Косово као преседан – и то не само на Балкану

Косово као преседан – и то не само на Балкану.

Шта може бар делимично да промени суморну климу деградирајућих међународних односа.

НАТО је, наравно, одбио захтев Београда да пошаље додатне српске полицијске снаге и јединице војске на Косово , како је 8. јануара најавио председник Србије Александар Вучић. У одговору написаном у име „мировњака“ из Кфора, негира се потреба враћања српске војске на територију региона. Позивајући се на Резолуцију бр. 1244 (1999) Савета безбедности УН, западни „мировњаци” су пркосно игнорисали део овог документа који дозвољава Београду да доведе до хиљаду војника на Косово. Штавише, 2023. године на територији „Републике Косово“ биће одржане војне вежбе Северноатлантске алијансе.

Неколико дана раније Вучић је навео 9 држава које су повукле признање „Републике Косово“, које су се у фебруару 2008. године, уз подршку Запада, отцепиле од Србије: „Данас 106 држава не признаје независност Косова, само 84 признају, три земље не у потпуности. Имамо 9 земаља које су повукле признање: Сомалија, Буркина Фасо, Габон, Есватини, Либија, Гвинеја, Антигва и Барбуда, Света Луција, Малдиви… Очекујемо десету.

Подсетимо, 15. децембра 2022. године „премијер“ косовске квазидржаве Аљбин Курти поднео је Чешкој Републици председавајућој Савету Европске уније захтев за чланство у ЕУ. Досадашње одбијање пет од 27 чланица ЕУ (Шпаније, Румуније, Словачке, Грчке и Кипра) да признају независност Косова блокира све практичне кораке у овом правцу. Проблем би могао да буде решен Београдским признањем режима у Приштини, чему Брисел тежи на све могуће начине. Маневрећи у неповољном положају (Србија је окружена НАТО-ом), Београд покушава да развије сарадњу са Пекингом. Србија је од Кине купила већи број система наоружања, а Кинези су уложили и око 10 милијарди долара у инфраструктуру и енергију у Србији, укључујући и пругу Будимпешта-Београд. Кинеска група Хестеелкупио затегнуту челичану у Смедереву и тако сачувао неколико хиљада радних места. Заузврат, А.Вучић наводи да „Србија чврсто подржава став кинеске владе у заштити главних интереса Кине, укључујући Хонг Конг, Тајван и Синђанг, и подржава иницијативу Појас и пут”.

Кинески противваздушни ракетни системи у служби српске војске

Став држава које одбијају да признају „независност“ српске покрајине Косово и Метохија („Републике Косово“) или такво признање оних који су се повукли је због постојања сличних проблема у овим државама. Дакле, Сомалија, некада јединствена држава, сада је у ствари подељена на 5 квази држава. Конкретно, самопроглашени „Сомалиленд“, који заузима око трећине целокупне територије Сомалије, је бивша „Британска Сомалија“, уједињена са Сомалијском Републиком створеном 1960. године. Као и у случају Косова (на чијој се територији, да не заборавимо, налази највећа америчка база Бондстилл), до издвајања овог региона дошло је на директну сугестију западних држава и ТНК, које су прижељкивале истраживањеСовјетски геолози резерве нафте у северној Сомалији. Западне „добротворе“ привукао је и стратешки положај луке Бербера у близини Аденског залива, који је омогућио контролу међународних трговачких путева Медитерана – Суецког канала – Црвеног мора – Индијског океана (у почетком до средине 1970-их овде се налазила база Ратне морнарице СССР). Није изненађујуће што је Савезна Република Сомалија, проглашена 2012. године за правног наследника јединствене Републике Сомалије, повукла признање „независности Косова“ од стране УН, које је ова афричка држава издала под притиском Запада.

Што се тиче Републике Малдиви (до јула 1965. била је британски протекторат), крајем 60-их и почетком 70-их Лондон је кренуо да отцепи велико јужно острво Ган од архипелага, где се налазила база Краљевског ратног ваздухопловства до 1974. . Међутим, Индија, Цејлон (од 1972. Шри Ланка) и Пакистан подржавали су очување територијалног интегритета острвске републике у Индијском океану. Малдиви такође подржавају захтев Мадагаскара да се овој земљи врати шест острва око Мадагаскара, које контролише Француска (прекоморска територија Епарса). Корак Малдива у корист Србије повезује се и са подршком захтеву Маурицијуса (острвске државе у југозападном Индијском океану) за уједињењемса њим је и архипелаг Чагос, који је средином шездесетих година прошлог века откинуо Лондон за изградњу британско-америчке војне базе (на острву Дијего Гарсија). Деценијама протерани од Британаца становници Чагоса не могу да се врате у своја родна места: Лондон је одбијао да призна одлуке међународних инстанци о нелегитимној природи њихове контроле над архипелагом. Почетком новембра 2022. године постало је познато да је Лондон пристао да води „конструктивне преговоре са Маурицијусом о будућности Чагоса у циљу постизања договора до почетка следеће године“, док је „ефикасно функционисање заједничке војне базе Велики Британија и Сједињене Државе на острву Дијего Гарсија ће бити загарантоване.

Атол Дијего Гарсија

Слични разлози да не признају „Републику Косово“ и друге државе које помиње Вучић. Тако је од минијатурне јужноафричке државе Есватини (бивши Свазиленд) Јужна Африка дуго покушавала да заузме јужне регионе са истраженим и готово неразвијеним резервама дијаманата, злата и руда калаја. Територијални спорови у овом региону још нису решени.

Из Габона, који су до августа 1960. контролисали Французи, недавни колонијалисти су покушали да отму приобални регион Порт Гентил, где се налазе француски војни објекти (и резерве нафте и гаса на обалском шелфу). Постојали су и планови да се Паризу поново потчини регион Моанда-Франсвил на југоистоку Габона уз развој (углавном француског бизниса) великих налазишта руда уранијума и мангана и значајних истражених резерви дијаманата. Карактеристично је да се у јуну 2022. године, француски говорни Габон придружио Британској заједници нација.

Карактеристично је понашање још једне афричке државе, Буркине Фасо, која је признала Косово 18. фебруара 2008, буквално дан после једностраног корака приштинског режима. Односи између бивше француске Горње Волте и бивше метрополе су ескалирали почетком 2020-их. Уагадугу оптужује Париз да одобрава и локалне радикалне исламисте и њихову браћу у суседном Малију (такође бившој француској колонији). Подсетимо, француска интервенција у Малију под изговором „борбе против тероризма“ заправозавршио неуспехом у 2021-22. Власти Малија, Буркине Фасо и Гвинеје (француска колонија до октобра 1958, која је такође повукла признање Косова) сматрају да „чудан рат“ Париза у региону Сахела и Западне Африке има за циљ обнављање некадашњих колонијалних позиција и стварање нове војне објекте.

Последњих година, упркос антируским санкцијама, ојачана је политичка и економска сарадња, као и интеракција у сфери безбедности између Русије, с једне стране, и поменутих афричких земаља, с друге. Ставови Москве, Уагадугуа и Конакрија се поклапају у погледу „независности“ Косова. Ово отвара пут широј међународној сарадњи. У условима међународног права које је Запад намерно уништавао, борба за природне ресурсе и стратешки важне територије (укључујући Косово и многе постсовјетске земље) поприма деструктивне облике. Утолико је хитније питање формирања алтернативних коалиција које су у стању да бар делимично промене суморну климу деградирајућих међународних односа.

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ

Бонус видео