Косово и Метохија је полен читавог српства!
меденица
Преписка до дубоко у ноћ…
Паметни народи не робују митовима, морате да прихватите да сте изгубили Косово…
Не робујемо ни ми, Косово и Метохија није мит већ завет, суштинска разлика је то!
Разлика у чему?!
У миту можеш да живиш, да трајеш…у завету постојиш.
Све може да траје неко време, нека су и векови, али мало шта може да постоји довека. Траје и живот, но ако си омеђен њиме сваки си корак потрошио тражећи себе…
Не, глупост! Све што учиниш за живота- то ти је…
А, шта учиниш за живота ако не знаш где си још пре рођења прохода и где ћеш после смрти доходати..?
То је Косово и Метохија за Србина!
То је лаж у коју сте заробили и себе и потомке. Због тога и не можете даље, свет вам се смеје…
Видиш, баш због тога и можемо даље, због тога и јесмо много даље од тог света који нам се, кажеш, смеје.
Завет није камен који с муком носиш па га предаш да га с муком понесу други- завет је када верујеш у Бога јер знаш да постоји, а не зато јер су ти рекли да постоји…
Не, могли бисмо без њега да је „онолицко“ парче земље, али не можемо јер уопште није реч о земљи… Косово и Метохија је полен читавог српства! Где су ми ђедови пали свуд је Косовско поље- где су ми се деца крстила све су Грачанице, куд идем свугде пратим Дрим и Лаб…
Ето, зар то није мит?!
Није. Митом живе они што наричу над срушеном кућом верујући да су четири зида дом, а Србин ће се скућити и у пламену којим му пале кућу јер зна где му је дом!
Ти мислиш да је твоје оно што можеш да закључаш и забравиш, а ја знам да је моје тамо где ми не требају међе да бих био на својему…
Глупости! Твоје је тамо где други газдују?! Помирите се стим да није ваше и пристаните на поделу, ако је још могућа?
Газдују ливадама, али Србин господари, кореном и гробовима, схваташ?! Трава прерасте њихово газдовање, а Србиновом господарству и векови су откоси…А, што се поделе тиче- да је кришка хлеба па да га делимо, али није, Косово и Метохија је нафора сваког живог, умрлог и још нерођеног Србина, стотину пута то и рекох и написах, и тако јесте!
Значи, патићете за њим вековима, плакати, понављати како је ваше, певати песме о њему, и шта..?
Ево да ти поновим: Косово и Метохија је полен Србинов, чак и оног несоја који би га се сутра одрекао не схватајући да би у истом часу нестало свега што мисли да је његово, што мисли да има, што тобож чува…
Знаш ли зашто је полен? Зато што је оно најбоље у нама, оно најчистије и најсјаније. Ако није тако зашто нам га пале и руше изнова?! Ако је њихово зашто га не чувају, ако није наше зашто прекопавају тако дубоко? Чији корен траже?!
Ма, све и да је тако мораћете да се суочите са реалношћу кад- тад, а реалност је…
Шта је реалност?! Да си ти слободан када се вратиш кући и сакријеш иза три браве и спуштених ролетни, или ја што воштаницом „откључам“ Самодрежу и станем на молитву, а звери ни да приђу?
Теби на кући врата ко шака дебела, а мени на дому ни као копрена…
Реалност је да ћеш ти деци оставити више да потроше, а ја више да имају!
Па, чија ће бити срећнија?!
Реци ми ти?! Шта ће имати кад потроше? Ти им остављаш наследство, а ја завет!
Хоће ли твоја знати да се снађу кад немају? Моја ће вазда имати…
Ето, у томе је суштинска разлика између тебе и мене: теби је живот колико ти стане у тањир, а мени, Србину сваком, колико стане у душу! Тањир има дно, а душа…
Узалуд се ми расправљамо, не желиш ти да схватиш колико су и живот и свет компликоване ствари, колико не можете против свих.
Напротив, ништа једноставније од живота. За тебе је борба у којој само тражиш изговор да се предаш, за нас је победа јер предали смо се Господу, а тад нема силе која може да те победи!
И, није питање можемо ли против свих, но могу ли они против нас, јер где се силни устреме на једнога- није тај један у невољи већ они…
Ма, поразиће вас, човече, не лупетај…
Могу да нас поразе, није спорно, али не могу да нас понизе! Народ који има Косово и Метохију- непонизив је, а такав је вечан!
Тај врли свет се уби размишљајући о смислу жиљења, а ми се са смислом рађамо, са смислом мремо, у смислу васкрсавамо…
Тебе у четири зида, иза три браве, прогоне питања, а Србин и кад му кућу пале у пламену има одговора…
Мени кад звери бране у Ђаковицу, рецимо, то чине јер ће ме Ђаковица и познати и обрадовати ми се, а они ће изнова морати да јој се правдају ко су и одакле су и како је то мржњом воле…
Значи, ништа није албанско на Косову?!
Не, наше је само онолико колико је било крштења и опела, црква и црквишта, битака и крви, песме и суза, а све остало је њихово. Кад нађу, ако нађу, толико Косова и Метохије да стане у по напрстка- нек узму, припада им.
Убиће вас мит, нема вама помоћи!
Добро, нек убије, васкрснуће нас завет!
Ко се зори по ливадама не газдује ветром, а поленн уставити не могу…
Они копају темеље да се утврде, а Србин зида да дозида Дечане…
Темељи струну- висине су довека…Жао ми је што ти од живота имаш само живот. Не знаш ко ти главу носи, а Србин на раменима још две осим своје: предачку и потомачку.
Чувај ти то што могу да ти узму, а ми ћемо оно што не могу да нам отму…
Немају они пламенова колико ми Косова и Метохије!
И то што пале преметне се у кандило, не у згариште…
И да нестане задњег Србина сенке би претеривали- зашто ако је њихово, и како није моје ако ми се гроба плаше..?
Михаило Меденица/ИН4С
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
