УБИСТВО KРАЉА АЛЕKСАНДРА: Тесла знао шта се спрема?

Несхватљиви безбедносни пропусти приликом убиства краља Александра. Југословенској држави било скупо да пошаље српске полицајце у Марсељ 1934. године. Вожња у отвореном ауту показала се као кобна грешка.

Kраљ Александар Први Kарађорђевић није желео да умре у кревету, од старости. Маштао је да ће живот окончати борећи се за свој народ. Тако је и било. Вођа, који је са српским ратницима преживео многе голготе у Првом светском рату, настрадао је у Марсељу 9. октобра 1934, током дипломатске посете Француској. Убили су га завереници из усташког покрета Анте Павелића.

Припадници усташког покрета и македонске организације ВМРО покушали су два пута раније да ликвидирају краља Ујединитеља. Атентат у Марсељу само је наставак неуспелог покушаја из Загреба. И марсељски атентат припреман је у усташкој „кухињи“. Главни инспиратор био је усташки вођа Анте Павелић.

Атентатор Владо Черноземски је убрзо преминуо од рана задобијених од полиције и бесне руље која га је напала. Остали саучесници Звонимир Поспишл, Иван Рајић и Мијо Kраљ осуђени су на доживотну робију. Утврђена је одговорност Павелића. Француска је тражила изручење Павелића, који је у то време био у Италији, али Мусолини је одбио да га преда. Ухапсио га је, само да би отклонио компликације.

Француска је признала своју одговорност, тиме што је сменила шефа државне безбедности, као и челнике полиције у Марсељу. У француској јавности се говорило да је најлојалнији савезник Француске погинуо на њеном тлу, јер га она није довољно заштитила.

Светска штампа нашироко је писала о овом убиству. Док су једни жалили убијеног краља и тражили убице, јавност сила Осовине демантовале су сваку везу са атентатом и тобоже „непознатим“ завереницима.

НПортал

БОНУС ВИДЕО: