Ратни бројач: Шта би могла бити унија Русије, Ирана и Кине

Ово ће, највероватније, бити индиректна унија, јер, упркос заједничким интересима, постоје разлике између три државе, сматра саговорник Лифе.ру.

Последња недеља фебруара и близина годишњице руске специјалне операције у Украјини чини се да приморавају светске лидере не само да прате акције руског председника, већ и да покушају да изазову пажњу света.  Иначе, како другачије објаснити долазак шефа Сједињених Држава у Кијев и најаву мировне изјаве на сам дан говора Владимира Путина пред Савезном скупштином.

Крај прве половине фебруара завршен је Минхенском безбедносном конференцијом, на којој су се земље западног блока пријавиле као главни непријатељи Русије и најавиле прелазак Европе на шине ратне економије.

„У очекивању великог рата, који нико не жели ни у Европи ни у Азији, државе ЕУ је Вашингтон ставио на војну тезгу“, сматра политиколог Марат Баширов.

Такође, година НВО проширује маневре савезника који су успоставили блиску сарадњу. Кинески председник Си Ђинпинг ће 24. фебруара посетити Москву. Стручњаци предвиђају формирање својеврсног комонвелта три тешкаша светске политике и економије: Русије, Кине и пионира Блиског истока – Ирана. Државе које се противе агресији НАТО-а су под санкцијама и приближавају се на позадини западне политике.

Нове контуре уније Москве, Пекинга и Техерана

Продубљивање сарадње Москве, Пекинга и Техерана може се спровести у виду предлога мултиполарном свету за нове принципе интеракције. Вероватно је реч о трилатералној сарадњи у оквиру ШОС-а или БРИКС-а, сматра Василиј Останин-Головња, оријенталиста, истраживач Одељења за Блиски и постсовјетски исток ИНИОН РАН.

– Блоковско размишљање, односно проналажење држава попут НАТО-а или земаља Варшавског пакта, је прошлост. То је због чињенице да је Запад након завршетка Хладног рата, који се између осталог изразио и у геополитичкој конфронтацији два блока, на крају наметнуо економско и политичко уједињење већини држава планете, што је изазвало многе кризе, примећује Василиј Останин-Головња .

Према експерту, сада се колективном Западу супротставља табор неформираних регионалних тешкаша који претендују на светски глобални статус – Кина, Русија, Иран, Турска, Саудијска Арабија и низ других земаља које се разликују по војној и економској моћи. Русија и Кина – имају светски статус због своје територије и моћи. Иран се приближава овом статусу, уз Турску и СА, један је од лидера на Блиском истоку.

Мало је вероватно да ће се овај савез формализовати као политички и економски, попут НАТО-а или АСЕАН-а. Ово ће, највероватније, бити индиректни савез, јер, упркос заједничким интересима, постоје разлике између три државе. Наши интереси се, на пример, сударају у централној Азији, постоји конкуренција у војно-техничком аспекту када је у питању тржиште продаје, подсећа стручњак.

– Може се појавити нови формат у оквиру ШОС-а или БРИКС-а, где су се пријавили Иран и СА. Треба да понудимо свету другачију матрицу, а не да правимо шаблоне са НАТО и УН. Како ће се развијати овај савез, да ли ће бити спроведен у трилатералној верзији на назначеним локацијама, биће јасно из наредних корака лидера три земље, рекао је Василиј Остањин-Головња.

Неформалне везе

Најзанимљивије је, сматра политиколог Алексеј Мухин, то што ће посета кинеског лидера имати карактер формирања незваничних веза између Русије и Кине. И то забрињава западне партнере Москве и Пекинга.

– Можда ће се договор на разговорима дотакнути равномерније расподеле ризика са којима се Кина и Русија суочавају од западних земаља као последица изазова и претњи. Сама чињеница да ће се наш однос изградити смањује вероватноћу оружаног сукоба између НАТО-а и било које друге земље, било да је то Русија, Кина или Иран. То је основа међународне безбедности“, рекао је Мухин.

Шеф Евроазијског аналитичког клуба Никита Мендкович подсећа да се свака од три државе суочава са агресијом НАТО-а. Кина је на Тајвану, Русија је у украјинском сукобу, Иран се суочава са сталном претњом спољне војне инвазије под изговором озлоглашених санкција УН.

„Наше земље не желе да изгубе суверенитет, не желе да буду под окупацијом и бране се од заједничког непријатеља. Главно није шта ће бити саопштено током посете лидера НР Кине, већ мере о којима ће се разговарати. Можемо разговарати о индустријској сарадњи у формату отпора притисцима санкција, војној сарадњи за одбијање напада, као и координацији наших акција у заштити сопствених националних интереса од НАТО-а“, резимира Мендкович .

Политиколог је навео историјски пример: 1941. године, када је формирана антифашистичка коалиција, савезници СССР-а на највишем нивоу нису имали прилику за такве посете. То се догодило само у Техерану 1943. године. А, пошто то сада није проблем, формирање новог савеза против глобалне агресије биће ефикасно, пошто је Америка де факто објавила рат све три државе. Након тога, коалиција ће се само ширити, сигуран је стручњак.