Алимпић: Пројекат Јадар није стопиран због иностраног утицаја већ поступка који се води пред Секретаријатом Бернске конвенције!

Чак и да је Секретаријат Бернске конвенције и сама Бернска конвенција плод маште ЗЈР и сличних удружења, све то пада у воду а на снази добија наша Жалба оног момента кад је држава Србија 28. јануара 2022. уплашено и снисходљиво одговорила, на нашу Жалбу, да је укинула пројекат „Јадар“ и да је сходно томе повукла све пратеће акте који се тичу наведеног пројекта, што наравно, у том моменту то повлачење аката није било урађено, већ је урађено након што смо обавестили Секретаријат Бернске конвенције о лажима Владе Србије у априлу ове године.

Дакле, како год да се изјасни Секретаријат Бернске конвенције у случају штетности пројекта „Јадар“ то изјашњење је довољно да држава Србија више никад не покрене пројекат „Јадар“, ма да је и само признање Владе Србије о укидању пројекта „Јадар“ сасвим довољно.

Иначе, чему посвећеност Србије међународном праву, усвајању и ратификовању не само Бернске него било које конвенције?

Секретаријат Бернске конвенције је иначе случај пројекта „Јадар“, по нашем захтеву, наставио и исти ставио у приправност уз захтев Влади Србије да их о наредним корацима по питању пројекат и очувања ових крајева редовно извештава, јер држава Србија је, напомињемо, доставила несумњиве доказе о укидању пројекта „Јадар“. Баш некако, од момента саопштавања Секретаријата о стављају пројекта под присмотру и праћење Владе Србије о укидању пројекта „Јадар“ (не Рио Тинта, напомињемо, него против пројекта „Јадар“) почиње оркестрирано оживљавање истог пројекта од „самозваних“ и „никад чули“ удружења, а и неких стручњака којима то сасвим сигурно не служи на част, да је пројекат „Јадар“ могућ уз примену нових (вероватно виртуелних) технологија и наравно, занемаривање међународних институција.

Председник Вучић врло често и нападно изражава своје кајање што је одустао од пројекта „Јадар“ јер је ето поред домаћег, подлегао и иностраном утицају. Дакле, нема друге до да он није подлегао страном утицају већ поступку који се води пред Секретаријатом Бернске конвенције по нашој Жалби.

Министарка Михајловић покушава да на сваки начин минимизира и фалсификује начин на који је укинут пројекат „Јадар“ (https://www.youtube.com/watch?v=1l2jr-Vkx4o…).

Она изјављује да је пројекат „Јадар“ Влада Србије укинула „закључком“ а не Уредбом са законском снагом и на исти начин на који га је и донела. Закључком се, господо, не може нити било шта донети а исто тако ни укинути.
Само мало дигресије, и Косово и Метохија не могу никад постати независна држава док је Резолуције 1244 (гле чуда, и ту Резолуцију је донела међународна институција).

Како год ова два случаја била удаљена један од другог, сличност илити аналогија су извесни. И наши судови, макар били само на папиру могли су да су хтели, могу и сад да хоће и моћи ће ако буду хтели да суде по нашим тужбама, жалбама… и да им сви докази изведени од наше стране по биодиверзитету по Бернској конвенцији буду крунски. Али, неће. Е па господо, има ко хоће а и мора, јер увајањем и ратификовањем Бернске ковенције обавезе није преузела само држава Србија већ и сам Секретаријат Бернске конвенције (лаички речено суд) који је такође признала држава Србија као надлежну институцију (опет би лаици рекли суд) за поступање у случајевима кршења Бернске конвенције која се тиче станишта заштићених врста.

Замислите да се и Женевска конвенција схвата тако олако?

Пре неколико минута у Дневнику на РТС 1, Горан Пузовић, директор Србијавода упитан да прокоментарише снижен водостај у целој Европи, рече не трепнувши да су наше велике реке уједно и међународне и да међународне конвенције прописују колико се воде и како може узети из које међународне реке.

Шта мислите да држава Србија сад пошаље Секретаријату Бернске конвенције (опет би лаици рекли суд) допис и саопшти да су се 28. јануара, шалили (да не употребимо неку тежу реч) кад су им саопштили да су укинули пројекат „Јадар“?

Јасно је као бели дан да се удружење Заштитимо Јадар и Рађевину, као један од подносиоца Жалбе „одобровољи“ и одустане од Жалбе, тј. да се приклони свима онима који би да се пројекат „Јадар“ врати на почетак.

Ништа ново, то је написано и у Зборнику радова САНУ „Пројекат Јадар – Шта је познато? (страна 224)
Неки су тражили (иако су тобоже на почетку били изричито против пројекта „Јадар“) мораторијум и то прилично јавно, пред камерама. Неки су тражили референдум и то онај гле чуда, без цензуса који је управо и донет да би се прогурали овај и слични пројекти. Сетите се како је поводом тога извесни одиграо.

Господо такозвани (у покушају) реаниматори пројекта „Јадар“, колико год да вас је, и колики год да сте, не плашите мечку решетом.
Кад смо почињали овај посао управо смо схватили: „Међед је наша мјера.“

Докази постоје, похрањени у споменутом зборнику САНУ, видео материјалима, инсајдерским документима….
Доста, али баш доста тога је сачувано за време које само што није, предвиђено за све оне који су радили против свог народа и против своје отаџбине.

P.S. Ако лаже коза, не лаже рог, па ево уверите се сви шта пише на сајту Савета Европе (чији Србија јесте члан) о Бернској конвенцији – „The Bern Convention is a binding international legal instrument in the field of nature conservation, covering most of the natural heritage of the European continent and extending to some States of Africa“ или у преводу „Бернска конвенција је обавезујући међународни правни инструмент у области очувања природе, који покрива већину природног наслеђа европског континента и протеже се на неке афричке државе.“

Марија Алимпић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: