Трамп је био у праву, америчке фирме се враћају кући

„Интел” гради два велика производна погона за полупроводнике у Аризони где ће уложити чак 20 милијарди долара, а „Џенерал моторс” премешта своју производњу батерија за аутомобиле назад у Мичиген.

Америчке компаније деценијама су премештале производњу у иностранство. Неки су тражили јефтиније материјале, најчешће је разлог био јефтина радна снага. Глобализација је смањивала цене, повећавала марже, и донела је бројним фирмама милијарде профита. Жестока тржишна утакмица је присиљавала ланце снабдевања да повећају своју ефикасност.

До које мере је та конструкција била рањива показала је пандемија коронавируса. Брз опоравак америчке привреде може да торпедира успон бројних компанија. На све стране недостају сировине и снабдевачи, полуфабрикати изостају, полупроводника нема никако.

За мање и средње америчке фирме које немају моћ одређивања цена и куповну моћ прекинути ланци снабдевања представљају све већи пословни ризик. Неке робе и услуге има све мање, а цене расту. Трошкови производње су порасли у октобру за 8,6 процената, што је највећи скок од почетка вођења статистика у 2010. године, подсећа Дојче веле.

Чак су и велики концерни притиснути оваквим потешкоћама које би могле да трају до 2024. Један од водећих светских произвођача паметних телефона, „Епл”, у трећем кварталу ове године има мањи промет за шест милијарди долара. Фирма за производњу спортских артикала „Најки“ јавила је да има проблеме са производњом у Вијетнаму, због чега ће до краја године бити произведено 160 милиона пари обуће мање него што је планирано. Слично је и са неким другим великим компанијама чије акције због тога губе на вредности.

Бројне америчке фирме сада премештају производњу назад у САД. „Ришоринг“ је назив тог тренда који се појавио још пре пандемије. 2019. године, када се распламсао трговински спор САД и Кине, амерички предузетници су планирали да смање своју зависност од увоза из Азије. Данас су због повећане тражње једноставно на то присиљени.

„Интел” је још у марту најавио да ће у градњу два велика производна погона за полупроводнике у Аризони инвестирати 20 милијарди долара. Џенерал моторс премешта своју производњу батерија за аутомобиле назад у Мичиген, где треба да настане иновативни центар за литијумске продукте.

И амерички џин у металуршкој бранши „Ју Ес стил” се због изузетно високих цена челика одлучио да три милијарде долара не уложи у нове производне погоне у иностранству већ у Алабами или Арканзасу.

И концерни као што је произвођач наоружања „Локид” или мешовити концерн „Џенерал илектрик”, једнако као и произвођач опреме за лабораторије ”Термо Фишер” планирају повратак у завичај. Према подацима иницијативе Ришоринг, организације која је посвећена јачању америчке привреде, преко 1800 америчких предузећа планирају потпуно или делимично премештање производње назад у земљу.

До краја године на тај начин би требало да настану 220.000 нових радних места, као никада до сада. Пре 11 година тај број је износио једва 6.000 радних места годишње. Пре свега у браншама као што су производња чипова, батерија за електричне аутомобиле, личне заштитне опреме, лекова и ретких метала, снабдевачки ланци су изузетно погођени, па се у тим областима радна места враћају у САД.

Бела кућа одавно посматра прекидање ланаца снабдевања као ризик за националну безбедност. Председник Џо Бајден је још у фебруару дао налог да се испита стабилност ланаца снабдевања у централним браншама. А његов пакет за побољшање инфраструктуре, који би требало да помогне домаћој економији, пре неколико дана одобрен је и у Конгресу.

Стручњак за „ришоринг“ Хери Мозер сматра да су напори Бајденове администрације додуше исправни али недовољни и превише површни да би подстакли домаћу производњу. „Наши трошкови производње су 15 одсто већи него у Немачкој, а 40 одсто већи у односу на Кину“, каже он, преноси Дојче веле.

Мозер је 22 године био шеф предузећа за производњу алата. Овај педесеттрогодишњак сматра да би одрживу предност у тржишној утакмици донело смањење оптерећења привреде, на пример, путем смањења пореза и дугорочним инвестицијама у стручно образовање радне снаге.

„Ако не решимо темељне проблеме, нећемо стварати довољно електронских производа у које ћемо уграђивати субвенционисане чипове и батерије“, каже он. Додаје да ипак сматра да ће тренд враћања производње у САД потрајати. То би према њему био енормни потицај. америчкој економији. Према прорачунима вашингтонског Института за економску политику, једно радно место у прерађивачкој индустрији ствара додатних пет радних места.

Ипак, бројна предузећа ће имати проблеме да пронађу сараднике. Од прошлог пролећа Американци масовно напуштају своје фирме јер желе да раде нешто друго. Многи од њих због тога не желе да прихвате сваки посао, нарочито не онај на покретној траци.

У септембру су отказ дали 4,4 милиона Американаца, што је рекорд за један месец. „Велика резигнација“ се зове тај тренд, који обухвата целу земљу.

Политика