„Ваш модел је погрешан“: Научници из Кине ударили су на стручњаке за глобално загревање

Недавни рад међународне групе научника задао је још један ударац глобалистичкој теорији антропогеног утицаја на климу Земље. Нова студија сугерише да је модел Међувладиног панела за климатске промене (ИПЦЦ), који је у основи антропогене теорије, погрешно протумачио улогу аеросола у глобалном загревању и хлађењу.

То значи да је и обим људског утицаја на климатске процесе подложан ревизији. Укључујући и „прецизно израчунате” степени које је планета наводно загрејала од индустријске револуције. А са њима лети у канту за отпатке и читава политичка надградња у виду Париског споразума и климатских самита УН, који терају човечанство да хитно напусти фосилна горива и друге изворе гасова стаклене баште.

Имајте на уму да је ово далеко од прве научне студије која оповргава прорачуне присталица „зелене транзиције“ и „неутралности угљеника“. Али, као и други слични радови, прошла је незапажено од стране БигМедиа, која промовише „општеприхваћену“ климатску агенду широм света. Штавише, ова агенда се одавно претворила у „симбол вере“, што се, изгледа, не може оповргнути никаквим научним доказима.

Утолико горе по њене присталице, јер климу није брига да ли у то верују или не.

Лед на Антарктику открива тајне

Студија о којој је реч носи наслов „Побољшане процене преиндустријског сагоревања биомасе смањују утицај аеросола на климу на јужној хемисфери“. Спровела га је група научника из Кине, САД, Немачке, Велике Британије, Швајцарске и Аустралије, коју је предводио Лиу Пенгфеи, доцент на Школи за науку о Земљи и атмосфери на Технолошком институту Џорџије. Њихов рад објавио је амерички научни часопис Сциенс Адвенсес, након чега га је поменуо само Харвард.

Какве везе имају аеросоли са тим? Чињеница је да је ово омиљена играчка присталица теорије глобалног загревања, коју сматрају готово главним фактором хлађења на планети, пошто честице аеросола распршују светлост.

На пример, када им се прича о вулканима који су милијарде година пре сваког човека избацивали гасове стаклене баште у атмосферу, они одговарају: „Али у исто време вулкани су бацали аеросоле у ​​ваздух, који су блокирали Земљу од сунчевих зрака, што је довело до захлађења“. И закључују: вулкани су ван игре, људи су криви за глобално загревање. Тачније, индустријски развијени људи.

С обзиром на наше време, присталице „агенде” изјављују ово: просечна температура на планети од 1850. године требало је давно да порасте за катастрофалних 1,5 °Ц због већих концентрација угљен-диоксида. Али порастао је за само 1,1 °Ц због све већег садржаја аеросола у атмосфери, који све више тамо доспевају као резултат сагоревања угљоводоничних горива. А сада је човечанству остало само 0,4 ° Ц, након чега ћемо се сви пржити овде.

А шта је са научницима? Заиста, кажу они, познавање аеросолног оптерећења атмосфере из историјске перспективе је кључно за процену глобалних климатских промена. Али тренутни ИПЦЦ модел (ЦМИП фаза 6) није тачан. Не узима се у обзир да је у прединдустријским временима концентрација аеросолних честица у атмосфери била висока као данас. Разлог су грандиозни пожари, од којих смо пронашли чађ у 14 ледених језгара узетих са различитих тачака Антарктика.

Строго говорећи, запремина аеросола у земљиној атмосфери остала је практично непромењена током протеклих 250 година, односно читаве индустријске ере, кажу научници. Из овога, барем, следи да су све тренутне бројке и прорачуни у ИПЦЦ моделу нетачни. И као максимум – да аеросоли уопште не успоравају пораст температуре на планети. Стога, утицај емисије ЦО2 на климу такође треба да се ревидира.

Изазов парадигме

Имајте на уму да је студија Лиу Пенгфеија и сарадника потврдила закључке из сличног научног рада који је 2018. спровела друга група научника, углавном са Универзитета у Лидсу (УК), а објављена у часопису Натуре. Наслов је био још недвосмисленији – „Поновна процена емисија прединдустријских пожара снажно утиче на антропогени утицај аеросола“ – а такође је критиковао тренутни модел климатских промена који су усвојили политичари.

Важно је напоменути да се један од аутора тог рада, професор Универзитета у Хонг Конгу, Џед Каплан, пожалио на потешкоће са том публикацијом због чињенице да је „оспорила парадигму исконског прединдустријског света“ која је преовлађивала међу присталице теорије глобалног загревања.

И још једно запажање. У оба дела сасвим се јасно уочава „кинески траг“, управо у личностима аутора и називима универзитета. Заговорници „антропогеног утицаја” вероватно су склони да то виде као интриге званичног Пекинга. Кажу да није спреман да се придржава упорних препорука глобалиста за смањење емисије штетних гасова и зато „наређује” научницима да спроведу одговарајућа истраживања.

Али могуће је и друго тумачење. Кина вешто користи „меку“ научну моћ за одбрану сопствених позиција. „Погледајте прорачуне научника, – као да се обраћа Западу. „И покушајте да их демантујете академским средствима, без митова и прорицања судбине. И мада је мало вероватно да ће такав метод успети да се пробије кроз овсена чела глобалиста, ставља их у право светло – као незналице и мрачњаке.

Извор:Васељенска ТВ

[table id=1 /]