РУКЕ КОЈЕ СУ КРШТАВАЛЕ СРБЕ НИЈЕ СПАЛИЛА ТУРСКА ЛОМАЧА: Научник дао могућност да се мошти Светог Саве налазе у једном манастиру

Научник дао могућност да се десница оца наше нације, Светог Саве, налази у манастиру Дубоки Поток

Оно што је Мојсије првом “изабраном народу” Израиљу, то је Сава Србима – “новом Израиљу”, казује у првом житију светитеља његов ученик и сапутник Доментијан. Срби који су склони да фамилијаризују и свеце, Саву сматрају личним заступником код Бога. Иако је први српски архиепископ стварао култ свог оца Немање као држатворни, народ је одабрао Саву учитеља, просветитеља и законодавца за свог “праоца и заштитника”.

– Народ је знао да је он код нас христијанизирао многе паганске обичаје (водице, култно дрвеће, венчање око смреке, врбе и сл.). То је доцније учињено и са његовим култом. Тако је Сава заменио култ вука код Срба, који је био тотем и божанство старих Срба. И друге су појаве утицале на ширење Савиног култа. Кад је око 1290. године пао метеор, Сава је понова “просијао” и видински поглавар Шишман, који је продро до Пећи, био је Савином “помоћу” поражен – забележио је др Леонтије Павловић, историчар уметности, етнолог, теолог, археолог, музеолог и библиотекар.

Он је једно време био чак и монах и професор на богословији, што му је омогућило да види тајне манастирских архива, библиотека и ризница и сакупи невероватно знање. У време идеолошких прогона српске културе и баштине он је 1956. успео да одбрани докторску дисертацију “Култови лица код Срба и Македонаца (Историјско-етнографска расправа)”. То је прва енциклопедијска збирка знања о култовима светитеља на којима Срби темеље идентитет и идеале, а њен највећи део је посвећен, Светом Сави.

– За време турске владавине наш потиштени народ хтео је да васкрсне пропалу Рашку, па је покушао преко националних култова да реши то питање борећи се под заставом на којој је био Савин лик – записао је.

Он је извео потрагу за Савиним моштима које су Османлије покушавале да униште верујући да ће с њиховим спаљивањем у пепео претворити и српски отпор. Турци су тим признањем моћи реликвија појачали Савин култ и створили причу о неуништивости његових руку које су благосиљале Србе.

– За време ратова мошти су као амајлије и најскупоценији предмети сакупљани да их не би непријатељ пљачкао. Тако је било од Немање до Другог светског рата. Нека врста депоновања мошти била је у Пећи, Хиландару и Острогу. Оне су тамо чуване не само из политичких и верских разлога да би се увећао престиж средишта, већ и да би се избегло њихово уништење. Поред нашег пажљивог чувања дешавало се да су Турци односили извесне мошти, па их продавали или спаљивали. Тако је било са телом Саве, које је свакако делимично спаљено 1594, 1687. и 1692. Неки делови су спасени. Тако Андрија Качић Миошић половином 18. века у “Разговору угодном” пише за Светог Саву: “Када му душа пође на небеса, Савино се не распаде тило, него остао пуно годин цило. Али Турци га спалише, зато Срби сто хиљада глава осикоше осветише Немањића тило, које скоро беше изгорило”. Значи да Савино тело није скроз изгорело. Народ зна да је Савина рука одвојена од његовог тела – објављује 1956. др Павловић.

Његова потрага кроз архиве, ризнице, библиотеке и по терену где је сакупљао народна предања дала је невероватне резултате.

– Савине мошти лежале су у Трнову до 1237, кад су пренете у Милешеву и сахрањене у гроб тек подигнуте припрате. Оне су спаљене 27. априла 1594. Мада се и доцније помињу целокупне Савине мошти у Милешеви, ипак се на основу летописачких белешки инока Гаврила из Тројице Пљеваљске (из 1650-1651) дошло до закључка да су оне свакако спаљене 1594. године. Милешевци пишу у Русију да су Савине мошти паљене још и 1692. и 1687. године. Не зна се да ли су Милешевци сасекли Савине мошти ради одласка у прошњу или да би их лакше сачували од Турака или је то на неки начин учињено на Врачару приликом спаљивања, кад су делови можда вађени из ватре. Само се зна да је Савину десну руку откупио од Турака 1688. Никола Бошковић и предао је дубровачким језуитима. Једна Савина рука (прст?) помиње се у Пећи 1680. и 1757. одакле је нестала. Монаси Пакре (побегли из Милешеве) рекли су у Русији 1712. да је Савина десна рука спасена великим откупом и да је тада била у њиховом манастиру – наводи др Павловић.

Монаси Пакре рекли 1712. да је и Савина десна рука спасена

Као занимљивост он наводи да 1550. Катарино Зено, млетачки посланик, казује да је у Милешеви видео само једну Савину руку. Научник сматра да треба испитати има ли та прича везе са легндом коју је забележио Вук да је Савина рука откупљена од крчмарице која ју је држала на бачви “у којој никада није недостајало вина док ова није скинута”.

– Није исључено да се десна Савина рука налази у манастиру Дубоки Поток код Зубиног Потока, где се иначе чува још један рукопис Теодосијевог житија Сави. Она је у реликвијару на чијем је поклопцу црква са три кубета (Пећ?) одакле су мошти нестале. Савине мошти су биле и у приватним рукама. У Тројици Пљеваљској, по предању, чува се лева Савина рука, цела од лакта са свих пет прстију жућкасте боје. Њу сам нашао са већим бројем мошти непознатих светаца. Према томе, изгледа да су сачуване обе Савине руке. То би се сложило са тврђењима ђакона Атанасија Даскала из 1667. да су његови делови спасени са згаришта. Проблему делова Савиних мошти у њиховом паљењу треба посветити расправу на другом месту, узевши у обзир и предања о њиховом сечењу сабљом која се разлила до балчака – забележио је др Павловић, остављајући путоказе наследницима у потрази за Савиним моштима.

Б. Субашић / Новости

БОНУС ВИДЕО: