Како преживети највећи злочин против човечанства икад?

„Извађено из контекста; Криво протумачено; Псеудонаучно и обмањивајуће; Без стварног садржаја сакривено иза псеудонима;“ само су неки од будућих коментара на чланак у наставку. И то је сасвим коректно, у складу с данашњом констелацијом снага подељеном између истине, полуистине и неистине. Ипак, аутор нема баш никаквих сукоба интереса, скривених намера нити му је у крајњој линији намера улазити у детаљно демистифицирање разноразних интересних група или појединаца који својим свесним или несвесним деловањем опструирају отпор терору којем смо сви изложени. То да смо изложени терору и да тамо неко заиста жели онеспособити конкретан отпор користећи ове или оне методе, јасно је сваком слободно мислећем човеку.

Пажњу је пожељно усмерити на очигледне последице таквог деловања. Наглашавам да организовани грађански отпор сваким даном све више слаби, а истовремено број разних иницијатива расте стварајући притом демотивирајућу какофонију. Довољно је завирити у неку од група расутих по друштвеним мрежама или међу коментаре испод чланака на овом порталу. Готово као према образцу након великог 20. новембра на плодном тлу заједништва почео је клијати и пуштати корење дефетизам прерушен у међусобне нападе. На крају дана у устима и срцима остаје онај горак укус тисућама пута испробане и ефикасне тактике „подели па владај“ чија је жртва заједништво, а резултат слабљење отпора који НЕ СМЕ слабити. Желимо ли га одржати и ојачати, јасно је да отпор мора проћи својеврсну катарзу јер овако дисперзиран нема нарочитог ефекта.

Врући крумпир пао је у руке појединца и нови вал заједништва мора израсти из индивидуалног деловања, које ће последично и засигурно створити заједништво на једном вишем нивоу. Услов за подизање на виши степен је наравно одбацивање баласта заблуда. Будемо ли се притом пазили нискости и инсистирали на заједништву и слободи, која би нам у противном лако могла попут песка исцурити кроз прсте, нема такве бране изидане од интересних група, лобија, Јудиних рођака и Тројанаца која неће попустити пред валом кохерентног отпора.

У наставку су изнесене неке од кључних премиса и конклузија, пластично да пластичније не може бити. Оне изискују излазак из зоне комфора и одустајање од индоктринираних догми које су резултат невештог посматрања стварности, али обзиром да су логички необориве, мада на прву бомбастичне и неприхватљиве, представљају камен темељац за изградњу непоколебљиве одбране и будућег храма слободе.

Штa знамо?

Темељ безброј питања по закону о праву на приступ информацијама упућених владама, институтима и ауторитетима на пољу епидемиологије и вирологије широм света, без икакве сумње и позивања на псеудонауку знамо да вирус САРС-КоВ-2 није изоливан. Нажалост та чињеница нимало не смета виролозима који и даље тврде да је КОВИД-19 узрокован вирусом. Оно што тачно узрокује болест је у тексту одвојена тема. Исти постоји искључиво „in silico“ – значи као хипотетски компјутерски модел према којем је скоро па преко ноћи дизајниран РТ-ПЦР тест у режији двојца Drosten-Corman из немачке болнице Charité Mitte, тест који је логички и научно оспорен. Обзиром да су комплексност и илузорност вирологије у строгој корелацији, за боље разумевање чињенице непостојања вируса потребно је истражити људе попут Torstena Engelbrechta, Stefana Lanke или Thomasa Cowana. На трагу чињенице о његовом непостојању, сви који тврде да је вирус убојица налик су онима који оптужују неког за убиство ватреним оружјем без да је оружје икада пронађено. Тиме је установљен основни критеријум за одвајање жита од кукоља. Сви научници, доктори, политичари, активисти итд. чије речи оправдавају било какве активности или чија реторика заговара било какве поступке и мере темељене на премиси вируса свесно или несвесно раде у складу с ненаучном догмом и гурају воду на млин интересним групама које стоје иза највећег злочина против човечанства.

