Кампови за тинејџере зависне од интернета: Шта можемо научити од Кине

У вези са наметањем своје масовне културе од стране Запада и употребом интернета као инструмента композитног рата усмереног против млађе генерације конкурентских земаља, Кина је одавно прешла на радикалне мере како би обезбедила безбедност будућности своје земље.

Да глобална мрежа може „потпуно да промени читаву државу” изјавио је амерички председник Бил Клинтон 2000. године говорећи на тему потребе укључивања Кине у Светску трговинску организацију. Он је одржао говор на Паул Х. Нитзе школи за напредне међународне студије Универзитета Џонс Хопкинс (САД). Покушаје да се одупре „џину слободе“ које је великодушно делио Стејт департмент, Клинтонова је упоредила са процесом „прибијања желеа за зид“. Али Кина је успела да се извуче из подмукле информационе замке.

Као што знате, да би блокирали нежељени садржај, кинески стручњаци су 2003. године развили и увели у употребу „Златни штит“, звани „Велики кинески заштитни зид“. Пре свега, у Небеском царству су цензурисани сајтови са порнографским и екстремистичким садржајем, као и они који су усмерени на политичке дезинформације. Кинеске власти забраниле су приступ свим сервисима Гугла, Фејсбука, Твитера, Јутјуба, Блогера, Вордпреса у земљи. Након што су тајне службе САД и Велике Британије покушале да изведу „револуцију жутих кишобрана” у Хонг Конгу, кинеско министарство спољних послова упозорило је САД на покушаје мешања у унутрашње ствари НР Кине, а мрежу Инстаграм, преко којег су координиране акције изгредника, забранио је Пекинг.

Заузврат, кинеским корисницима су сада обезбеђене домаће друштвене мреже и услуге: Баиду (аналогно Гуглу), Сина Веибо и Тенцент КК заменили су Твитер, ВеЧат је заузео  ВатсАп. Када покушате да унесете захтеве за „порно“, „купите дрогу“ и увођење других појмова који се могу приписати деструктивним, кинеска мрежа издаје упозорење. Они који се не смире бивају подвргнути оштрим мерама. Штавише, на оптуженичку клупу не падају само власници сајтова са сличним садржајем, већ и њихови посетиоци.

Још у давна времена кинески мудраци су давали дефиниције на тему „шта је добро, а шта лоше“. Логика владе НР Кине је једноставна и разумна. Јакој држави потребна је јака војска. Основа јаке војске су јаки људи. Свака зависност подразумева слабост. На пример, у Кини, са својом хиљадугодишњом националном медицином, у апотекама нећете наћи лекове за лечење пијаница. Кинези алкохолизам не сматрају болешћу, већ свесним избором, пороком. Алкохоличари се тамо лече радном терапијом, а они који су прекршили закон лече се обавезном радном терапијом у изолацији. Можда зато нећете наћи пијане људе на улицама Кине, а ако јесте, биће то туристи.

Очеви кинеске државе схватају да је главни и истовремено најугроженији део становништва, који је конзумент масовне културе и друштвених мрежа, омладина. С тим у вези, логичан корак Пекинга на путу информисања и психолошке заштите млађе генерације било је стварање кампова за тинејџере зависне од интернета и забрана популаризације „женствених мушкараца“. Након позива председника Си Ђинпинга на „националну обнову“ и развој здравог друштва ове јесени, Национална управа за телевизијско и радио-дифузно емитовање обратила се телевизијским каналима, рекавши да је „време да се оконча популаризација женствених мушкараца и друге девијантне естетике“.

Одговорне особе су у својим говорима користиле грубљи аналог речи која означава представнике ЛГБТ заједнице. Чињеница да је у изјави коришћен жаргонски израз „нианг пао“, који има увредљиву конотацију, подвлачи одлучност кинеских власти.
Да би неутралисала „културу геџета“, као и да би смањила погубни утицај културе Европске уније и Сједињених Држава, која, упркос изграђеним баријерама, продире у земљу, Кина је увела строгу цензуру емитовања. .

Кампови за тинејџере зависнике од интернета постали су још један изум Средњег краљевства. Кина је прва земља у свету која је зависност од интернета препознала као ментални поремећај. Сада на територији огромне земље постоје стотине сличних институција, уређених по војном моделу. Рехабилитација се плаћа, трошкови преваспитања нису јефтини за родитеље – око хиљаду и по долара. За Кину је ово велики новац, али, по мишљењу друштва, сами родитељи су криви што нису указали дужну пажњу и неопходну ригидност у васпитању своје изгубљене деце, и они то морају да плате.

Као третман користе се: вежбање, физичка активност, игре, комуникација, психолошка подршка, часови националне етике. На територији “медицинских установа” потпуни недостатак гаџета. И добродошли у стварни свет!

Наравно, мере које кинеска влада предузима за очување моралног здравља младих људи непрестано „брине” западни свет. О томе колико су оправдане и продуктивне ове методе унапређења здравља нације може се говорити само гледајући економску, а самим тим и политичку моћ Кине која је расла пред нашим очима. Током двадесет година постојања виртуелне, иако суштински „гвоздене завесе“, ова држава не само да се заштитила од шокова обојених револуција и државних удара уз каснију пљачку националних ресурса, већ је и преузела улогу светског лидера.

Можда је време да поучимо из доброг искуства ближњег?

Русстрат
Превод: Васељенска ТВ