Сале Коларевић : ИСТОРИЈА ЗАВЕРЕ ПРОТИВ КОНОПЉЕ

Ако би смо тестирали елементарну информисаност нашег народа кроз рецимо једну уличну анкету у већим градовима Србије, основног питања да се види колико су грађани упућени у чињенице о најкориснијој и најплеменитијој биљци, могли би смо с приличном извесношћу увидети да је преко половина анкетираних у незнању и сматра да је марихуана забрањена опијат биљка а конопља је нека индустријска, вероватно превазиђена култура која се скоро нигде више не узгаја.

ЗАВЕРА ПРОТИВ КОНОПЉЕ = ЗАВЕРА ПРОТИВ ЧОВЕКА ?

Код многих древних цивилизација конопља је сматрана божанском биљком и давано јој је централно место у култовима. Стари Сумери су веровали да су нам ту биљку донели богови са ванземаљских светова. И у Библији имамо запис о „биљци коју је Бог створио за све човекове потребе”. Још раније, у древној Винчанској цивилизацији, колевци евроазијских култура и цивилизација, овој биљци је указивано особито култно поштовање а обзиром на владајући матријархат код наших прапредака из Подунавља и име јој је дато у женском роду. Када се са својим дубоким кореном и крутом стабљиком чупала из земље испуштала би специфичан звук коон и отуд „кон-оп” па изведеница – конопља. У старом србском језику означава да се коноп, или канап, добијао од ње. Конопља или Канабис (једначењем сугласника по звучности глас П прелази у Б) код Срба је у целој историји постојања представљала стратешку културу. И у историји још неких великих народа на планети, најпре код кинеских народа, али чини се највише код србског. Самим тим што назив биљке има корен у старом језику Срба, док назив у женском роду означава и безмерно поштовање људи према тој биљци.

Познато је да се код народа са богатом традицијом узгоја ове биљке скоро све и свашта справљало од ње. Готово сва оруђа и оружја, сви одевни предмети и платна. Код народа уз велике воде од конопље су се правили чамци и већина палубних и надпалубних делова једрењака. Сав текстил се код наших старих правио од канабиса и то је била трајна, неподерива одећа. И некада генијални амерички „Џинс” текстил добијао се искључиво прерадом најплеменитије биљке.

Изузев повећаног рада око вршидбе и мочања садница у реку, конопља је најзахвалнија култура и у смислу што је сем скакаваца не нападају никакви инсекти. Искључена је свака потреба за инсектицидима, тј. агрохемијом. При том канабис има својство чишћења тла од тешких метала и токсина које људи убацују у земљу, чак може и да очисти земљиште од нуклеарне контаминације. За човекову животну средину је стварно рајска Биљка! Осим што поуздано чисти земљиште, чисти и ваздух : један хектар канабиса произведе 25 % више кисеоника од једног хектара шуме што гарантује двоструко више залиха целулозе. Канабис израсте за 4-5 месеци а квалитетнијој шуми је потребно око 20 година да стаса за сечу и обраду. С тим што је и конопљина целулоза дуготрајнија од све дрвне целулозе, а принос папира од конопље одговара истом приносу на петоструко већој површини квалитетне шуме. То је све због издржљивих влакана из конопљине стабљике. А од најновијих открића је и да се прерадом графита из њене стабљике могу добити квалитетне батерије, око осам пута дуготрајније од литијум-јонских батерија! Али ово научно откриће се плански запоставља, јер како би онда Ротшилдова трансглобална компанија Rio Tinto зарад експлоатације литијума рударила и енормно профитирала, трујући и уништујући природу читавих земаља широм планете?

Конопља је позната као одличан нутритијент. Богата је биопротеином, дијететским влакнима, омега 3, 6 и 9 масним киселинама а садржи и све аминокиселине из природе. Протеинима из зрна је богатија и од нпр. говедине и соје.

Скоро све познате нам историјске мапе света су саздане од конопљиног платна. Декларација о независности САД 1776-те била је сачињена на хартији од конопљине целулозе. До америчког грађанског рата (1861 – 1865.) водећа привредна грана је била индустрија конопље – и поред изобиља шума на тлу Северне Америке и поред обимне производње памука са робовском црначком радном снагом. Тек са преузимањем нафташких послова од стране Рокфелера и успостављањем монопола над дрвно-прерађивачком индустријом од стране Херста, крајем XIX в. пословима са конопљом даје се мањи државни значај. Но и даље конопља (канабис) има широку употребу у медицини, све док после 1910-те Рокфелер није почео да преузима фармацију и медицину, када се са свих универзитета присилно избацује дотадашњи холистички приступ у фармако-медицинској науци и уводи се нови алопатски. Природне лекове од продуката канабиса Рокфелерова „струка” проглашава „неконвенционалним и назадним” а у првом плану промовишу се медикаменти направљени од деривата нафте.

