Срби да се владају према Божијим принципима

Песма „Када“ је настала у јесен 2017. за време сатанизовања Срба од стране западних, али и наших дежурних србомрзитеља и њима блиских медија. Порука дата у песми „Када“ је, пре свега, упућена Србима да се владају према Божијим принципима, да не поклекну, и да не поверују у исфабриковане полуистине (полуистине су најопасније). Такође, то је порука и Западу чија су мерила подређена профиту, јер у духу Запада одавно преовладава слављење човекових моћи, на уштрб Божије свемоћи, проткане милошћу и благодаћу за верне.

КАДА

Исус рече: -Ја сам пут и истина и живот; Јован (14, 6)

Кад земаљски дом свој, волиш,
А чежња те страсно вуче,
Са свода небеског, привлаче те звезде,
И када ти срце раздрагано туче,
За дан што се рађа, за птице што се гнезде,
Ти си биће вере, у живот верујеш.

Када волиш, и душа ти веру има,
Када те радују и тренуци мали,
Захвалан за живот, руке пружаш,
Наду дајеш невољнима што су пали,
Ти си биће вере, у љубав верујеш.

Када правду цениш, слабе од злих браниш,
Кад успеваш и врлином да се храниш,
Знаш шта није корисно, ни добро,
Радиш добро и за опште добро,
Образ чуваш, душу да сачуваш,
Ти си биће вере, у добро верујеш.

Кад не чиниш оно
Што не желиш да други теби чине,
Истину говориш, спреман и да страдаш,
За слободу бориш се, нећеш да се предаш,
Своју, земљу предака, злотворима не даш,
Ти си биће вере, у Бога верујеш.

Када око срца будно стражиш,
Од себе и других, уз јунаштво,
И чојство тражиш,
Прошлост и песме свог Рода знаш
Да препознајеш када злотвори лажу,
Полуистине о теби и твоме народу кажу,
Ти си биће вере, у Бога верујеш.

Кад можеш да трпиш и останеш прибран,
Сачуваш разум када га око тебе губе,
Обуздаваш се да ти речи нису
неодмерено брзе,
И не мрзиш оне који тебе мрзе,
Ти си биће вере, у Бога верујеш.

Када за зла нанесена,
Спреман си да прашташ,
И у невољама племенито делаш,
У дела доброте, промену верујеш,
И за мир на Земљи, молиш се и сневаш,
Ти си биће вере, у добро верујеш.

А кад добро делаш, и из срца прашташ,
Увек свестан буди, много да не машташ
о лаком мењању окорелих ћуди,
Да не би страдао превише од људи,
Ти си биће вере, људима верујеш.

Кад смирено раду предајеш се,
Из пепела градиш, мада стално руше,
Својим путем идеш, падаш и устајеш,
Немоћ те не плаши, страсти те не гуше,
Волиш и верујеш, уз добробит душе,
Ти си биће вере, у живот верујеш.

+ +
Са осмехом гледаш играрије деце,
Слике из живота промичу, нестају,
Док у смртном телу дамари престају.
Без роптања примаш последње тренутке,
Захвалан за прошло, с вером у будуће,
Јер си биће вере, у вечност верујеш.

Ко верује у Сина, има живот вечни; Јован (3, 36)

У песми је уместо појма „ако“ из познате песме истоименог назива „IF“ (Ако) енглеског нобеловца Радјарда Киплинга (1865 – 1936), коришћен појам „када“ у поезији.

Да ли ће богоугодна и родољубива поезија поново бити део живота Срба?

Слободан Бојковић/Борба за истину