Остаћемо без воде за пиће због продаје наших изворишта

Никада нећемо сазнати вредност воде, док коначно не пресуши.

Укупна количина воде на нашој планети процењује се на око 1.4 милиона кубних километара, од чега се само 2.5% односи на слатку воду, па је чак и од те количине само 20% погодно да се уз релативно малу поправку (пречишћавање и дезинфекцију) искористи за људске потребе.

Свет је суочен са највећом до сада забележеном кризом снабдевања водом. Уједињене нације су упозориле на прогнозу да ће средином 21. века чак 7 милијарди људи бити суочено са недостатком воде, јер број становника планете расте, а водени ресурси су све мањи. Најдраматичније прогнозе предвиђају чак и ратове за залихе пијаће воде.

Уједињене нације су крајем 2002. године воду прогласиле „друштвеним и културним добром“, а не економском робом.

У свету се, од 2010. до 2013. године због воде водио 41 оружани сукоб који је наизглед био верски, политички и економски, али је у суштини то била борба за пијаћу воду

Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, од чега је експлоатисано тек око 20 одсто. То је и био разлог да надлежна комисија Уједињених нација, Србију уврсти међу првих педесет земаља у свету које располажу великим резервама здраве и питке воде. У исто време, регистровано је и 286 различитих типова минералних, термалних и термоминералних вода.

И Србија би у будућности могла да оскудева у пијаћој води, а највећи узрок томе јесте загађење и неадекватна регулација отпадних вода. Србија је једна од земаља са највећом потрошњом воде у Европи али упркос томе, истраживање које су спровеле Уједињене нације рангирало је Србију на 47. место од 180 земаља по количини и квалитету ресурса воде. Србија учествује са 0,3 одсто у светским изворима пијаће воде.

По Закону о водама, оне су добро од општег интереса и неотуђиво су добро у државној својини. Закон, међутим, под одређеним условима, дозвољава право коришćења јавног водног добра, што водеćи произвођачи флаширане воде у Србији веć увелико користе.

Око 50% загађења испуштеног у воде долази од индустријских постројења, а проблем представљају и директно испуштање канализације у водотокове. За цео сектор вода неопходно је уложити укупно 5,6 милијарди евра, а само за решавање проблема комуналних отпадних вода око 3,2 милијарде евра. Правила ЕУ налажу да свака држава чланица треба да има 320 постројења за чисту воду, Србија их има свега 36, а од њих већина не ради пуним капацитетом.

Србија има више од 400 изворишта здраве и питке воде врхунског квалитета, од чега је експлоатисано тек око 20%

Власници ових изворишта, у последњих десетак година, постале су стране компаније. Готово 80% флаширане воде која се пуни у Србији је у рукама компанија из Немачке, Америке, Француске и Холандије. Приватизација водоснабдевања је нпр. законом забрањена у Холандији. Њихову воду не дају, али је у другим земљама експлоатишу пошто имају једну од три највеће светске компаније за прераду воде.

Богати државни фондови попут оног у Норвешкој већ дужи низ година усмерени су на куповину извора питке воде широм света, углавном у земљама у развоју, процењујући како након ере нафте долази ера воде. Заједничко свим овим приватизацијама је да су купци плаћали по неколико милиона евра, а да су њихови чисти профити годишње премашивали пола милијарде евра.

Власинска Роса – компанија Coca-Cola, Америка

Паланачки Кисељак – компанија Kolinska, Словенија

Књаз Милош – Mid Europa Partners, Лондон

ББ Минаква – Global Water Investment Group, Девичанска острва

Београдска индустрија пива – која експлоатише и флашира минералну воду, компанија Alita и United Nordic Beverages, Литванија и Шведска

Мивела -компанија Agrokor, Хрватска

Србија је у тишини продала изворишта минералне воде без јавне расправе, без мишљења јавности и сагласности својих грађана. Наша земља није искористила шансу да кроз свој најбогатији природни ресурс државу претвори у стратешки важну и богату земљу. Тих 60 милиона евра остварених продајом није искоришћено да се реше проблеми са водоснабдевањем у нашим градовима.

Према Закону о водама, водни ресурси се третирају као јавно добро а сама изворишта се не могу приватизовати већ су у власништву Републике Србије, која издаје дозволе за њихово коришћење. Водећи произвођачи флаширане воде у Србији већ су стекли право на експлоатацију изворских вода, наводно на 99 година.

Аутор: непознат
Преузето са сајта Борба за истину

БОНУС ВИДЕО: