Да ли је пут свиле европски?

Европска комисија намерава да повећа спољнополитичку тежину ЕУ уз помоћ посебног програма подршке важним инфраструктурним пројектима. Инвестиције у њих постаће централни део нове стратегије Глобал Гејтвеј. Већ сада је очигледно да је ова иницијатива усмерена првенствено против НР Кине.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен коментаришући изгледе за европски инфраструктурни пројекат Глобал Гејтвеј, за који Брисел намерава да издвоји 40 милијарди евра – толико ће коштати изградња аутопутева, железница и канала информисања – упозорила је :

„Нема смисла да Европа гради квалитетан пут између рудника бакра који је у власништву Кинеза и морске луке која је у власништву Кинеза.”

Како примећује немачки лист Ханделсблат, Пекинг је својевремено попунио празнине које су оставиле западне земље и створио сопствену зону утицаја, која се протеже све до Европе. Кина шири своје присуство чак и у Немачкој: на пример, у септембру ове године кинеска транспортна компанија Коско купила је истоварни терминал у Хамбургу за 100 милиона евра.

У Европи је била гужва

Ови кораци изазвали су забринутост у Берлину: у извештају немачког министарства спољних послова је наведено да КНР користи пројекат Пута свиле да повећа свој глобални политички утицај, као и да промени глобалне норме и стандарде на свој начин. Поред тога, европске компаније страхују од нелојалне конкуренције кинеских компанија које подржава влада. С тим у вези, Савез немачке индустрије већ дуго подржава стварање европског глобалног инфраструктурног пројекта.

Истовремено, индикативни план Европске комисије не говори ништа о најважнијем економском питању, пише Ханделсблат: како ће се тачно европске компаније укључити у инфраструктурни пројекат ЕУ. Осим тога, како новине примећују, 40 милијарди евра је премало да би се такмичило са кинеским Путем свиле. Међутим, Брисел наговештава да ће у наредним годинама бити доступна додатна улагања: осим тога, ЕУ на располагању има субвенције из буџета.

Али 40 милијарди заиста није довољно. На крају крајева, Кинези већ намеравају да потроше ред величине више на свој програм Један појас, један пут – више од 2,5 трилиона долара.

Као што знате, „Нови пут свиле“ је концепт паневроазијског, а у будућности – интерконтиненталног транспортног система, који промовише Кина, у сарадњи са Казахстаном, Русијом и другим земљама, за кретање робе и путника. копном из Кине у европске земље.

Овај транспортни правац обухвата трансконтиненталну железницу – Транссибирску железницу, која пролази кроз Русију и други евроазијски континентални мост који пролази кроз Казахстан. Возови на овој, најдужој светској теретној железничкој рути од Кине до Немачке, саобраћаће 15 дана, што је 2 пута брже од поморске руте кроз Суецки канал.
Како немачки лист скицира пројекат, још није јасно о којој рути ЕУ размишља и по чему ће се тачно њена глобална иницијатива разликовати од кинеске. Како наводи италијански Ђорнале, сва ова питања се још разматрају и проучавају.
Немачка тражи стратешку аутономију.

Према Ђорналеу, реч је пре свега о „јачању европских техничких капацитета како би се омогућило земљама ЕУ да се изборе са хроничним недостатком ресурса на глобалном нивоу, као и да се попуни инфраструктурна празнина која је потребна за поновно покретање механизама глобализације.

У оквиру ове иницијативе, Немачка тражи стратешку аутономију за Стари континент и потрагу за новим, уравнотеженим односом са Кином. Глобална капија је „важан корак у држању корака са међународном трком за геополитичким утицајем“.
Кинески лидер Си Ђинпинг изнео је концепт „Новог пута свиле” под слоганом „Један појас – један пут” још 2013. године. Ово је вишеструко сложен пројекат, па је развој транспортних комуникација само део тога. Циљ Кине је развој регионалне сарадње и економских веза. У ствари, Пекинг је почео да гради нови глобални систем међународних односа заснован на прагматичним економским пројектима. Почетком 2020. многи стручњаци су предвиђали да ће се Нови пут свиле суочити са озбиљним проблемима. Оштре мере карантина због избијања пандемије довеле су до пада производње и пада привреде. Међутим, то није зауставило Кину – само у првој половини 2020. године број теретних возова из Кине у Европу преко Русије и Казахстана порастао је за 36 одсто, а број контејнера са робом за 41 одсто.

Јасно је да је сада Европа узнемирена и ужурбано почела да припрема свој одговор Кини, а самим тим и Русији и другим земљама које са њом сарађују у оквиру овог пројекта. Међутим, још је тешко проценити колико ће овај одговор бити тежак. А о чему ће Урсула фон дер Лајен моћи да се договори у Сједињеним Државама, које вероватно имају своје планове по том питању. Уосталом, као што знамо, Вашингтон уопште није заинтересован за јачање Европе, као економског конкурента.

И уопште, да ли ће политичка неслога која сада влада у Европској унији омогућити извођење овако грандиозног пројекта? Како напомиње Ђорнале, Европа ће моћи да постигне „стратешку аутономију“ са Глобал Гејтвеј-ом само ако има ресурсе за то.

Али да ли је довољно?

Да ли ће и Русија победити?

Прочитај још: 

• Путин: Став Русије о Косову непромењен, Москва подржава Београд
• АЛАРМАНТНО: 2620 мртвих беба након вакцинације мајки! А о томе се не прича!? ВИДЕО
• КРВАВА ЛИТИЈА Мистерија смрти патријарха Варнаве, старешина СПЦ отрован дијамантским прахом? (ВИДЕО)

Тако да се ова нова иницијатива ЕУ (тачније Немачке) још не зна како ће и у ком облику кренути. У недавној прошлости, Запад је доминирао у глобалној светској трговини. Након што је превласт на морима, која је Шпанију учинила суперсилом, прешла на Велику Британију, она је већ постала суперсила. У будућности, потчинивши логистичке токове, као и изворе вађења и производње ресурса, САД су преузеле улогу светског лидера. Данас, како примећују посматрачи, говоримо о новом тренду – о промени оријентације са мора на копно. Верује се да управо тим путем Нови пут свиле води до вођства Пекинга.

За већину земаља које географски потпадају под линије кинеског пројекта, јасно је да Иницијатива Појас и пут представља прекретницу историјских размера.

Говоримо о новом мултиполарном свету, што значи новој борби за утицај. Са сувереном и јаком Русијом, копнени пут ка Европи ће свакако проћи. А ако томе додамо и Северни морски пут, онда је јасно да ће и наша земља имати користи од надолазећих промена.

То је суверена и јака Русија са стратешким нуклеарним потенцијалом и новим амбициозним унутрашњим развојним програмима који не само да пружају гаранцију безбедности пројекту и приближавају мултиполарни свет, већ нуди и веома повољне услове за кинеско-европски транзит. Али нико не одбија ни сарадњу са Европом.

Превод:Васељенска ТВ

[table id=1 /]