Србија била феномен по броју тужби грађана против банака: Да ли је ово коначан епилог, ко коме враћа новац?

Банке не морају да доказују структуру својих трошкова у цени накнаде за обраду кредита, односно, према ревизији одлуке, банке су законито наплаћивале накнаду која је била предмет спорова у претходном периоду, а који се тицао највише НКОСК, потврђено је за Телегра Бизнис.

Реч је о споровима, како је Телеграф Бизнис више пута писао, који су били ретка појава и у свету, а исход је највише ишао на руку адвокатима, па им је ово у једном тренутку постао озбиљан бизнис.

“Допуном правног става Врховног касационог суда од 16.09.2021. године констатовано је да банке не морају да доказују структуру својих трошкова у цени накнаде за обраду кредита, што је до те Допуне става било од стране судске праксе пресуђивано на различите начине. До доношења Допуне става ВКС-а корисници кредита су масовно били позивани да туже своје банке, неретко уз гарантовање успеха у спору и уз противправно прибављање на хиљаде клијената”, речено је у Удружењу банака Србије.

Банке су у свим или скоро свим предметима, које су правоснажно изгубиле, улагале ванредни правни лек, ревизију, па је Врховни касациони суд због аргумената изнетих у тим ревизијама и због њиховог великог броја, одлучио да допуни свој Правни став из 2018. године по истом питању на начин да разјасни једну реченицу, која није била довољно јасна, а доводила је до пресуђења против банака, тако да је сада недвосмислено јасно да су банке законито наплаћивале накнаду која је била предмет свих ових спорова, објашњавају у Удружењу.

“Подсећамо да је Удружење банака Србије издало саопштење, одмах после ове Допуне става ВКС-а и то 29.09.2021. године, којим је позвало све кориснике кредита који су тужили банке да се одрекну тужбених захтева, после чега банке неће захтевати наплату својих трошкова које су имале у судским поступцима, односно да неће предузимати правну акцију против клијената за повраћај исплаћених средстава по тим пресудама. Један значајан број корисника кредита се већ одазвао том позиву и одрекао се тужбених захтева.”

Удружење банака Србије инсистира да је једини прави пут за све који имају било какву дилему о свом односу са банком, да се тој банци и обрате ради изналажења обострано прихватљивог решења.

Подсетимо, велики број грађана је покренуо спор пред судом јер су им као корисницима стамбених кредита банке наплаћивале премију осигурања код НКОСК у износу од 1.5 одсто до 4 одсто од укупног износа стамбеног кредита, и то тако што су у уговорима наводили да клијенти требају да плате премију осигурања кредита НКОСК.

Тужбе против против банака те врсте постао је шири проблем од оног банкарског. Последњих месеци могу се видети рекламе залепљене по бандерама и хаусторима у којима се позивају грађани који су узимали кредите да се јаве да туже банке. Што је појединима постао својеврсни бизнис.

Хасан Ханић, професор са Београдске банкарске академије рекао је раније за Телеграф Бизнис да ни у једној земљи није био овако изражен проблем са бројем тужби против банака, имајући у виду величину популације и број корисника банкарских услуга.

Саговорници Телеграф Бизниса више пута су истицали да то много кошта обе стране, нарочито банке и да таква пракса не постоји у свету. Наш саговорник навео је да је ова пракса неодржива, и није примећено да се примењује у другим земљама.

Шта је заправо НКОСК?
Оно што би требало да знате јесте нисте дужни да платите ову ставку. Да стамбени кредит без осигурања код НКОСК носи мању рату, али захтева и додатни кеш. И треће, чињеница је да ће ретко која банка пристати да одобри кредит без овог покрића.

НКОСК јесте осигурање, али се ради о државној институцији. Основана је 2004. године, а концепт је базиран на канадском моделу. Систем се састоји у томе да, када је стамбени кредит осигуран код њих, НКОСК преузима део ризика ненаплативости тог кредита. То у пракси значи да 75 одсто нето губитка банке по основу ненаплаћеног кредита сноси корпорација. Преузимањем дела ризика, Национална корпорација снижава укупан ризик банке, што утиче на смањење каматне стопе коју банка наплаћује клијенту.

Управо то да клијент добија нижу камату ако је кредит осигуран главни је аргумент банака. Други аргумент је да осигурање није плаћено банци, већ корпорацији и да је банка ту била само проточни бојлер.

Банке, по основу потписаних Уговора о регулисању међусобних односа са НКОСК, имају обавезу да понуде Корпорацији на осигурање сваки кредит који испуњава услове постављене од стране НКОСК.

Банка свакако продаје непокретност која је предмет хипотеке по цени коју успе да добије на тржишту. Од новца оствареног продајом заложене непокретности банка прво покрива своја потраживања, а сав остали вишак, ако остане, исплаћује кориснику кредита.

Иначе, у Србији има око 90.000 стамбених кредита осигураних код НКОСК, индексираних највише у еврима, али и у швајцарцима.

Телеграф.рс

Бонус видео