Такозване вакцине нису нити могу бити антивирусне јер вирус никада није пронађен у својој наводној укупности. Другим речима, илузорно је говорити о стављању панцирне кошуље када у наводном пиштољу упереном према човеку нема метака од којих га таква кошуља штити. Осим што је чињеница да вакцина не штити од заразе нити ширења заразе, стотине научника и научних истраживања једносмислено указују на многобројне нежељене последице од којих је најгора смрт. До 5. новембра 2021. EduraVigilance (пандан ХАЛМЕД-у на нивоу ЕУ) бележи 29.934 људи умрлих због вакцине против болести КОВИД-19 и 2.804.900 нежељених последица од којих је 50% тежих. До прикривања ових последица доћи ће уз помоћ наводних мутација вируса или неке нове болести која ће по диктату СЗО-е преко ноћи попримити пандемијски карактер или неком чак деструктивнијом врстом диверзије. Главни узрок нуспојава није мРНК већ врло вероватно остали садржаји вакцине попут ПЕГ стабилизатора (Полyетхyлене глyцол) или чврстих липидних наночестица (СЛНПс), сасвим сигурно супстанце назива АЛЦ-0315, АЛЦ-0159 и ДСПЦ које су по први пута на глобалној скали путем игле ушле у људско тело. Три наведене супстанце према службеним описима произвођача „нису намењене за људске и животињске терапеутске сврхе“ и имају рок трајања од 10 недеља због чега пропагандни стампедо и позиви на примање вакцина постају јаснији. Шта је све још умешано у припрему не зна нико и све што се може рећи на ту тему ће бити или исмејано или етикетирано, а како би томе остало тако иде и чињеница да корпоративни произвођачи вакцина желе заштити резултате клиничких истраживања од захтева за приступ информацијама до 2076. године, остављајући себи довољан временски оквир до слегања прашине над покопаним лешевима. По први пута у историји човечанства, човек је постао заморче над којим се спроводи експериментално клиничко истраживање. Из наведеног се кристализира други критеријум који јасно баца светло на све оне који уцењују, наговарају, заговарају или остављају на избор инокулацију препаратом који је доказано опасан по живот. Или су горе наведени податци EduraVigilance лажни или сви ти који на овај или онај начин промовишу игле позивају људе на партију руског рулета и притом сведоче о непостојању морала или о властитом нивоу слепости на чињенице. Морална индивидуа никада не би могла одбацити све могуће конвенције, кодексе, декларације, чинећи их ништетним на рачун непостојећег вируса и/или болести против које понуђена вакцина има исти ефект као и панцирна кошуља у покушају убиства дављењем.

ПЦР тест није дијагностички тест без обзира што ће неко рећи да је од тренутка његовог проналаска технологија напредовала. Када би то и био, у неком хипотетском свету пре него би могао постати валидан, када би се могао назвати златним стандардом, постојање вируса морала би бити чињеница. Без чињенице вируса, нити један тест не може бити валидан јер таква претпоставка пркоси логици и здравом разуму на што је указао и његов проналазач, нобеловац Kary Mullis који је уједно тврдио и да вирус није узрок АИДС-а. Основ овог критеријума, сви они који заступају било који вид тестирања, без обзира је ли то ПЦР, антигенски тест или нешто треће, заснивају своје мишљење на фантомском вирусу па је тако и њихово понуђено мишљење ништавно, а пракса погубна за народ. Уз дужно поштовање ако су медицинске струке тиме истовремено за себе једнозначно говоре да или нису упознати с логиком или то раде намерно. Говоре ли политичари на трагу тога потврђују исто такво неразумијевање узрока и последица или горе, позирају као опозиција притом стварајући привид демократије, на пример тражећи референдум где би се демократским путем требали изјаснити желимо ли или не прихватити привид по цени неотуђивих слобода.

КОВИД потврде су алат контроле над свим аспектима живота. С таквом дефиницијом нема потребе за даљњим аргументовањем овог критеријума за раздвајање веродостојних од неверодостојних индивидуа јер алат такве снаге може бескомпромисно одузети сваку слободу по жељи налогодавца при чему је јасно да народ није за управљачем таквог механизма. О таквим средствима се не расправља, њих треба бескомпромисно одбацити те истовремено схватити да агитатори и промотери служе сврси чији циљ није благостање, поштовање права и слобода, већ технократска диктатура.

Што би требали знати?

Оног трена када су органи власти кренули с кршењем закона и ограничавањем људских слобода на основу доказано лажних пројекција Imperial Collegea ради болести чије су последице занемариве ако их се статистички доследно упореде с главним узроцима смрти на свету, означен је почетак главне дионице имплементације новог глобалног технократског друштва и можда задња велика прилика за конкретан отпор. Отпор је очекиван и симулиран на многим вежбама попут Евента 201, а тројански коњи постављени су на стратешке позиције како би лажно подизали морал, а заправо створили конфузију и растварање отпора. Препознавање лажи и заблуда стога постаје дужност и средство у борби против рата објављеног целоме човечанству.

Инспирација за деловање државника и политичара долази из економске сфере која је дословно преузела државу, нашу и њихову, па тако покушаји решавања проблема кроз државне апарате сами по себи не могу резултирати никаквим решењем јер су кључне позиције, пример правосудног апарата, купљене. Када то не би било тако, наш Уставни суд би преломио текућу агенду већ на питању маски.

План реализације новог светског поретка преименованог у „Велики ресет“ извор је и саставни део програма свих глобалних институција које су га мало-помало спуштале кроз државне мреже све до локалне заједнице подмазујући га новцем путем фондова и новчаних подстицаја те огромном количином наиве јер идеја јест била омогућити људима да си ископају властити гроб. Новца имају у изобиљу јер га сами стварају и усмеравају према остварењу њихових циљева. Када би расподела новца била морална, и износ потрошен само у првих 12 месеци у САД-у на „рат против вируса“ био искориштен за решавање глобалног питања глади, нити један једини човек у свету не би умро од глади наредних 585 година. Баш је глад та посљедња полуга с којом ће систем уценити све нас који још имамо хлеб на столу. Агенда за 21. век, одрживи развој, зелена револуција, паметни градови и села итд. припремали су терен за прелазак на нови тип друштва, овог пута контролисаног путем дигиталних валута, потврда тј. сертификата, претварајући човека у ходајућу деоницу без права гласа. Тако постаје јасно да се од глобалних институција које су великим делом формиране од недемократских изабраних појединаца не може тражити компромисно решење, нити њих занимају преговори о људским правима и слободама напросто јер им то није део плана за чију су имплементацију плаћени.

Главе или градоначелници који прихватају било коју ненаучну тезу у основи јуриша на људска права тако заправо говоре једино да су спремни на компромис користећи наше слободе и животе као жетоне. Исто вреди и за скупштинске посланике који више воле своје самодопадне реторичке игроказе него њихов стварни садржај и последице за народ којег наводно заступају. Унутар наших државних институција тренутно постоји само једна једина позиција с које је могуће брзо и адекватно одговорити на вапаје из свих слојева друштва, а то је позиција председника државе. Нажалост, изгледа да човек на тој позицији игра исту заводљиву улогу какву је током свог петогодишњег мандата одиграо бивши амерички председник Трамп. Случајно, чак се и реторички приближио западњачком стилу, док се Хрватима уместо психолошке операције кодног назива „Q“ (иначе насталог према изворном предлошку бољшевичке „Операције Поверење“) која умртвљује активизам, нуде њене хрватске референдумске изведенице. „Операција Поверење“ није спасила руски народ, нити је „Q“ спасио амерички народ, па тако нити референдум неће спасити Хрвате. Таква је хрватска политичка реалност.

Политичког отпора злочину против човечанства дакле НЕМА јер се сваком државнику који представља реалну претњу агенди прво нуди мито, ако одбије мито бива уцењен, ако не поклекне сустиже га неочекивани застој срца. У прилог таквом модусу операнди против индивидуалног и конкретног политичког отпора каквог су примерице показали председници афричких држава (Бурунди, Танзанија…) јесу њихове изненадне смрти. Из наведеног би требало бити јасно да никакав отпор базиран на вертикалном, теократском моделу неће дати резултат, без обзира је ли формиран на страни позиције, опозиције или цивилног друштва.

Прихвативши глобалистичку идеологију, сфера институционалне религије компромитирана је до незамисливог нивоа. Прихвативши маске које немају никакво научно упориште, прихвативши и промофишући вакцину која за собом оставља траг смрти, пристајући на цели низ ненаучних и нелогичних поступака, институционална религија заправо је створила велику прилику верницима погледати у право лице данашњих духовно-моралних вертикала, при чему се коментар не ограничава на неку конкретну религију јер је тренд прихваћен на највишем нивоу код свих.

Током хоспитализација у последње непуне две године велика већина смртних случајева људи који су од раније имали барем један или више коморбидитета, резултат су глобално наметнутих протокола лечења, а како би резултати истог били сакривени, аутопсије се не спроводе. Медицински радници су према упуству постали легални проводитељи насилне еутаназије без информираног пристанка за којег су ускраћени током школовања које их је претворило у аутомате и замрачило њихову свест и савест лажним догмама попут теорије клица. Није реално очекивати да ће доктори у већини признати што раде нити да ће иступити из култа, тако нешто значило би тотални распад њихове личности, стога сценски фанатизам неће бити заустављен у болничким ходницима и ординацијама, баш као што неће бити заустављен нити у куптшинским клупама, референдумима или у банци.

Што бисмо требали радити?

