Чији закон важи: Земља Србија, а правила кинеска?

0
(Фото: Н1)

Сарадник лондонске школе за економију и политику Вук Вуксановић упозорава да су закони Србије суспендовани, и да то није само у случају Линглонга, већ је држава Србија на то пристала у међудржавном споразуму, као и у бројним другим уговорима са кинеским инвеститорима.

Србија је требало да каже „не“ Линглонгу много раније како би спречила бахато понашање инвеститора, каже сарадник Лондонске школе за економију и политику Вук Вуксановић. Према његовом мишљењу свака инвестиција је добра, па и Линглонгова, но проблем је што је међудржавним споразумом Србија пристала да за раднике које доведе кинеска страна, важе и кинески закони и то на тлу Србије.

„То је модалитет понашања. Примењује се законодавство Кине на било какве радне спорове, али то не значи да држава Србија треба да одустане од својих прерогатива. Може да надгледа питања као што су здравство и безбедност на раду“, каже он.



Хоћете да кажете: Постоји Закон у Србији, али је Међудржавним споразумом уређено другачије?

Апсолутно. То јесте одлика сарадње са Кином. Сви пројекти се утемељују у међудржавним уговорима.

Линглонг није први случај нехуманог односа кинеских послодаваца према радницима које су довели у Србију. Пре годину дана јавност је узбуркао протест Кинеза запослених у Зи Ђину, у Бору. Бивши амбасадор Србије у САД Иван Вујачић каже да није важно да ли су инвеститори Кинези, Европљани или неко трећи, већ су важни закони Србије.



„Пре свега, да констатујемо да су овде добродошле све инвестиције које су неопходне, па и кинеске. Али би све инвестиције требало да се држе оних правила која важе у Европској унији ако нам је циљ да уђемо у Европску унију. То се односи и на климу, и на радна права и свега што се бодује у ЕУ на том нашем путу. Исто тако би и све европске фирме требало тога да се држе“, наводи Вујачић.


Прочитај још: 


Ипак, кинеска инвестиција у региону о којој се највише говори, није Линглонг, нити Зиђин, заправо није уопште у Србији. Спектакуларан аутопут од 42 км који спаја север са југом Црне Горе вредан више од милијарду долара, Црна Гора већ отплаћује. Иако тек треба да буде пуштен, касни две године. Због тог пројекта, четвртину целокупног црногорског дуга држи Кина.



„Црна Гора има 620 000 становника. Кина има једну милијарду и више. Можете мислити преговоре, када бисмо ми кренули нешто билатерално да преговарамо са Кином. На шта би то личило и како би се завршило. Важно је истаћи и да је арбитража за тај кредит у Пекингу“, каже економиста Милош Вуковић.

Кинези су ту и намеравају дуго да остану на Западном Балкану. То је неминовно, закључили су учесници конференције о Кини у југоисточној Европи. На државама и владама је пак да се изборе да правила не буду само кинеска.

Помозите Васељенску

Донирајте 5 €Донирајте 10 €Донирајте 20 €Донирајте 30 €Донирајте 40 €Донирајте 100 €Донирајте колико желите
Помозите рад Васељенске донацијом. Хвала!



Н1

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.