Милан Бабић: Западњачки менталитет – Поглед са Истока

Менталитет, према општеприхваћеном мишљењу, представља пресек уврежених система вредности, веровања, ставова, погледа, емотивних реакција, морала и расположења према одређеним појавама, идејама, догађајима и људима. Близак је терминима mindset и frame of mind из англосаксонског научног лексикона, с тим што се менталитет  превасходно односи на слику о менталном склопу одређеног колективитета.

Као такав, делимично аморфни термин, који и није научно општеприхваћен, није ни захвалан за спровођење истраживања и извођење закључака и теорија, који би, по свему судећи, били дочекани на нож од стране одређеног броја савремених мислилаца склоних савременим западњачким друштвеним теоријама. Међутим, ово аутору овог текста не представља проблем да се овом темом позабави неформално и незванично. 

Запад или Западна цивилизација је колективитет који ипак садржи одређене заједничке особине које одређују изглед Западњачког менталитета. Свако од нас се са тим менталитетом сусретао. Било професионално, на пословима на Западу, или радећи са субјектима са Запада, било лично, општећи са индивидуалцима са Запада, било колективно, осетивши на сопственој кожи постојаност Западњачке политике према припадницима других колективитета или према самим незападним заједницама.

Стога је аутор овог текста покушао да направи једну скромну анкету о Западњачком менталитету на друштвеној мрежи ВКонтакте, са циљем одређивања контура слике савременог Западњачког менталитета кроз друштвено-историјске факторе који су га у највећој мери одредили. Треба нагласити да није у питању никакво научно истраживање, већ информативна анкета састављена на руском језику и, стога, намењена учесницима из руског говорног подручја (читај: Источноевропљанима). Питање анкете било је: Шта је породило савремени Западњачки менталитет? Било је могуће изабрати више одговора.

Понуђени одговори били су: старогрчка филозофија; традиције Старог Рима; германска митологија; Filioque (односно, стварање Католичке цркве); реформација Цркве (односно, стварање протестантизма и свих његових деривата); утицај масона/илумината; (социјал)-дарвинизам; колонијализам и робовласништво; (материјално) благостање и(ли) нешто друго (што би анкетирани навели у коментарима). Друштвена мрежа ВКонтакте дозвољава понуду од највише десет могућих одговора па су следеће опције услед тога морале да буду изопштене из понуде: појава и ширење хришћанства; капитализам; Француска револуција; нихилизам/атеизам/анти-теизам; фашизам/нацизам; феминизам; марксизам; контракултура; Холивуд и културни експанзионизам итд. Као што се да приметити, фокус је превасходно на културно-историјским моментима изниклим на Западу или својственим Западу, не би ли се установила специфична разлика у односу на менталитет других култура (цивилизација) овог света.

Анкета је била јавна и трајала је 100 сати. За то време, видело ју је 479 корисника (из целог света), а у њој учествовала 51 особа. Ево и њених резултата, према заступљености одговора:

1. Колонијализам и робовласништво …………………….65%
2. Утицај тајних друштава (масони/илуминати) ………33%
3. Традиције Старог Рима ……………………………………..25%
4. Реформација Цркве …………………………………………..25%
5. (материјално) благостање …………………………………24%
6. (социјал)-дарвинизам ……………………………………….22%
7. германска митологија ……………………………………….16%
8. Filioque – појава католичанства ………………………….16%
9. непонуђени одговори ……………………………………….14%
10. старогрчка филозофија ……………………………………..10%

Најпопуларнији одговор и није толико изненађујућ, колико је изненађујућ распрострањени утисак о утицају тајних друштава на Западњачки менталитет. Такође, изненађује и степен перцепције важности утицаја Католичке цркве. Неке од непонуђених одговора, наведених у коментарима анкете поделићу са вама у прилогу овог текста.

Аутор ће се опет дрзнути да изведе сопствени закључак о резултатима ове анкете: Утисак Источно(европско)г човека о савременом Западњачком менталитету је такав да је он превасходно оформљен утицајем колонијализма и робовласништва (као спецификума Западне цивилизације), али да су, такође, на његово формирање пресудно утицала и опскурна тајна друштва, а да су свог удела имале и наслеђене традиције Старог Рима, учења протестантских и других реформисаних цркава, као и материјално благостање само по себи.

Је ли Западни менталитет заиста такав? Може се стећи утисак да Западни човек на припаднике других култура не гледа као на себи равне (што не мора нужно бити и расизам), већ као на неког кога треба оробити и заробити (као на плен). Могуће да је овај закључак аутора преслободан, али не либите се да оставите своје мишљење о овој теми у коментарима. Свакако да је само питање јако занимљиво као потенцијална тема за неко озбиљније истраживање културолога, историчара, социолога и истраживача из других хуманистичких наука.

Милан Бабић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: