету уништавају традиционални начин живота свих народа. Свет тоне у хаос. У ствари, овај хаос је контролисан – планиран. Зашто се ово ради? Бивши генерални секретар НАТО-а Пол Спак (1899-1972) једном је рекао: “Потребна нам је довољно моћан човек који би осигурао лојалност свих народа и извукао нас из мочваре у коју тонемо.”

Историчар Арнолд Тојнби (1889-1975), несумњиво инициран у планове масонерије, понавља исту мисао: „Наметањем све смртоноснијег оружја човечанству, уз све већу техничку међузависност, технологија је довела човечанство до таквог очаја да смо сазрели да обоготворимо сваког новог Цезара који би био у стању да свету да јединство и мир! ”

РЕД ИЗ ХАОСА (ПАРОЛА МАСОНЕРИЈЕ 33. СТЕПЕНА)

Стога, када човечанство буде доведено до очаја вештачки створеним епидемијама, ратовима, вештачки изазваном глађу, тада ће окултни јудаистички кабализам, који већ вековима ради на рушењу темеља света, довести до светске моћи човека који ће решити све проблеме: окончати ратове, натерати зараћене стране да се помире, ујединити религије, закључити Уговор о миру између зараћених земаља, идеологија и религија света. И тада ће га људи прогласити спаситељем човечанства.

Преподобни Јефрем Сирин говори о Антихристу овако: „Доћи ће Свепогани (Антихрист), као лопов, да би све обмануо: доћи ће притворно као побожан, градећи се смирен и кротак, као неко ко мрзи – како ће говорити о себи – неправду, гнуша се идола, поштује побожност, добар, постојан, према свима љубазан, уважавајући нарочито народ јудејски, јер ће Јудеји очекивати његов долазак.“

И тада ће га људи, – каже он, „са највећом радошћу поставити за ‘’Цара’’, говорећи један другоме: ‘’Где ћемо још наћи човека тако доброг, праведног? «…» И узеће лик правог пастира како да би преварио овце стада Христовог“. И Свети Игњатије Брјанчанинов каже да се „Антихрист пројављује као кротак, милосрдан, пун љубави, пун сваке врлине: и признаће га као таквог и покорити му се као носиоцу узвишене добродетељи они признају људску праведност каква им се чини да је истинита у стању огреховљене палости наше природе, и које се нису одрекли зарад истине Јеванђеља “. То јест, људи који су слепи без вере православне прогласиће Антихриста за праведника јер не знају правду истинитог Христа, Исуса Назарећанина, Бога који је постао Човек и донео спасење.

КО ПРИПРЕМА ЛАЖНОГА МЕСИЈУ

Будући пореклом из јудаизма, Антихрист ће „позвати сав јудејски народ из свих земаља у којима је расејан“, каже Свети Мученик Иполит Римски. Без сумње, долазак Антихриста на светску власт је сценарио и глобални јудејски пројекат. Сатанску глобализацију, „велико ресетовање“ изводе припадници окултног јудаизма.

Јудејски верски вођи су, преко својих послушника, хришћанске нације увукли у апостасију (Αποστασια – грч. отпадништво од Бога). Они, кроз екуменистички покрет у свету граде синкретичку религију Антихриста. Надају се да ће њихов лажни месија испунити њихов сан о доминацији у свету над свим људима.

Антихрист ће дозволити и помоћи Јудејима да изграде свој храм и обнове старозаветне жртве. Када је калиф Омар I (585.-644. од Р.Х.) освојио Јерусалим, позвао је Јудеје да им саграде храм на врху планине Морија, где се он налазио. Међутим, они су то одбили, рекавши да се храм може изградити тек када дође њихов месија. Тада је Омар наредио да се на том месту изгради џамија Купола на стени која је позната као Омарова џамија.

ДОЛАЗАК СВЕТИХ ПРОРОКА ЕНОХА И ИЛИЈЕ

Говорећи о првој половини седмогодишње владавине Антихриста, Свети Мученик Иполит Римски примећује да ће „половину ове седмине (последње 70-те) узети Пророци Енох и Илија“. Господ у Откривењу датом Светом Апостолу Јовану Богослову каже: „И даћу двојици својијех свједока, и прорицаће хиљаду и двјеста и шездесет дана обучени у вреће. Ови су двије маслине и два жишка што стоје пред господаром земаљскијем… И кад сврше свједочанство своје, онда ће звијер што излази из бездана учинити с њима рат, и побиједиће их и убиће их. И тјелеса њихова оставиће на улици града великога, који се духовно зове Содом и Мисир, гдје и Господ наш разапет би” (види Откр. 11, 3-8). И на последњу седмину светске власти Антихриста односе се Спаситељеве речи: „И проповједиће се ово јеванђеље о царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај“ (Мт. 24,14).

И на пловини последње седмине, доћи ће до промене у самој личности Антихриста. Као резултат мира у свету после ратова, после усхићења духовно слепих људи преварених лажним чудесима која је учинио лажни пророк (Откр. 13, 11-15) и приписаних Антихристу, Антихрист ће показати свој прави изглед као „човек безакоња и син погибли“.

КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ЈАВЉАЊЕ АНТИХРИСТА

Затим ће се – каже Преподобни Јефрем Сирин: „ова Змија погордити у срцу преко сваке мере и изригати своју горчину: бљујући смртоносни отров са Сиона, изазваће пометњу у васељени, подићи ће њене крајеве, све ће притиснути, оскврнивши многе душе, поступајући већ не као човек добронамеран, брижан, љубазан, већ у свакој прилици суров, жесток, гневљив, раздражљив, нагао, диваљ, страшан, одвратан, мрзитељ, мрзак, љут, лукав, погубан, бестидан, у свом свирепом безумљу покушавајући да читав род смртника суноврати у океан безбожја, производећи велике знаке и многобројне претње, приказујући све ово лажно. А не истински. На тај начин Мучитељ ће премештати брда, у лажном призраку (привиђењу), а не стварно. У пристуству многобројне гомиле, састављене од разних народа и сталежа, која ће га славити због незамисливих чудеса, силовито ће се огласити од чега ће се потрести место на коме је сабран народ пред њим, и дрско ће казати: ‘’Познајте сви народи велику моћ моје власти. Ево, пред свима вама наређујем овој великој планини, која стоји пред нама, да, на моју реч, из мора дође овамо к нама’’. И рећи ће Нечисти: ‘’ Наређујем ти, дођи сада овамо кроз море’’. И на очи гледалаца, брдо ће поћи, у ствари нимало се не померајући из својих основа. Јер, што је у почетку стварања утемељено и поставио Свевишњи Бог, неће бити од влашћу овог најгнуснијег, веће ће он почети да обмањује свет магијским чаролијама. Такође, другом брду, које лежи у дубини великог мора, у виду веома великог острва, наредиће да сиђе са свог места и на задовољство гледалаца изађе на копно, на лепу обалу. Иако се острво уопште неће помаћи из мора, опет ће се чинити да је оно брдо, које стоје на копно. И још ће ова Змија раширити руке и дозивати мноштво гмизаваца и птица. На сличан начин ступиће на небо и поћи по њему као по земљи, а све то биће привиђење. И многи ће поверовати и прославити га, као силног Бога. Али ономе ко има Бога у себи биће бистре очи срца, и искреном вером јасно ће видети и препознати га. Свако, ко носи у себи страх Божији и коме су чисте очи срдачне, тачно ће знати да се ни брдо није покренуло са свога места, нити је острво прелазило из мора на копно.“

Зацарење Антихриста

У Откривењу Светог Јована Богослова каже се о томе: „И дана јој бише уста која говоре велике ствари и хуљења, и дана јој би област да чини четрдесет и два мјесеца. И отвори уста своја за хуљење на Бога, да хули на име његово, и на кућу његову, и на оне који живе на небу. И дано јој би да се бије са светима, и да их побиједи; и дана јој би област над свакијем кољеном и народом и језиком и племеном. И поклонише јој се сви који живе на земљи којима имена нијесу записана у животној књизи јагњета, које је заклано од постања свијета” (Откр. 13, 5.8).

А Свети Пророк Данило говори о Антихристу: „И говориће ријечи на Вишњега, и потираће свеце вишњега, и помишљаће да промијени времена и законе; и даће му се у руке за вријеме и за времена и за по времена” (Дан. 7,25).

ПРАВО ЛИЦЕ АНТИХРИСТА ЛИЦЕМЕРА

Свештеномученик Иполит Римски у свом тумачењу књиге пророка Данила каже да пророк „време“ назива једну годину, „времена“ – две године и „пола времена“ – пола године, односно три и по године друге половине последње седмине, о догађајима о којима читамо у Откривењу Светог Апостола Јована Богослова.

Тако Свети Кирил Јерусалимски, Преподобни Јефрем Сирин и Преподобни Јован Дамаскин кажу да се деловање Антихриста дели на два периода: тајни – припремни и јавни – коначни. Управо о овом – другом периоду владавине Антихриста говори Откривење.

У средини последње седмине, Антихрист ће укинути и забранити све религије и установиће поклоњење себи као богу. Свети Пророк Данило о томе говори овако: „И тај ће цар чинити што хоће, и подигнуће се и узвисиће се изнад свакога бога, и хулно ће говорити на Бога над боговима, и биће срећан докле се не сврши гњев, јер ће се извршити што је одређено” (Дан. 11,36). А Свети Апостол Павле говори о Антихристу да ће он бити: „…човјек безакоња, син погибли, Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у цркви Божијој као Бог показујући себе да је Бог” (2. Сол. 2,3-4).

До тог времена ће карактеристичне особине светских религија бити потпуно замагљене и следбеници ових религија потпашће под утицај ђавољег ласкања: „И са сваком пријеваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли. И зато ће им Бог послати силу пријеваре, да вјерују лажи; Да приме суд сви који не вјероваше истини, него вољеше неправду” (2.Сол. 2,10-12). На Земљи ће наступити небивало ропство.

И само православни хришћани који су сачували истинско Богопоштовање неће се поклонити Антихристу и биће прогоњени. Тада ће се, сећајући се Спаситељевих речи о бекству из отпадничког света, кад виде „гнусобу опустошења“ (Мт. 24, 15-18; Дан. 9,27) бити принуђени да се сакрију.

ПОСЛЕДЊИ ПРОГОН ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

Прогон хришћана

О скривању Цркве Христове у то време у Откривењу се говори овако: „И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и мјесец под ногама њезинијем, и на глави њезиној вијенац од дванаест звијезда. И бјеше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди. И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њезинијем седам круна; И реп њезин одвуче трећину звијезда небескијех, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која шћаше да се породи, да јој прождере дијете кад роди. И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дијете њезино би узето к Богу и пријестолу његову. А жена утече у пустињу гдје имаше мјесто приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двјеста и шездесет дана” (Откр. 12,1-4).

“За наисправније мишљење,” каже А.П. Лопухин – може се признати оно које усваја већина тумача и које се састоји у разумевању под ликом жене – Хришћанске Цркве и, штавише, кроз читаву њену историју, од првих дана Апостола до времена владавине Антихриста.

Жена је управо света и славна Црква Христова, каква је она била од самог свог почетка и што мора остати до свршетка света – победничка Црква, Црква свих и свеосвећујућа божанском благодаћу, Црква, као верна жена, која је у нераскидивој брачној заједници са Господом Исусом Христом и непрестано рађа нова и нова чада, не само кроз обраћење неверних, већ и кроз Свете Тајне крштења и покајања “.

А све остале људе Антихрист ће присилити да му се поклоне као богу, кроз поклоњење његовом лику – „лику звери“ (Откр. 13,15), који ће, највероватније, бити постављен свуда, и у бившим храмовима свих светских религија, укључујући јерусалимски јеврејски храм („на крилу светилишта“), који ће тада постати попут паганског храма, у коме ће се обновити Христом укинуте животињске жртве, као међу незнабошцима. Свети Пророк Данило употребио је речи „на крилу светилишта“ (Дан. 9, 27) јер је у његово време јерусалимски храм заиста и био светиња и светилиште, што ће, после Христовог доласка, престати да буде.

