Текст Резолуције о геноциду, послат Скупштини Србије, председницима Републике Србије и Владе Србије и свим министарствима – незаинтересованим за “тему”

Господо,

Будући да је Смиљина Резолуција о хрватском геноциду над Србима 1941-1945. године одбијена из “стратешких” разлога, као преоштра, предлажем да сви адресати размотре овде дати текст Резолуције о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Циганима у Независној Држави Хрватској 1941-1945, вербално умеренији и чињенично блажи, те да га сваки, у својој надлежности, уз могуће вербално, чињенично и правно “ојачање” – препоручи Народној скупштини Републике Србије на усвајање.

Подразумева се да Народна скупштина Републике Србије може текст предложене Резолуције ставити на свој дневни ред и усвојити га не чекајући на мишљење других, позитивно или негативно, свеједно.

Но, с обзиром на жалосну истину да највиши државни органи у Држави Србији не обраћају пажњу на оно што грађани Србије, они који су уистину Држава Србија, мисле и предлажу, при чену исте те грађане третирају као потрошну робу, текст предложене Резолуције “отвориће” се и за јавност не би ли се и она могла “резолуционисати”.

Илија Петровић
http://cps.org.rs/ilijapetrovic/index.html

Народна скупштина Републике Србије, на свом заседању одржаном … 2022. године,
Полазећи од хрватске самохвале да су “у Другом свјетском рату… два пута побиједили” – први пут 10. априла 1941. кад су им силе осовине под предводништвом нацистичке Немачке, признале усташку Независну Државу Хрватску, а други пут “послије рата” кад су их брозовски “побједници” испуњавајући усташко-комунистички спора­зу­м из 1935. да ће “заједнички, свим располо­жи­вим сре­д­стви­ма… док се не сломи кич­ма српства и право­слав­ља”, уло­жи­ти труд у “уништење свега што је српско и пра­во­славно” -, чиме су и једни и други, и комунисти и усташе, стекли “право” да се, по Брозовом наређењу издатом средином јесени 1944. године, у Србији морају “по­на­шати као окупатори, Србија нема чему да се нада”;

С обзиром на постојање бројних концентрационих логора оформљених по Независној Држави Хрватској зарад биолошког уништења србског народа (Јасеновац, Коприв­ни­ца, Јадовно, Ке­рестинец, Стара Градишка, Крушчица, Ле­по­глава, Па­г, Ђаково, Цапраг, Госпић, Тења, Доња Градина… Лобор, Метајна… (за жене и децу), Јастребарско, Сисак, Јабланац, Горња Ријека… (јединствен хрватски “изум” за истребљење мале деце), којима су Хр­вати исказали своју “уљудбену” мисију;

С разлогом је амерички председник Франклин Делано Рузвелт – пошто је сазнао за усташке погроме над србским народом, у разговору са британским министром спољних по­сло­ва Антонијем Идном (15. марта 1943) предлагао да се Хрвати ставе под стара­тељ­ство јер је то народ неспособан да делује разумно;

Имајући у виду Потврду команде мјеста Нов­ска од 5. јуна 1945. године, којом “Потврђујемо примитак до­куме­ната који су били закопани у логору Јасеновац који је про­нашао друг Исидор Леви и предао овој Команди, а која доку­ме­н­та садр­же списак побијених лица у логору Јасеновац”, уз све­до­чење партизанског поручника Исидора Левија да је у тим списковима било више од милион имена, те наводе Председника Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу да је “и штампа у Хрватској писала да је у Јасе­новцу убијено 1,400.000 Срба”;

Знајући за писмо којим Глез фон Хорстенау, немачки опуномоћени генерал који је помагао у формирању усташке војске, згрожен усташким покољима над Србима, нарочито Јасеновцем, извештава Хајнриха Химлера да су немачке трупе “неми сведоци бру­талности усташа над Србима, Јеврејима и Циганима” (преименовањем ових последњих у Роме жели се прикрити истина о њиховом страдању током Другог светског рата), као и процену др Хермана Нојбахера, специјалног немачког изасланика за Балкан током ратних година, да је до краја 1943, године број убијених Срба у Хрватској био око 750 000”;

Не спорећи податак Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина оку­па­тора и њихових помагача – злочини у логору Јасеновац, саопштен 1946. године Међународном војном суду у Нирнбергу да је тамо побијено између 500.000 и 700.000 лица, као ни податак Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу о страдалих више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Ци­гана -, међу њима и око 110.000 деце до четрнаест година;

доноси

РЕЗОЛУЦИЈУ

о усташком геноциду
над Србима, Јеврејима и Циганима
у Независној Држави Хрватској 1941-1945

1. Народна скупштина Републике Србије констатује да је усташка Независна Држава Хрватска под непосредном заштитом сила Осовине, током Другог светског рата (1941-1945) извела унапред планиран злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Циганима.

2. По својој бруталности, уз педесет седам начина примењиваних при мучењу и убијању појединих страдалника, посебно у јасеновачком логору за истребљење, усташки злочини најмонструознији су облик геноцидних радњи и њих, као такве, светска историографија мора забележити не би ли на памћење сваког појединца и колективно памћење људскога рода деловали упозоравајуће и отрежњујуће, како се она предобро позната изрека “Сачувај ме, Боже, куге, глади и Хрвата” више не би везивала само за Тридесетогодишњи рат и Магдебург, већ и за Други светски рат и Јасеновац.

3. Најсветијом људском дужношћу треба сматрати забрану усташких симбола и сваки покушај да се преко њих и њиховом злоупотребом ревидује историја.

4. Надлежни државни органи без одлагања ће започети дипломатску, политичку и правну активност да с овом Резолуцијом упознају све земље са којима Република Србија одржава дипломатске односе, као и све међународне институције у које је учлањена, а ангажоваће правне, економске и друге зналце да у унутрашњем правном систему поставе основе за будуће односе са Хрватском, представљала се она као Република или Независна Држава.

5. Будући да Југославија као зараћена страна у Другом светском рату није са пораженом Немачком склопила мировни уговор, нити се одрекла наплате ратне штете, па је то питање и даље отворено јер репарација у правном смислу не застарева -, Србија као њена правна следбеница треба да мировни уговор потпише са Републиком Хрватском, истинском наследницом усташке Независне Државе Хрватске, најтврдокорније и најоданије савезнице хитлеровске Немачке и њене штићенице, те да

а. затражи исплату ратне штете настале током Другога светског рата 1941-1945. и током Рата за крајишку независност 1991-1995. године изазваног хрватским геноцидним радњама усмереним на повратак усташким коренима и обнову Независне Државе Хрватске; и

б. цело подручје јасеновачког логора буде проглашено екстериторијалним.

Узвисимо срца и опростимо нашим претходницима што током претходних тричетврт века не смогоше снаге, да ли из незнања, да ли из небриге, да ли из страха од усташко-комунистичке силе – да страдање србског народа у Независној Држави Хрватској током Другога светског рата (1941-1945) обележе и свету обзнане као исход злосмишљеног усташког геноцида.

Помени, Господе, душе слугу Твојих, пострадалих у геноцидном налету усташке Независне Државе Хрватске, изведеном са јединим циљем да се биолошки истреби србски православни народ, почетни народ-мајка, истински творац људске цивилизације.

Илија Петровић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: