Мирослав Пушоња: О америчким амбасадорима који нас уче памети

Амерички амбасадори који се баве или су се бавили Србијом иступају недипломатски, јавно. Они нам поручују да је наша срећа у владавини права, отвореном друштву и чланству у Европској унији. Зато би, по њима, требали да пригрлимо њихове политичке ставове и да гледамо њихове интересе. Из њих би ваљда произашли и наши. Амбасадори истичу да тиме не утичу на нашу изборну вољу, и да ми сами бирамо нашу срећу.

Истовремено бивши шеф CIA за америчку телевизију Fox каже како су се они свуда мешали и мешају се у изборну вољу грађана широм планете како би п(р)огурали добре ствари. Тако он наводи да су интервинисали у послератној Грчкој, Италији, Француској и које куде како би зауставили талас комунизма, а данас и из других разлога. Дакле, америчке дипломате нас лажу!

Слушао сам једног врсног америчког предавача који износи случај доброг и лошег избора чланова неког тима. Рецимо владе. Пример је везан за CIA агенцију. Било је то у време када је KГБ била безбедоносна агенција Совјета. Елитни обавештајац КГБ агенције обавештава свог конкурента (може бити и непријатељ) да би се радо настанио у САД, а за ту услугу би ”платио” поверљивим информацијама о томе ко је од људи CIA агенције радио за Совјете (КГБ). Све је урађено и сада велики ”бос” шпијунског тима CIA организма врши проверу да ли га је Рус слагао.

Рус му каже (насумично цитирам) : ”Сећаш ли се оног случаја у Багдаду? Е тада смо ми преиначили вашу одлуку, а помогао нам је ваш упосленик, тај и тај”. Али то није било све. Велики ”бос” ће сазнати да је од 36 чланова његовог тима, свих 36 било врбовано од КГБ у различитим случајевима. Дакле, дебеле књиге о пројектовању људских ресурса, о њиховој мотивацији, о пројектовању тимова и тимског рада, падају у воду. Зашто? Јер су људи, без изузетака, зли и недфовољно паметни (глупи). Избор сарадника, без обзира да ли је нека универзитетска катедра или министарство, или обавештајна агенција, иде формално на основу компетенција (стручности).

Куд ћеш боље!Како се онда деси да ти изабраници оману? Једноставно зато што је избор погрешан и циљ је погрешан. Нити су људи априори зли, нити глупави, нити је потребно друге третирати као непријатеље. Када би тако било као што нас уче, ко би се и када удао или оженио?

Поверење долази из љубави, а не из награде. И свака превара и лаж руши љубавну везу и смањује поверење па веза пуца. Паметнима и честитим то се деси једном или никада. Лудима свакога дана. Само луде и покварене можете придобити за реализацију ужасних циљева. А то је задатак тајних служби, да изврћу вољу оних других, да ваљају дрогу, оружје, уносе инфективне болести међу невине, да праве интриге и руше честите људе. Да организују ратове. Совјетска служба у наведеном случају имала је успеха захваљујући суперпокварености њиховог вође. Он је имао дубинску жељу да напусти то друштво репресије и демагогије, и зато је чинио напор да победи конкурента и тако му докаже своје компетенције.

Ту никакве љубави према заједници није било. Био је групни и појединачни циљ. А то што је брањено групним није имало (по личној процени обавештајца) светлу перспективу. Љубави и емпатије није било, па се прибегло решавању појединачног – личног циља. Козирјев и ине дипломате и шпијуни јесу одличан пример слабости људских карактера и најсавршенијих људских организација. Убише их монструозни циљеви и планови како их достићи. И зато не веруј Данајцима ни када ти дарове доносе. Веруј у осећај љубави и ништа више. Нема пилуле заборава.

Мирослав Пушоња / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: