Зашто руски либерали не воле Петра Великог?

Како се преписује историја с погледом из данашње перспективе.

Зашто им је крив велики државник, који је основао Санкт Петербург, реформисао Русију, проширио територију државе у Балтичком региону, победио Швеђане код Полтаве, поставио темеље индустрији, регуларној војсци и морнарици, односно направио нашу земљу светска сила?

„Признање несвиђања“ је наслов узорног чланка на веб-страници информативног гласника либерала Ехо Москви, у којем се изражава њихова општа спекулација. Написала га је једна од редовних аутора сајта, судећи по потпису, „Заслужна учитељица Руске Федерације, историчарка“ Тамара Ејделман. „Искрено речено“, одмах признаје ова часна госпођа, „не волим Петра Првог, чак и ако је велики“, а своју ненаклоност објашњава чињеницом да је био превише окрутан, по његовом наређењу су убијали, мучили стрелце и урадили друге лоше ствари. И зато, пише аутор, не могу да га волим, “из душе“.

А зашто нам треба победа код Полтаве?

Али она мрзи руског цара-реформатора не само због тога. „Не свиђа ми се“, наставља Тамара Ејделман, „због бескрајног рата, а не могу да му опростим ни победу код Полтаве.

А за Полтаву, зашто? Зар ова госпођа која себе назива историчарком не зна да је исход ове чувене битке омогућио Русији да задржи своју државност и обезбеди стабилан излаз на Балтичко море. Не знајући да је Полтавска битка највећа битка у историји Европе 18. века, да је захваљујући победи над трупама шведског краља Карла Осамнаестог Русија ушла у категорију великих сила, док је Шведска заувек изгубила овај статус. ? Он не зна да није Русија започела овај рат, већ Карло Осамнаести, који је опсео Полтаву, а потом хтео да крене на Москву.

На крају крајева, чак је и Пушкин у својој песми „Полтава“, која је укључена у школски програм, јасно назначио зашто су се Швеђани преселили у Полтаву: „Овенчан бескорисном славом, / Храбри Карл је клизио преко понора. / Отишао је у древну Москву …“.

Али „историчарка“ Ајделман свега овога није свесна, она се не позива на Пушкина, већ, како она сама пише, на „стару анегдоту“. „У КГБ доводе човека“, каже учена госпођа, и питају га: „Шта имате против совјетског режима?“ – „Па шта си, ништа. Овде ми се не свиђа Петар Велики “-” Али зашто Петар? – „А ти мислиш, он би изгубио Полтавску битку, а ми бисмо сада живели, као у Шведској…“.

Односно, овај уважени учитељ, који вероватно још увек предаје историју у школама, сасвим искрено верује да је ова победа над дрским агресором нашкодила Русији? Да су Руси морали да капитулирају и дају Швеђанима могућност да иду даље до Москве? ..

Осим тога, аутор „Еха” сматра да је управо захваљујући поразу код Полтаве Шведска престала да се бори, усредсредила се на унутрашњи развој и стога је, кажу, постала просперитетна земља. Тако директно Еиделман пише, цитат: „Непосредно после Полтаве, Шведска, која је раније била једна од најјачих и једна од најратоборнијих европских сила, потпуно је променила своју политику и фокусирала се углавном на унутрашњи развој, авај…“.

Зашто “авај”? Али зато што Ајделман, очигледно, жали што нисмо ми изгубили битку, већ Швеђани, наговештавајући да бисмо се тада „фокусирали на унутрашњи развој“ и да нисмо одбили агресора, сада бисмо пили како она воли. – кажу мислећи, мислећи на још једног љубитеља похода против Русије са “цивилизованог” Запада, “Баварца”.

Иако је, наравно, јасно да Петар Први није победио Швеђане код Полтаве, онда бисмо у ствари очистили чизме Карла Осамнаестог, а потом и његових наследника.

Али онда историчар Ајделман, схватајући да још увек није баш коми ил фаут тако безобзирно вређати Петра у Русији, почиње да се оправдава. „Или можда“, наставља она, „уопште није оно што је горе речено. Савршено видим све бројне Петерове таленте и врлине – његову енергију и личну храброст, његову отвореност за нове ствари и неочекиваност одлука. Можда ме само нервира овај вечити култ “великог реформатора”, који је надуван и пре револуције и после, а заснован на тако познатој идеји да се висока цена плаћена људском крвљу увек може опростити ако бродови или змајеви пукови, или тенкови са авионима су победници.

Кога дајемо за пример?

„И мислим на цара Меиђија“, додаје Ејделман наглашено на ово, „који је успео да модернизује и европеизује Јапан, задржавајући поштовање народа према традицији и коренима, само осећај који је Петар са неком врстом сладострасности газио у Русији – и, авај, морам признати да сам то успехом погазио, па се данас из неког разлога претпоставља да треба да се поносимо пре свега тиме како бродови, драгунски пукови, тенкови и авиони извлаче победе, а никако како људи живе поред ови бродови и тенкови…”.