ШТА ЈЕ ТО ГНУСОБА ОПУСТОШЕЊА

Што се тиче „лика звери“, који ће бити установљен као „мрзост опустошења“, или, другим речима, ГНУСОБА ОПУСТОШЕЊА, да му се људи поклањају, то је описано у Откривењу, када је лажном пророку дано: „И би јој дано да даде дух икони звијериној, да проговори икона звијерина, и да учини да се побију који се год не поклоне икони звијериној” (Откр. 13,15). Савремене технологије са такозваном вештачком интелигенцијом могу то учинити.

Иако се израз “мрзост опустошења” у прошлим вековима користио за означавање било каквог скрнављења, продора јереси или духовног пропадања у Цркву, у свом сопственом смислу он указује на карактеристично обележје догађаја у другој половини 70 – те седмине. Када су Апостоли питали Христа Спаситеља: „Кажи нам кад ће то бити? и какав је знак твојега доласка и пошљетка вијека?“ (Мт. 24,3), Он им је одговорио: „Кад дакле угледате мрзост опушћења, о којој говори пророк Данило, гдје стоји на мјесту светоме (који чита да разумије): Тада који буду у Јудеји нека бјеже у горе; И који буде на крову да не силази узети што му је у кући; И који буде у пољу да се не врати натраг да узме хаљине своје” (Мт. 24,15-18).

Догађаји у последње три и по године људске историје пре Другог и Славног Доласка Господњег изложени су у Откривењу и биће у потпуности појмљени онако како се буду збивали.

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНО ЗНАТИ ШТА ЈЕ ПОСЛЕДЊА СЕДМИНА

Знање о последњој, седамдесетој седмини изузетно је важно. Већина хришћана власт Антихриста разматра само на основу Откривења Светог Апостола Јована Богослова, које описује догађаје у другој половини седмогодишње владавине „сина погибли“. Стога претпостављају да ће се Антихрист већ на почетку своје владавине појавити као апокалиптичка звер (Откр.13, 1-8). Он ће доћи на власт на почетку последње седмине, како су о томе говорили Свети Оци, као привидни човек врлине, како ће огреховљеним људима изгледати до половине своје владавине. Стога они који не знају за последњу седмину могу бити преварени (Мт. 24, 24), тако што ће примити Антихриста као највећег добротвора, веровати му, одрекавши се Бога, пасти у његово ропство и изгубити своју душу.

Дакле, постаје довољно јасно да је сада започела завршна фаза припрема за успон Антихриста ка светској власти. У блиској будућности све ће више људи бити заражено разним смртоносним вирусима и болестима, доћи ће до глобалне саботаже („сајбер пандемија“ – пад Интернета, техногене катастрофе, које воде до свеопштег колапса), ратови ће се умножити , што ће све заједно довести до крајњег хаоса. А када се након овога појави светски „вођа“ који ће решити све проблеме, и притом буде објављен неки седмогодишњи период мира и општег добра, ово ће послужити као знак: почиње одбројавање последњег седмогодишњег периода постојања света.

РЕЗИМЕ „БОРБЕ ЗА ВЕРУ“:

1. Сатанска елита сада прави хаос – болести, ратови, катастрофе у природи (често изазване техногеним начином, то јест вођењем метеоролошког рата).

2. Изазваће, ти исти луциферијанци, слом економије, слом интернет веза, да би људи пали у очај и вапили за миром по сваку цену.

3. После ратова и несрећа, јавља се лажни месија кога његови творци пропагирају као добротвора и чудотворца, и опет, помоћу технике и лажних чуда, чине да он изгледа као прави месија.

4. Три и по године антихрист делује као велики хуманиста и миротворац, а онда почиње период у коме се он показује као тиранин и злочинац, који ће себе прогласити за бога и гонити следбенике правог Месије – Христа Господа.

5. Антихриста може само да победи и победиће га Богочовек Христос Својим Другим Доласком.

[table id=1 /]