Прво бисмо требали сами са собом решити главну когнитивну дисонанцу која гласи: „Како је могуће да моја држава, моја црква, мој учитељ, моја полиција, моји лекари итд. раде против мене, а требали ми ме заштитити и пазити на моја права, физичко и душевно здравље?“ Када одговор буде јасан као дан довољном броју људи, можемо кренути у свет без окова и баласта. Тек тада можемо формирати мање групе пријатеља који још увек имају ментални капацитет за прерађивање низа премиса у конклузије, а то је предуслов за мултидисциплинарну синтезу, за стварање реалних и конструктивних решења. Из мањих група ће се формирати све веће и веће синкроно делујуће групе које се неће распадати јер у својим темељима неће имати шупљикавост лажи.

Требали би прихватити чињеницу да постоје интересне групе чији је морални систем компромитован до највише мере због чега спроводе нечовечну агенду. Именовани или безимени појединци иза глобално синкронизираног корона плана и покушаја преласка на нови друштвену структуру с тоталном контролом над свим аспектима живота човечанства, су покерашким речником „алл ин“. Када би барем ово до сада изнесено постало јасно већем броју људи, било би лако открити блеф и срушити целу агенду. Тада бисмо и знали с киме попунити министарства и остале државне органе који су у сваком случају потребни за одржавање реда јер стварања неког новог на моралу утемељеног друштва није могуће преко ноћи.

Требали би се образовати и схватити да фантомски вирус не може бити узрок болести, да тестирање било које врсте нема никаквог научног упоришта те да је у финалу цела вирологија заправо лажна, а служи као темељ за рушење цивилизације. Чак и без иједног научног објашњења, пуко читање новинских наслова уз кориштење здравог разума и логике доводи до исте сазнања. Нити болест настаје како виролози мисле, нити се шире како епидемиолози тврде, а нарочито се не третира како то механички раде медицинари. Да су сви они у праву, у последњих 100-ак година не бисмо имали стреловити пораст броја болести од којих људи умиру, поред наводно све модернијег и продуктивнијег здравственог система. Када данашња вирологија и епидемиологија и добар дио медицине потоне у парафин, имат ћемо прилику проникнути дубље у узроке и смисао болести те омогућити одговарајуће лечење природним препаратима као што су то успешно радили наши преци тисућама година пре појаве алопатске медицине.
Требали би схватити да је данашње друштво изграђено на темељима и вредностима које разне интересне групе покушавају срушити кроз инфилтрацију и извртање система вредности не би ли поставили темеље новог друштва које ће изградити према њиховим поимањима слобода и бити човјека, а противном свему што смо до сада живели и баштинили, противно свему што ми као људи осећамо да бисмо требали бити. На старо нормално повратка нема, а ново би требало бити изграђено у складу с нашим елементарним вредностима, а не неким компјутерским моделом.

Требали би свима које познајемо неумољиво објашњавати да се у свету води рат против човека на свим нивоима те да је излаз у демистифицирању лажи и догми јер је само питање времена када ће наметнуте мере и техно-закони покуцати на свачија врата. Уколико ће неко моћи пробити до потребног разумевања реалности и прихватити дужност која природно следи, створит ће се додатни простор за деловање које неће бити из нужности већ из свесног разумевања.

Требали би одустати од тражења вођа и спаситеља и повезати се на елементарном људском нивоу путем врједности које сваки од нас има. Окосница повезивања мора бити слобода у сваком погледу. Када то заиста направимо, када слобода заживи у нашим срцима и када схватимо пропорције лажи које су нас цело време држале под водом, бит ће довољно написати објаву или поруку пријатељима „Нађемо се сутра у подне под сатом“ која ће се „вирално“ проширити свим мрежама, каналима и групама, а центре градова ће испунити стотине тисуће људи, без вође или шефова, без месија и лажних пророка, без музике и мажореткиња, без хлеба и игара. Тада то НЕЋЕ бити протест већ окупљање свесних и у слободи повезаних појединаца, с моралном и менталном снагом потребном за изградњу новог друштва по мери разума. Када се то догоди, можете бити сигурни да су створени предуслови да се направи нешто заиста конкретно, без агресије и без насиља.

Уместо закључка, требамо бити свесни да уколико пропустимо временски оквир за миран отпор, агресија ће бити све већа и већа, а то ће изазивати и све агресивније одговоре човечанства суоченог с безизлазном ситуацијом. Такав сценариј треба избјећи по сваку цену, а најбољи почетак је у речима РАЗУМЕМ што се догађа и НЕ ПРИСТАЈЕМ.

Извор: логично.ком/Борба за истину