Породица Рокфелер (Rockefeller) се у другој половини XIX века енормно обогатила између осталог и продајом „лековитог” ткз. каменог уља добијеног од нафте. Њихов успон у банкарску елиту је скопчан са алхемичком вештином манипулације и преваре у стицању спекулативног капитала. Када су преузели монополе на нафту и памук, прво у САД а потом и у свету, примарни задатак им је био увођење петрохемије у фармацеутску индустрију. Справљање хемикализованих медикамената на бази нафтиних деривата искључивало је присуство конопљиних деривата. За конопљу у модерној медицини једноставно нема места. Занимљиво је то што се данашњи улазак нано-технологије у конвенционалну фармако-медицину проглашава највећим достигнућем у бризи о човековом здрављу баш као што је пре стотинак година хемијска индустрија у фарма-медицини представљана као изузетан напредак.

Такође пребогата банкарска породица Дипон (DuPont) била је блиска са Рокфелерима, њиховим пословним партнерима и пријатељима. Дипони су се у XIX веку енормно обогатили производњом експлозива и оружја. Као главни снабдевачи америчке армије оружјем стекли су блиске и дуготрајне везе са америчком владом. Оснивачи су америчке индустрије пластике израђене у њиховим петрохемијским постројењима, а заједно са Рокфелером су монополисти у пословима око прераде нафте. Династија Дипон је позната и по учествовању у изради прве атомске бомбе (тзв. пројекат „Менхетан”), као и америчког наоружања пуњеног плутонијумом. За справљање свег овог наоружања потребне су и огромне количине флуорида, па се Дипони неформално сматрају и највећим загађивачима човеове животне средине. Флуор у виду хем. једињења флуориди је изузетно опасан бојни отров и доводи до тешких оштећења мозга, а у малим количинама и данас се ставља у пасту за зубе и у градски водовод. Производи агрохемије и семенска производња су углавном патенти Дипонових корпорација. Јасно да су Дипонови најзаслужнији што је америчка влада планове око конопље радикално изменила у правцу заштите интереса највећих америчких олигарха и њихових уносних послова.

Још један међу водећим америчким олигарсима близак државном врху САД био је тзв. краљ дрвне целулозе – Вилијем Херст (William R. Hearst). Контролисао је тржиште дрвних прерађевина а штампани медији били су у његовим рукама. У Херстовој штампи је 1930-их спровођена беспоштедна криминализација конопље. Тада је хиспањолски назив марихуана и промовисан у ширу јавност, исти се задржао и до данас.

Поменуте три династије из Америке у тесној су банкарској вези се Црном аристократијом из Лондона и саприпадајућом династијом Ротшилд (Rotschield). Из Лондона су они добијали инструкције како да преварама и манипулацијом завладају главним гранама америчке привреде. После разбојничког заузимања система федералних резерви у ЊуЈорку (FED) 1913-те Црна аристократија из City of London, преко водећих олигархских династија у САД , стиче потпуну контролу над државним апаратом САД а тиме и над свим државним пословима. Тако се и потискује индустрија конопље јер прерада ове биљке гарантује становништву и привредницима макар основну независност од естаблишмента, док монополом над монетарним системом, прерадом нафте и свим стратешким индустријама може да ое потпуно контролише читаво друштво.

Године 1937. Хенри Форд је свој први аутомобил направио од конопље и ишао је на конопљин биодизел. Све осим точкова и мотора је направљено од пластике добијене прерадом конопљиних влакана. После је пред ТВ камерама тестирао невероватну издржљивост каросерије свог аута тиме што га је јако ударао мацолом а ауто се није баш ни најмање улубио. Дакле, конопљина пластика је издржљивија и од најјачег челика, при том је и биоразградива. Овај снимак је једно време боравио на You Tube са кога је однедавно нестао.

За Рокфелера, Дипона, Ротшилда и Црну аристократију из City of London ово је био последњи аларм на узбуну. Коначно је одлучено: конопља мора нестати !

