Јереј Ивица Тасић: Куда иде брод Српске Православне Цркве

Замислите огроман брод којим управља капетан са својом посадом (официри, подофицири, морнари) и који је намењен само за превоз народа на одређено место, у обећану земљу. Капетан и посада су добро обучени, знају како се правилно управља бродом, како да се заштите од разбојника и како се долази до крајњег и сигурног пристаништа. Они за то користе искуства, карте и путоказе које су им оставили претходни капетани и њихове посаде које су успешно превозиле народ. За часно и савесно обављања посла, за успешно управљање бродом и превоз народа, добијају одговарајућу плату и награду.

Замислите сад капетана брода који није савестан и који, због својих личних амбиција и незадовољан платом, мења пословна правила и норме које су му пренели његови претходници и прави договор са разбојницима. Добио је од разбојника сребрењаке да промени смер брода и, уместо да народ превози у обећану земљу, он га предаје непријатељима у руке. И тако, народ који се труди да уђе на брод уз велики напор, одрицање и жртву купи карту, и уместо у обећаној земљи завршава као робље код разбојника.

Када је посада сазнала за договоре капетана са разбојницима дошло је до поделе међу њима. Једни су одмах подржали капетана, јер су и сами добили део сребрењака, други су и поред свега остали уз капетана како би задржали свој посао, а они савесни сматрали су да треба рећи народу шта се догодило, напустити брод чамцима и наставити пут ка обећаној земљи. Међутим, капетан да би спречио поделе и побуне, изашао је пред народ и између осталог му саопштио: “Реалност је таква, путовање се не може безбедно наставити даље, окружени смо непријатељима, морамо се прилагодити новонасталим условима, уместо на исток, брод ће кренути на запад заједно са осталим бродовима који су, у већини, кренули у сусрет долазећем господару који ће владати целим светом доносећи мир.“

Прочитајте још: Веизовић: Како РПЦ није била тако паметна да предухитри Цариград и призна Украјинску цркву те јој поклони и своје светиње?

Гле чуда, уместо да се народ побуни и смени лошег капетана, уз наговор и притисак посаде народ се у већини приклони одлуци капетана о промени смера пута. Тада се само један официр, храбар и частан, супроставио капетановој издаји, узео један чамац и позвао посаду и народ да му се придруже и наставе путовање на исток у обећану земљу. Тако се у чамац укрца тај официр, део посаде, и народа и кренуше путањом којом се једино сме ићи и којом се увек ишло.

Екуменисти или папољупци не служе Богу и народу

Сад се вратите у стварност. Српска Православна Црква је брод којим управља патријарх као капетан. Остала посада је црквени клир (архијереји, свештенослужитељи, монаси…). Искуство, карте и путокази остали од претходних капетана, представља предање цркве и учење Светих отаца, а пре свега канони седам Васељенских сабора, што је сигуран путоказ у обећану земљу, Царство Небеко. Данашњи патријарх СПЦ Порфирије, као и његов претходник Иринеј, брод СПЦ на којем се налази верни народ, уместо на исток у наручје Господа, усмерили су на Запад према римском архијеретику папи, који припрема терен за долазак новог господара света. Мноштво бродова који се помињу представљају православне народе, али и све друге са њиховим заблуделим религијама, који у име лажне љубави, екуменизма, стварају заједничку религију која ће под покровитељством архијеретика папе дочекати антихриста.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима: 5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPalЗаједничким снагама против цензуре и медијског мрака!

Храбри и часни официр који је са чамцем наставио пут у обећану земљу је владика Артемије, који је после отвореног екуменистичког безакоња у СПЦ, са својим клиром и верним народом, наставио путем којим је показао Господ преко Светог Саве и других Светих Отаца. Епархија рашко призренска у егзилу је здрав део СПЦ, остао веран Богу и народу, који се одвојио од Београдске патријаршије и екумениста који воде народ у руке ватиканском крвнику папи и вечну пропаст.

Прочитајте још: “Систематска хистерија довела свет у хипнозу – Сваки експеримент биће прихваћен без побуне”

Народе србски, као што си показао јединство у одбрани светиња када су ђавоље слуге милогорци ударили споља на светиње у Црној Гори, још веће јединство треба да покажеш сада у одбрани својих светиња, односно Православне вере, од напада изнутра од стране екумениста и њихових послушника. Свим непријатељима наше СПЦ, и онима споља и онима изнутра, исти је газда римски архијеретик папа, кога екуменисти и њихови послушници називају “свети отац“, а римокатоличку злочиначку организацију сестринском “црквом“.

Браћо и сестре, чувајмо се капетана јуде и лажних пастира, вукова у овчијим кожама, бранимо и чувајмо Православну веру какву нам је Господ преко Светог Саве дао. Послушајмо речи храброг и часног официра из наведене приче, односно блаженопочившег владике Артемија (1935-2020): “…Ми смо сабрани овде у име Господа Исуса Христа и исповедамо веру коју смо примили од Светих Апостола, Светих отаца, Светих Васељенских Сабора, преко Светога Саве и краља Милутина, Светога владике Николаја и Светог Јустина Ћелијског. Ето ми смо на томе путу и на томе путу треба да останемо без обзира на све нападе и све критике, на све лажи које се износе против нас. Треба да будемо сигурни да је ово тај пут, пут спасења, пут праве вере, пут који води у живот вечни, ради чега смо и створени од Бога и послати у овај свет овде…“.

ПАМЕТНОМ-ДОСТА!