И трећи инсект одобрен за исхрану у ЕУ – хоће ли цврчак ускочити и у наш тањир

На листу инсеката безбедних за људску исхрану Европска комисија је, поред скакаваца и ларви брашнара, недавно додала и – цврчке. Кућни цврчак (Ацхета доместицус) ће на тржишту земаља ЕУ бити доступан у целости – замрзнут, осушен или у праху, као састојак других прехрамбених производа. Овај алтернативни извор протеина, који би, како наводи Европска комисија, могао да олакша прелазак ка одрживијем систему исхране, још није законски прихваћен у Србији. Када би могао да буде – још је непознаница, иако би за употребу инсеката у људској исхрани дозвола могла да буде добијена врло брзо, каже за портал Н1 доцент др Милош Петровић са новосадског Пољопривредног факултета, који се јестивим инсектима бави већ седам година.

“Сматрам да су грађани наше државе у последњих неколико година, могуће и деценија постали ‘космополити’, те би се храна од инсеката пре свега сматрала егзотиком. Али, верујем да би конкурентном ценом ова храна у наредних 10 до 15 година могла да постане такмац традиционално коришћеним месима”, каже Милош Петровић, доцент Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Он се, како прича за наш портал, јестивим инсектима бави од 2015. године на Департману за Фитомедицину овог факултета.

У току израде своје дисертације је, како истиче, користио и више него популарну врсту великог брашнара (yеллоњ меалњорм / Тенебрио молитор) коју је те 2015. године први пут узгојио са жељом да му се одради нутритивни састав.

“Лабораторија за ентомологију, у којој радим, тада је започела са огледима који су користили инсекте из фамилије Тенебрионидае (код нас се зову мрачњаци), којој Тенебрио молитор и припада. Циљ тих огледа, а неки се и даље изводе, био је могућност узгоја ове врсте на различитим супстратима који се у пољопривреди сматрају отпадним”, истиче Петровић.

Неки од супстрата који су коришћени били су, додаје – лом пшенице који остаје после комбајнирања жита, мекиње, лом овса, лом јечма, пивски троп итд.

“Узгој инсеката је био успешан на свим суптратима и ти резултати би требало ускоро да буду публиковани и јавно доступни”, наводи наш саговорник.

Уз српске називе инсеката, он истиче и њихове енглеске и латинске називе.

“Јестиви инсекти су у последње време интересантна тема, али често се потребне информације налазе на иностраним порталима, тако да је шира јавност више упозната са називима инсеката на енглеском него на српском језику”, указује саговорник портала Н1.

Петровић даље наводи да је истраживање у лаборатиорији проширено на друге инсекте из фамилије мрачњака, као што су Алпхитобиус диапериниус, често спомињана врста у страној литератури и врста које се у страној литератури спомиње као гиант меалњорм (Зопхобас морио).

“На њима су огледи и даље у току, али оно што вам прелиминарно могу рећи је да је њихово развиће на гореспоменутим отпадним материјалима могуће, али за сад немам информације од колега са Департмана са сточартво – лабораторија за испитивање квалитета хране за житовиње, са којима сарађујемо на огледима који се тичу нутритивног састава”, указује он.

Цврчци се узгајају као кокошке

Лабораторија у којој ради – није се, признаје, бавила инсектима као што су цврчци.

Разлог је, како објашњава, једноставан – нису постојали одговарајући услови за њихов узгој.

“Наиме, ови инсекти се разлику од инсеката из фамилије мрачњака, не могу узгајати вертикално, већ се узгајају слично кокошкама – подни тип узгајања, а ми на нашем факултету за сада нисмо имали места које би могли да одвојимо да би започели са њиховом узгојем”, наводи Петровић.

Нутритивни састав инсеката

Инсекти су пре свега, наводи Милош Петровић, изузетно богат извор протеина.

“Код инсеката које смо ми узгојили – а касније и анализирали, проценат протеина у сувој материји је варирао од 38 до 60 одсто – све у зависности од хранљивог супстрата на коме су инсекти узгајани. Они су такође богати и мастима, али нарочито треба нагласити да су богати масним киселинама и то есенцијалним масним киселинама – линолном и линолеинском киселином”, објашњава саговорник портала Н1.

Када се посматра и састав микроелемената, Петровић наглашава да су ларве инсеката које су узгојили и анализирали имале висок проценат цинка, гвожђа и мангана.

“Храну од инсеката поједини истраживачи сматрају супер храном, ја не бих користио тако помпезне називе, али заиста је лепеза хранљивих елемената на завидном нивоу”, наводи он.

Тренутно, каже, нема информација када се може очекивати употреба хране инсекатског порекла у људској исхрани у Србији.

“Тим коме припадам је 2020. године написао предлог легислативе употребе инсеката у људској употреби, тако да када би државни органи били расположени – а искрено не видим разлог зашто не би – дозвола би могла да буде добијена врло брзо.

Ко би био купац

Храна на бази инсеката, сматра наш саговорник, могла би да пронађе купце и у нашој земљи.

Инсекти, због свог нутритивног састава, сматра он, могу да буду интересантни пре свега људима који воде рачуна о уносу протеина и калорија у свакодневној исхрани – “имајући у виду да са релативно мало калорија уносите заиста позамашну количину протеина”.

“Што се тиче употребе инсеката код људи са појединим здравственим потешкоћама, ту и даље немам информације које би могле нешто чврсто да тврде, али претпостављам да људи са кардиоваскуларним проблемима, могу да користе месо инсеката у периоду опоравка од на пример срчаног удара, као алтернативу свињском месу, а пре свега због масних киселина које имају бројне бенефите”, указује Петровић.

Он наглашава да се инсекти и храна од инсеката не препоручује особама алергичним на морске плодове (као што су шкољке, шкампи итд.), имајући у виду да, како објашњава, ови организми као и инсекти садрже протеин тропомиозин – протеин који је кривац са алергијске реакције код осетљивих особа.

Н1

Бонус видео