Французи дигли устанак, Макрон не одустаје од пензионе реформе

Француска је на ногама, али Емануел Макрон не одустаје од намере да повећа старосну границу за одлазак у пензију. Иако је више од милион људи изашло на улице француских градова, председник је из Барселоне поручио да се реформа мора спровести како би се спасио пензиони систем.

Али не одустају ни удружени синдикати, који су за 31. јануар заказали нови масовни протест надајући се да ће поновити победу из 1995. године, кад су владу тадашњег председника Жака Ширака натерали да одступи од пензионе реформе.

Министар финансија Француске Бруно ле Мер јуче је из Давоса за ТВ Блумберг рекао да штрајкови због планова француске владе да подигне старосне границе за одлазак у пензију вероватно неће наштетити економији у тој земљи.

Анкете показују да се већина Француза противи мерама Јелисејске палате, али аналитичари истичу да ће одржавање јавне подршке штрајковима бити кључно за шансе синдиката да понове оборе непопуларну реформу. Према истраживању агенције „Опинион веј” подизању старосне границе за одлазак у пензију са 62 на 64 године противи се 66 одсто грађана, док 60 процената не одобрава да услов за пуну пензију буду 43 године радног стажа.

Француска влада поручује да је промена неопходна јер се пензиони систем урушава због тога што се однос између броја запослених и броја пензионера драстично мења. Пре пола века размера је била четири радника на једног пензионера, данас је то 1,7 радника на једног пензионера.

Макрон је већ покушао да измени пензиони систем током зиме 2019–2020. године, што је изазвало највећи талас штрајкова у Француској још од „револуционарне” 1968. године. Али пошто је убрзо кренула и пандемија короне он је одложио спровођење реформе. Уочи реизбора за други председнички мандат у априлу прошле године Макрон је поручио да не одустаје од измена пензионог система.

Планиране реформе донеле би у буџет додатних 17,7 милијарди евра годишње, што би омогућило истањеном пензионом фонду да до 2027. године стане на ноге. Синдикални лидери, пак, предлажу друге начине опоравка пензионог фонда – додатно опорезивање ултрабогатих и повећање доприноса на плате које послодавци издвајају за запослене.

Како становништво стари и стопа наталитета опада широм света, многе земље су биле принуђене да подигну старосну границу за одлазак у пензију. Минимална старосна граница за одлазак у пензију у Шпанији је 65, а у Уједињеном Краљевству 67 година, са повећањем на 68 које планирано за 2044. Старосна граница за пензионисање у Немачкој је тренутно 67 година, али земља разматра повећање старосне границе за одлазак у пензију на 70 година јер се суочава с падом пензијских фондова.

Арно Бенедети, главни уредник француског специјализованог часописа „Ревија за политику и парламентаризам”, за „Франс 24” каже да је Макронова влада направила грешке у покушају да јавности „прода” реформу пензионог система, јер је била недоследна у оправдању због чега је она неопходна. Према оцени Бенедетија, питање је да ли ће већина француске јавности остати до краја на страни синдиката током дуготрајног сукоба с француском владом. По његовом мишљењу исход ове борбе одлучиће два фактора: да ли ће радничка удружења имати средства да наставе са штрајковима и однос политичких снага у парламенту.

Макрон је изгубио већину у скупштини на парламентарним изборима у јуну 2022, што може закомпликовати усвајање закона о реформи пензионог система. Али подршку приликом гласања могли би да му пруже посланици Републиканаца (ЛР), чије руководство гледа благонаклоно на ову реформу. Иако је ова либерално-конзервативна странка била ближа политичким ставовима председничког кандидата Ерика Замура, председник Сената Жерар Ларше из редова Републиканаца одушевљен је Макроновом пензионом реформом изјавивши да је, „иако непопуларна, од суштинског значаја за земљу”.

Нови председник ЛР Ерик Сјоти већ се састао с француском премијерком Елизабет Борн поводом евентуалне подршке пензионој реформи о којој расправа у Народној скупштини почиње 6. фебруара. Руководство Републиканаца пристало је да гласа за закон уз услов да влада стане иза њиховог предлога да минимална пензија буде 1.200 евра.

Ако парламент одбаци закон, Макрон може да користи контроверзни уставни инструмент Пете републике, члан 49.3, који омогућава председнику да усвоји пропис и без гласања у парламенту. Али у том изнуђеном случају посланици би могли да изгласају неповерење влади, што би отворило пут за нове парламентарне изборе.

Миленко Пешић / Политика

БОНУС ВИДЕО: