Протестно писмо због умањивања броја убијених у Јасеновцу, међу потписницима историчари, академици

Чланови САНУ, професори савремене националне историје на универзитетима у Србији и Републици Српској, упутили су јавности протестно писмо због умањивања броја жртава Јасеновца у водећим медијима у Србији, изјавио је историчар Милош Ковић, поручивши да лицитација бројем жртава не долази у обзир.

Ковић, један од иницијатора протестног писма, рекао је за Срну да су се у јавности Србије у протеклих неколико дана суочили са правом медијском кампањом која се води у највећим и најутицајнијим медијима.

„Углавном таква врста вести долази из Танјуга, који је сада приватизован, као и из РТС-а, ‘Политике’ и осталих великих медија који користе Танјугове вести“, навео је Ковић.
Ковић је додао да је протестно писмо покренула група историчара, а ради се готово о свим професорима који предају националну савремену историју, односно историју Југославије, практично на свим универзитетима у Србији и Републици Српској — универзитетски професори из Београда, Ниша, Новог Сада, Косовске Митровице, Источног Сарајева и Бањалуке.

Ту су, истакао је Ковић, чланови САНУ, историчари, који захтевају да хитно престане лицитација бројем жртава Јасеновца.

Према његовим речима, Јасеновац и Косово су најсветије српске теме и њима се мора приступати са дужним поштовањем.

Ковић је упозорио да је у вестима десетоструко умањен број жртава Јасеновца у односу на онај број који је до скоро био опште прихваћен и да је умањивања броја жртава које је поднео српски народ у Јасеновцу било и до сада, али да се то сада први пут чини у највећим српским медијима.

„Искоришћен је један чудан текст који је објавио ‘Џерузалем пост’, а онда су нас неки људи тобоже, бранили, пре свега директор Музеја жртава геноцида у Београду, али и хрватски историчар Иво Голдштајн. Бранили су нас тако што су тврдили да је у Јасеновцу убијено око 80.000 људи, односно да постоји списак од око толико имена и да од тога не може бити мање“, казао је Ковић.
Таква врста тврдњи, истакао је Ковић, сада се готово свакодневно износи у највећим медијима у Србији.

Ковић је указао да би било незамисливо да се тако нешто догоди у Тел Авиву или у највећим државним медијима Израела, подсетивши да се у 16 европских држава и у Израелу, умањивање броја жртава холокауста сматра кривичним делом.

Напоменуо је да ни Јевреји ни Јермени немају пописане именом и презименом жртве геноцида које су над њима извршени, па опет нико не сме да оспори њихов број, док се у у српској јавности српске жртве умањују и то уз подршку неких из хрватске јавности у којој се систематски умањују размере усташког геноцида.
„Да ли неко може да замисли да неко умањи број од милион и по Јермена који су убијени у геноциду из 1915. године? Да ли Јевреји или Јермени имају имена за шест милиона односно за милион и по жртава геноцида и да ли ико сме да им тај број да оспори?“, упитао је Ковић.

Он је навео да у писму подсећају на то да се систематски избегава и не помиње огроман број извора који говоре о стотинама хиљада жртава.
„То су извори немачког, нацистичког порекла, хрватског, усташког порекла, бугарског, четничког, партизанског који су недвосмислени у томе да се радио о преко 700.000 жртава, а на територији НДХ и више, од чега је огроман број страдао у Јасеновцу“, казао је Ковић.

Он је додао да је и југословенска, земаљска комисија, која се састојала готово искључиво од Хрвата, 1945. године утврдила да је реч о броју од 500.000 до 600.000 жртава, које су страдале у Јасеновцу и напомиње да се систематски занемарују и резултати ископавања који су рађени 1964. године.

„Све се то прећуткује да би се искључиво ослањало на накнадна домишљања, статистичара или мањкавих пописа из 60-те године. У овој ствари нико, када говорим о највећим медијима у Србији, не консултује струку, стручњаке са универзитета у Србији и Републици Српској“, нагласио је Ковић.

Он је навео да је писмо до сада потписало 76 људи и да су се својим потписима придружиле њихове колеге са различитих универзитета — и филозофи и социолози и други, али и водећи људи из света уметности, режисери Емир Кустурица и Данило Бећковић, професор Леон Којен, академик Данило Баста и професор Слободан Антонић.
Међу покретачима писма, историчарима су академици Василије Крестић, Љубодраг Димић, Мира Радојевић, Славенко Терзић, Драган Војводић, као и колеге, професори историје Југославије Републике Српске професори Драга Мастиловић и Горан Латиновић, асистент Никола Ожеговић и други.

„То су водећи стручњаци. Ми у земљи немамо квалификованије стручњаке за ове теме, које нико ништа не пита и који не желе да пристану на овакву врсту поруге струци, али и основној моралности српског народа, јер Јасеновац и Косово су најсветије српске теме. То не значи да се ове теме не могу истраживати, али значи да им се мора приступати са дужним поштовањем“, указао је Ковић.
Захтеви потписника протестног писма

Потписници протестног писма захтевају да одмах престане јавна „лицитација“ бројем жртава логора Јасеновац, смишљена да би се релативизовао и порекао геноцид над српским народом у Независној држави Хрватској и траже да Србија и Република Српска, по угледу на остале европске земље и Израел, донесу законе којима ће овакве појаве коначно да буду спречене.

Они захтевају и да се актуелне власти Србије, а нарочито Министарство културе и информисања, које поставља директоре и управне одборе Музеја жртава геноцида и РТС-а, изјасне о томе да ли подржавају ову „срамну, увредљиву, пажљиво осмишљену кампању умањивања броја жртава Јасеновца и порицања геноцида над српским народом у Независној држави Хрватској“.

Међу 15 покретача писма су професори Слободан Бјелица, Владан Виријевић, редовни чланови САНУ Василије Крестић, Љубодраг Димић, дописни члан САНУ Драган Војводић, Мира Радојевић и Славенко Терзић, професори универзитета Александар Животић, Милош Ковић, Горан Латиновић, Драга Мастиловић, Дејан Антић, Маја Николић, Александар Раковић и виши асистент Никола Ожеговић.
Потписници писма су, између осталих, и председник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић, генерал потпуковник Синиша Боровић, као и други универзитетски професори, дипломате, генерали, уметници, новинари, јавне личности.

[table id=1 /]

Спутњик