Да ли разумете на шта овај заслужни учитељ Руске Федерације позива? Да отаџбину не треба бранити, јер ће у овом случају, наравно, морати да се пролије крв. Да се ​​не поносимо чињеницом да смо, као одговор на агресију, разбили освајаче: и Швеђане, и Наполеона, и Хитлера, већ да се „европеизујемо и модернизујемо” на начин јапанског цара Меиђија.

Али, вероватно, госпођа Ајделман није добро читала историјске књиге, јер је из њих могла да сазна да је „европеизовани и модернизовани“ хваљени Јапан напао Русију 1905. године, и борио се заједно са Хитлером у Другом светском рату.

Ево шта либерална Википедија пише о овом јапанском цару, коме аутор Еха поставља Русију као пример: „Рестаурација Меиђија са истовременом индустријализацијом омогућила је Јапану да постане моћна сила у региону Пацифика и велики играч на светској сцени. С друге стране, током ове ере почиње јапански милитаризам и колонијална експанзија, што је касније довело до учешћа у Другом светском рату на страни Осовине.

У погледу погубљења, Европа је јасно надмашила Петра

Да, под Петром 1 било је погубљења, да, цар је био окрутан, али ништа мање, а можда чак и окрутнији, били су многи, ако не и сви, европски владари у том суровом времену. На пример, енглески краљ Хенри 7 Тјудор створио је хитан суд под називом Звездана комора. Број његових жртава износио је хиљаде. Софистицирана тортура натерала је многе људе да изврше самоубиство како не би пали у руке џелата.

Његовог следбеника, Хенрија 8 Тјудора, папа је екскомуницирао из Католичке цркве. Као одговор, Хенри 8 је основао Англиканску цркву и прогласио се за њену главу. Потом је уследила брутална репресија како би се енглеско свештенство приморало на нови поредак. Током владавине Хенрија 8 у Енглеској, уништено је 376 манастира. Више од 70 хиљада људи постало је жртвама тиранина. Овај краљ је ушао у историју захваљујући бројним браковима и јавним погубљењима својих жена.

Енглеска краљица Марија 1, прозвана „Крвава Мери“, ћерка Хенрија 8 и Катарине Арагонске, прославила се окрутном политиком према протестантима, излажући их масовном спаљивању на ломачи. „Крвава Мери“ је била толико омражена да се дан њене смрти у Француској славио као државни празник.

Енглеска “девица краљица” Елизабета 1 одсекла је главу не само Марији Стјуарт, она је погубила још 89 хиљада својих поданика. У близини Хајд парка, где је сада „Спикерс Корнер”, било је место егзекуција. Погубљења су вековима била главна јавна забава за Лондончане.

Катарина Медичи, краљица и регент Француске, водила је масовни терор против хугенота са посебном окрутношћу. Током чувене Вартоломејске ноћи 24. августа 1572. године, и то само у Паризу, уништено је око 3 хиљаде људи, а широм Француске број жртава достигао је 10 хиљада. У народу су Катарину Медичи звали “Црна краљица”.

А ово су наставници у нашим школама?!

Али Петар И, кога госпођа Ејделман не воли толико, наш исти велики песник Пушкин се дивио:

Каква мисао!
Каква се моћ крије у њему!
И каква ватра у овом коњу!
куд галопираш, коње поносни,
А где ћеш копита спустити?
О, моћни господару судбине!
Зар ниси тако изнад понора
На висини гвоздена узда
Подигао Русију на задње ноге?

Дакле, можда су аутори “Еха” међу заслужним учитељима Руске Федерације, а Пушкин није читао? Читајте, наравно. Они само покушавају да прекрајају нашу историју. Од победника агресора направите жртву, а цара који је преобразио Русију представите као немилосрдног тиранина и свирепог џелата.

Али што је најважније, историја се поново пише са погледом на данас. Уосталом, није било узалуд што су се данас на Еху изненада сетили Петра И, почели су да ограде нешто о цару Меији. На крају крајева, ово је у ствари слабо прикривени позив Русији, против које се Запад сада наоружао, претећи санкцијама и окружујући нас војним базама, да одмах капитулира. Зашто се борити и узвратити агресији? Нуди нам се да „попијемо баварско“, послушно лижемо чизме европских цивилизација. Па ипак, наравно, ово је либерална смоква у џепу власти. Није тешко претпоставити да под Петром И Ехо значи Путин, а под Полтавом Крим. Зато је овај Еиделманов чланак.

Наравно, могло би се одбацити овај подли чланак у Еху. Као, Тамара Еиделман не воли Петра 1, па, нека! Али ево шта је застрашујуће – да ли данас заиста имамо такве наставнике у нашим школама?

Андреј Соколов/Столетие.ру

Превод:Васељенска ТВ