Уведени су драконски порези на узгој коноље, чак се добијала и затворска казна за кршење монополских закона. На њиховим медијима промовисала се кампања о неопходности прохибиције конопље. Када је САД ушла у Други светски рат, напрасно се престало с бесомучном кампањом против биљке . Напротив, индустрија конопље у ратним годинама је као никад у толикој мери пожељна за војне потребе. Председник Френклин Д. Рузвелт, који је 1937. потписао Закон о прохибицији конопље, сада на почетку Рата проглашава биљку за националну сировину и сугерише крупним индустријалцима да хитно обнове њену прераду. По свршетку Рата, поново се врши демонизација биљке, а ускоро ће се она ставити изван закона. Коначно, од почетка 1960-их конопља ишчезава са њива а њена производња и прерада полако постаје реликт прошлости.

ПРОГОН КОНОПЉЕ У НАШОЈ ЗЕМЉИ

Код нас је конопља, тј. кудеља одувек имала најшире могућу примену а и конопља са ових простора је међу најквалитетнијом на свету.
Све до средине XX века нико никада стару добру кудељу (конопљу, канабис, копању) није сматрао „наркотиком”, већ изузетно корисном и лековитом биљком. Највише се узгајала у Подунављу, Поморављу и уз веће реке. Од чувене „белојке” добијало се платно, тканина и конопци а од чувене „црнојке” мелеми за лечење. И никада није забележено да је неко био „зависан” од биљке. Без кудеље наши преци не би преживели обзиром на бројне ослободилачке ратове и страдања кроз која смо прошли. Комплетна униформа србске војске у Отаџбинским ратовима (1912-18.) била је израђена од кудеље. Исто тако и униформа ЈВуО као и свих других војних формација током Другог светског рата. Све до почетка 1960-их у југословенским трафикама су се могле купити цигарете са 8-9 процената ТHC-а у себи.

Од памтивека се индијска конопља (канабис, тзв.”црнојка”) користила као подлога за справљање већине лекова, закључно са првом половином прошлог века о чему нам документовано сведоче Српска и Југословенска Фармакопеја. Као официјелна биљка званично и законски се употребљавала за неизбежну сировину у фармацији и медицини.

За време обе Југославије били смо водећа европска земља у садњи и преради конопље. Највише се узгајала и обрађивала у Војводини. Од краја 1940-их уводи се памук као озбиљан конкурент за текстилну индустрију у социјалистичкој Југославији. То је било највише под утицајем енглеске Круне. У енглеским колонијама, највише у оној највећој – Индији, масовно се производио памук а Југославија се од 1948-ме налази у интересној сфери Запада. Уз то, енглеска Круна и Црна аристократија су већ вековима испреплетани родбинским и интересним везама.

У четири државе света – Кина, САД, СССР и СФР Југославија – најдуже је опстала производња конопље, али искључиво за индустријску употребу. Највеће кудељаре су биле у Војводини ; највећа индустрија прераде конопље била је у месту Нови Козарци. Кудељарски комбинат „Партизан” у Новим Козарцима је имао изузетно развијену индустрију кудеље са модерним машинама и запошљавао је велики број радника. По конопљиним прерађевинама били су надалеко познати, производи комбината „Партизан” су се извозили у многе земље широм света. Индустрија у Новим Козарцима је обилато приходовала од квалитетне банатске кудеље, место се насељавало и непрестано развијало. Имали су свој биоскоп, стадион и друголигашки фудбалски клуб. А онда је наједном, директивом из врха ЦК СКЈ, године 1977. донета уредба (не Закон!) да се комбинат напрасно угаси. Комплетно индустријско постројење је сравњено са земљом а све машине утоварене на камионе и одвезене у непознатом правцу. Радници који су тек тако остали без егзистенције после су преусмерени на рад у новонасталим памучно текстилним индустријама. И оне су до 1990-их све погашене и Србија већ деценијама нема своју текстилну индустрију. У колонији турске индустрије Нови Пазар израђује се текстил од махом ГМ памука из Турске. Мада треба истаћи да је све до последње деценије XX века успевала опстати са каквим-таквим пословањем и последња српска кудељара – у Лесковцу.

У данашњој Србији узгајање индустријске конопље званично није законом забрањено. Конопљар само мора да докаже да је искључиво гаји за индустријску употребу те од узгајивача се очекује да има уговор са неком фирмом која се бави индустријском обрадом конопље. У противном се предпоставља да се биљка узгаја као наркотик. Међутим, како да поседујете такав уговор када је индустрија кудеље одавно уништена! Друга ствар, индустријска кудеља се настоји ставити под потпуну контролу фармацеутске индустрије због изразите лековитости CBD (Cannabidinol) супстанце из њеног цвета. Дакле, некада жестоки прогонитељи канабиса данас испољавају софистицирани план за уништење сваког узгоја биљке у сврхе људског здравља. По том плану канабис ће се моћи узгајати само уколико је у служби интереса фарма-медицинске хоботнице. Другачије не. Док, опојни део цвета индијске конопље ТHC (TetraHydroCannabidol) се данас већ увелико синтетизује, разумљиво само за производњу у корпоративној (алопатској) фармакологији, без обзира што ништа из лабораторије не може да замени високо лековита својства природног ТHC-а.

И док настају ови редови, у Србији се реализује наговештена ескалација прогона кудеље о чему смо недавно и писали – https://borbazaistinu.rs/sale-kolarevic-danica-vristalica-u-ratu-protiv-konoplje-prva-jurisnica/
Донета је забрана слободне продаје прехрамбених производа конопље а CBD лек из цвета је стављен ван закона. Овиме се напокон после вишекратних покушаја CBD изједначава са THC-ом и проглашава за ПКС. Овиме ће очигледно ово мало што је преостало од производње кудеље у Србији бити и сасвим угашено, што представља нови организовани удар на здравље и егзистенцију становништва. И ово сада је вероватно донето поново неком директивом из врха… данас не ЦК СКЈ али да врха демо(Н)кратског „централног комитета” владајуће партије, јер данас ми и даље робујемо под тоталитарним (без)поретком ма звао се тај комунизам, неолиберални капитализам или коронократија.

КОНОПЉА – ЕКОЛОГИЈА И ЗДРАВЉЕ

Конопља не захтева никакву вишу технологију, једноставна је биљка а опет свекорисна. Нити јој је потребно икакво третирање агрохемијом. За разлику од памука. У Индији је мноштво радника на плантажама ГМ памука изгубило здравље и животе због хемикалија којима се прска такав памук.

Највећи загађивачи човекове животне средине су наднационалне корпорације иза којих по правилу стоје светски банкари и лондонска Аристократија. Они су уједно и најмоћнији експлоататори Земље о којој се толико брину и због које толико „мозгају” да нам је учине бољим местом за живот. Пратимо само траг новца, коме најмање одговара омасовљење индустријске прераде конопље? Коме најмање одговара обустава прогона биљке те њена потпуна декриминализација? Да ли онима који су је криминализовали и стигматизовали? И посве, ко финансира ткз. Зелене (тј. еколошке) покрете у свету, којима ни под тачком разно није хитно ослобађање конопље? Борба за животну средину без заговарања ослобођења Биљке је лицемерна и у крајњој линији нелогична. Не постоји никакво глобално загревање узроковано људским чиниоцем. Постоји беспоштедна сеча шума и прогон конопље као доказано најеколошкије биљке.

Цементаре су страшно велики загађивачи животне средине. А од конопљиних прерађевина би се могао правити високо еколошки изолациони и грађевински материјал. Обрадом конопље се може добити коно-бетон (HempCrete) ; од тога би се могле правити читаве куће и за њих је непотребна термоизолација. Таква кућа је здравија и дуготрајнија од зидане. Али, како би онда могла да профитира индустрија стиропора, стиродура, полимера и најлона? Такозвани еколошки покрети ово немају у својој агенди?

Интересе удруженог трансглобалног корпоративног бизниса би озбиљно уздрмао свестрани повратак становништва конопљи. Прилично конкретно је ово пре десетак година описала генијална истражитељка завере против конопље Ивона Живковић :

<< Od konoplje bi se mogao praviti i odličan geotekstil gde spadaju takozvani erozioni pokrovi koji se koriste u agrokulturi. Oni sprečavaju obrušavanje zemljišta duž kosina pored puta, a prave se da bi smanjli korov u ležištima zasada.
Danas se najviše za ovo koriste polimeri koje proizvode Diponove fabrike. Njihovi stručnjaci tvrde da bi se upotrebom konoplje ovi pokrovi za nekoliko meseci namočili vodom toliko da bi se sami dezintegrisali. Onda bi morao da se stavi novi pokrov. A plastika ostaje trajno. Na žalost. Konopljina vlakna u ovakvim pokrovima su otporna i na trulež pa samim tim i na brojne insekte jer oni ne bi imali čime da se hrane. I tu bi interesi Monsanta, Basf-a, Bayer-a, Dipona, Nufarma , koji svi proizvode insekticide iopet bili ugroženi.

Ako bi se konoplja koristila za dobijanje kozmetičkih sredstava oštetila bi interese: Colgate – Palmolive, Cargill-a, Nestle-a, Loreal-a, Procter and Gamble….
Ako bi se koristila kao hrana bogata proteinima u ishrani životinja, ugrožen bi bio monopol kompanija: Bunge, Cargill, Bayer, Monsanto, Dupont, Rhodia itd.

Ne daj Bože da se konoplja koristi kao gorivo sa svojom biomasom koja bi daleko nadmašila sve druge energente. Exxon Mobile, Sunoco, British Petroleum, Basf, Eastman, Chevron, Hess itd. bi mogli dа stave katanac na svoja naftna postrojenja.

Ako bi se koristaila u medicini ugrozila bi: Bayer, Novartis, Johnson and Johnson, Sanofi, Cargill, Merck, Lili, Pfizer, Bristol-Mayers Squibb Company…. . >>

Ивона Живковић је очито именом и презименом означила водеће трансглобалне троваче и антиекологе.

Најмање две генерације су одрасле и васпитане на ноторном аналфабетизму о значају конопље (канабиса) за живот човека. На глобалистичким медијима опојни део канабиса перфидно и псевдонаучно тежи да се изједначи са неким опојним дрогама. Рокфелерова корпоративна псевдомедицина своје питомце не образује о основном физиолошком систему у организму сисара без којег нема ни живота, иако наука за ово зна већ тридесетак година уназад. Реч је о физиолошком систему (ендо)канабиноида, у људском телу једнаких по молекуларној структури са канабиноидима из конопље, одговорним за правилно одржавање унутрашње равнотеже организма, тј. хомеостазе. Без овог савршеног биохемијског споја у човечјем организму готово нема ни живота. Ендоканабиноидних рецептора има највише у мозгу и кичми, затим у полним и другим ендокриним жлездама, а јако пуно их има у мајчином млеку. Фитоканабиноиди су компатибилни људским канабиноидима и има их једино у конопљи, тј. канабису. То значи да је озлоглашени THC само један од канабиноида без којег, уз CBD и друге канабиноиде, нема здравља за човека. Само је „проблем” што је та озлоглашена супстанца из цвета индијске конопље психоактивна, а „није проблем” (одн. ово је истински проблем – за Биг Фарму) што иста не проузрокује зависност и користи се у терапији одвикавања од болести зависности … наравно не у званичној (конвенционалној) већ у тзв. ирегуларној пара-медицини.

Али људи су већ генерацијама индоктринирани криминализацијом канабиса па не уочавају више ни оно што је очигледно. Скоро столетни системски прогон најкорисније биљке дао је погубне резултате по човека, а да ли је организована завера против канабиса у својој бити и завера против човека, просудите сами…

Са данашњом технологијом би индустрија конопље до неслућених размера могла да унапреди човеков живот на овој све загађенијој планети. Међутим лондонска банкократија, преко својих трансглобалних структура, онда не би имала изговор за бескрајно ускраћивање људских слобода на име очувања планете (они је „чувају” од нас „неодговорних”?), а све ово у име „бриге за човеково здравље и животну средину”. На несрећу, конзументи мас-медијске машинерије лоботомишуће пропаганде и даље нерасудно верују у њихове бајке осмишљене за потребе лоботомије широких маса.

Историја конопље уназад век и по наликује заправо великој завери на глобалном плану против конопље. Питање за милион долара је да ли би и светских ратова уопште било да нема ове завере….
У ослобођеној Србији потпуно ослобођени канабис треба да има функцију динамичног опоравка економије, природе и људског здравља. Даће Бог и то ћемо доживети ускоро.

Аутор : Сале Коларевић

******************************************************
Извори и литература :

– https://www.scribd.com/doc/269813161/%D0%98%D0%B2%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%96%D0%B8%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%9A%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%85%D1%83%D0%B0%D0%BD%D0%B5-%D1%98%D0%BE%D1%88-pdf

– https://irka.org.rs/put-do-zdravije-planete-kako-nam-konoplja-moze-pomoci-u-borbi-protiv-klimatskih-promena/

– http://irka.org.rs/kanabis-je-uvek-bio-lek-srpska-farmakopeja/

– https://blokirani.blogspot.com/2021/09/svjetska-zavjera-bog-je-stvorio-biljku.html?m=1

BONUS VIDEO: