Куда иде Рио Тинто после одлуке Владе Србије

Компанија Рио Тинто има само лоше опције док покушава да спаси пројекат ископавања литијума у Србији вредан 2,4 милијарди долара који је Влада Србије суочена са еколошким протестима отказала прошле недеље, оцењује агенција Ројтерс, наводећи да англо-аустралијски рударски гигант има мало искуства када је реч о скицирању путање куда даље, преноси Танјуг.

У Рио Тинту кажу, преноси Ројтерс, да иако су свесни политичких тензија око пројекта, одлука српске Владе да обустави пројекат представља изненађење због којег компанија жури да пронађе стратегију како даље.

С обзиром на предстојеће изборе Београд је обуставио пројекат након великих протеста против рударења, чиме је распршио наде Рио Тинта да ће постати један од првих 10 произвођача литијума на свету.

Компанија која тврди да је увек поштовала законе Србије, процењује правне основе за одлуку српских власти.

Рио Тинто би могао да тужи српску Владу према билатералном споразуму о инвестицијама између Србије и Уједињеног Краљевства због кршења одредби о фер и равноправном третману, ако Влада настави и формално оконча дозволу без ваљаног разлога, рекли су за Ројтерс адвокати специјализовани за спорове у области међународне трговине.

Међутим, мало је веравотно да би арбитражни суд натерао српску Владу да поново изда дозволу, док би то нанело штету Рио Тинту јер би односи две стране постали непоправљиви, кажу правници.

„Веома је неуобичајено да једна велика рударска компанија тужи државу. Тужба по билатералном споразуму је увек последња опција, али не и прва”, каже Питер Леон, партнер адвокатске фирме Херберт Смит Фрихилс.

Из Рио Тинта је, како пише Ројтерс, речено да неће давати нове коментаре о овом питању.

Ако нова српска влада подржи ову одлуку то би навело Рио Тинто да оде без предузимања даље акције, кажу такође правни експерти.

Агенција констатује да је компанија већ потрошила 450 милиона долара на разне студије, а уложила је године развијајући технологију за економско вађење литијума из јадарита, минерала који је досад пронађен само у долини Јадра.

Прошле године компанија је допремила пилот постројење за прераду литијума у четири контејнера дуга 12 метара у Србију.

Било је предвиђено да овај пројекат у Србији буде највећи рудник литијума у Европи, да производи годишње 58.000 тона рафинисаног литијум-карбоната од којег се праве батерије, што је довољно за напајање милион електричних возила, додаје Ројтерс.

Njujork tajms o vijetnamskim radnicima u Linglongu: Kao pakao na zemlji

У Србији би најбољи сценарио за Рио Тинто био да поново добије дозволе за ископавање литијума после избора у априлу, наводи даље Ројтерс, уз оцену да „популистичка владајућа коалиција предвођена Српском напредном странком доживљава пад подршке стечене на изборима 2020. године због подршке рударењу у Србији”.

„Ово би био случај где ће Рио Тинто морати да поново преговара о условима дозволе са владом која би тражила додатне накнаде, веће расподеле вредности или побољшања када је реч о еколошким питањима”, рекао је за Ројтерс лондонски адвокат специјализован за међународне спорове.

Србија није једина која задаје главобоље компанији Рио Тинто, додаје агенција.

Рио Тинто чека одлуку америчког апелационог суда о томе да ли ће добити приступ државној земљи у Аризони која јој је потребна да изгради једну од највећих рудника бакра, а чему се противи староседелачко америчко становништво.

Такође, после вишегодишњих расправа и неслагања са владом Монголије Рио Тинто је у децембру, како наводи Ројтерс, ”покренуо офанзиву шарма” са циљем развоја рудника бакра и злата Оју Толгоу и понудио да отпише преостали владин дуг од 2,3 милијарди долара за њен удео у пројекту.

БОНУС ВИДЕО:

Политика