Циганске НВО полуделе због циганчета у дечијој песми

Да је „образовни систем Републике Србије показао друштвену неодговорност према ромској заједници тиме што је у образовним установама дозволио да се у плану и програму налази садржај који користи погрдан назив за Роме” – оштра је критика упућена просвети у јучерашњем саопштењу за јавност покрета Опре Рома Србије. У допису под насловом „Министарство просвете Републике Србије и издавачка кућа ’Клет’ уче децу расизму у трећем разреду основне школе” наводи се да у лектири „Народне умотворине лаке за ђаке трећаке” издавачке куће „Клет” под покровитељством Министарства просвете у 2022. години деца читају: „Питало Циганче мајку: – Који је дан најдуљи у години? – Они кад се чека вечера без ручка.” Затим се констатује да је то за Србију „трагично из више разлога, а пре свега због непоштовања права националне мањине јер назив Ром је усвојен 1971. године, а Роми су званично у Србији од 2002. национална мањина”.

– Зашто се у уџбеницима и даље називамо Циганима? Овакво подстицање стереотипа и дискриминације деци од девет година је показатељ много озбиљнијег проблема. Етничка пристрасност у уџбеницима и наставним плановима и програмима против Рома је системски проблем. Држава одобрава уџбенике који се користе у образовном систему. Иако издавачи тврде да су мултикултурални и да поштују различитост свих људи, ниједан од уџбеника не истражује или учи о расизму против Рома у историји Србије. Наставни планови и програми често приступају темама о Ромима на непотпун и обмањујући начин, најчешће подстичући негативан наратив и посебно оправдавајући обесправљеност Рома… – део је саопштења Опре Рома Србија.

Овај покрет, такође, тврди и да „често наставници у учионицама умањују или превиђају расизам против Рома, многи чак и подстичу расизам против Рома”. „То повећава етничку дистанцу и стигму што онемогућава оздрављење српског друштва од историје расизма према Ромима.” Опре Рома Србија најављује и да ће упутити притужбу поверенику за заштиту равноправности против Министарства просвете и ИК „Клет” због дискриминације са захтевом „да се овакав садржај уклони из школских програма”.

Конкретно у школском Програму наставе и учења за трећи разред основног образовања и васпитања на листи препоручених садржаја лектире нема дела „Народне умотворине лаке за ђаке трећаке”. У том документу на око 130 страна, ко је пажљиво трагао, нашао је реч „Роми” само на два места, и то као пример за стереотипе и предрасуде – упрошћено, поједностављено, генерализовано и најчешће нетачно приказивање некога.

– Не може се рећи, као што Опре Рома Србија тврди, да „наставни планови и програми често приступају темама о Ромима на непотпун и обмањујући начин, најчешће подстичући негативан наратив и посебно оправдавајући обесправљеност Рома”, већ напротив – да се у њима истиче да су стереотипи и предрасуде основ за дискриминацију. Па тако, на пример, у плану и програму за трећи разред пише: „Многи су примери где се дискриминација по различитом основу може довести у везу с предрасудама и стереотипима, али је на овом узрасту најпогодније о томе говорити на примеру дечака и девојчица, мушких и женских послова, односа према Ромима, деци која похађају школу по индивидуалном образовном плану или имају било коју сметњу у развоју” – објашњава за наш лист Златко Грушановић, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ).

Он напомиње да лектире не одобрава Министарство просвете, а ни ЗУОВ, који пише предлоге планова и програма и исходе, оно што ученик треба да зна, уме и разуме на крају сваког разреда.

– У овом случају за трећи разред основне школе исход је препознавање народних форми, а издавачи припремају лектиру, то јест садржаје које наставник бира и уз помоћ којих стиже до планом и програмом предвиђених исхода. Сматрамо да аутентични приказ неке народне умотворине, а многе су старе и преко 500 година, захтева додатно појашњење учитеља и наставника током обраде текста из лектире која је само једно од наставних средстава. Наравно да Национални савет ромске националне мањине увек може да се обрати и директно издавачу са сугестијом да се исправи садржај лектире који сматрају спорним – указује Грушановић.

Др Ана Вукмановић, уредница за српски језик и књижевност у ИК „Клет”, потврђује за „Политику” да се у лектири за трећи разред основне школе „Народне умотворине лаке за ђаке трећаке” ауторке Наташе Станковић Шошо налази питалица: „Питало Циганче мајку: – Који је дан најдуљи у години? – Они кад се чека вечера без ручка.” Она напомиње да им је жао што је овај избор повредио осећања ромске националне заједнице и уверава да нису имали такву намеру.

– Наиме, ромско дете се у овој питалици не помиње у негативном контексту. Напротив, реч Циганче је хипокористик, реч од миља, чиме се истиче позитиван емотивни став према ономе на кога се реч односи. Такође, питалицом се скреће пажња на важан друштвени проблем сиромаштва, па се ученици у разговору могу подстаћи да размишљају о тешком социјалном положају Рома – како некад, тако и данас. Треба приметити да се проблем сиромаштва не сагледава само из перспективе Рома. У нашем избору нашла се и питалица: „Питао бег рају: – Ма како можеш тако слатко суха хљеба јести? – Огладни овако као ја, па ћеш и ти за ме два.” Овиме се ученицима омогућава да промишљају о проблему сиромаштва из различитих позиција, што мислимо да је важно с обзиром на значај овог проблема у савременом друштву, као и на његову сложеност – разјашњава Вукомановићева. Будући да текст „спорне” народне питалице нису могли да мењају, намеће се закључак да је требало да је изоставимо.

– Ми, напротив, мислимо да је важно говорити о проблему сиромаштва и да се овом питалицом ни на који начин не исказује негативан однос према Ромима, већ се скреће пажња на њихов тежак положај. У народној књижевности уобичајен је назив Циганин, будући да је реч о текстовима насталим у ранијим временима. У временима настанка ове питалице овај назив није имао пејоративни карактер, о чему сведочи и употреба хипокористика. Будући да се у народној књижевности често појављују типски ликови, није необично да се као сиромашан човек појављује Ром, будући да се тиме осликава друштвена стварност времена када су дела усмене књижевности настајала. Још једном, истичемо жаљење што смо повредили осећања ромске националне заједнице и верујемо да је Циганче из питалице нашло пут до срца трећака и да је помогло да развију осећање емпатије, као и да разумеју проблем сиромаштва – закључује Ана Вукмановић.

Министарство просвете не подстиче расизам

Министарство просвете, науке и технолошког развоја не подстиче расизам, нити показује неодговорност према било коме, а посебно не према припадницима ромске заједнице, како то наводи покрет Опре Рома Србија, нагласили су за „Политику” из просветног врха. Што се тиче лектире за трећи разред у којој се по мишљењу ове организације налази спорни садржај, истичу да ресорно министарство не прописује нити одобрава садржај лектира.

– Као и до сада настављамо с применом низа мера подршке припадницима ромске националности, као што су афирмативни упис у предшколске установе и основе школе без докумената. Такође, спроводимо мере афирмативне акције уписа у средње школе, као и стипендирање и менторску подршку. Са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања креирано је Упутство за спречавање раног напуштања образовања са препорукама и предлозима мера за превенцију осипања. Ученици ромске националности имају и могућност да похађају изборни програм – ромски језик са елементима националне културе – наводе из просветног врха.

Миленија Симић-Миладиновић / Политика

БОНУС ВИДЕО: