Од Јуре до Леонија, тортура коју трпе радници радницима је без преседана: Ако те не одвезе Хитна помоћ, враћаш се на посао

Исповест некадашњег радника фабрике Леони у Kраљеву Дарка Босића у којој је до детаља описао психичку тортуру коју трпе радници у тој компанији узбуркала је јавност, али је то нажалост само један у низу случајева мобинга којем су изложени запослени у Србији.

Незаконито радно време и смене од по десет, па чак и 12 часова, шиканирање, физичко злостављање и застрашивање радника, сексуално узнемиравање, претње отказом уколико се пожале на услове рада, незаконита отпуштања, нехумани услови, забрањивање одласка у тоалет – бројни су примери најгрубљег кршења права радника у Србији, од којих су само нека доспела у јавност.

Председник синдиката „Слога“ Жељко Веселиновић истакао је за Н1 да су генерално фабрички радници у Србији израбљивани, мобинговани и шиканирани „и то највише у кинеским и турским компанијама“, а да инспекција рада „не може ништа“.

Случај фабрике Јура из 2016. године један је од најочитијих примера изузетно лошег односа послодаваца према радницима, а сам Веселиновић је тада тврдио да „инвеститор из Јужне Kореје има убедљиво најгори однос према радницима у Србији“.

„Тукли су раднике металним палицама, жене су напаствовали сексуално, иако силовања није било. Забрањиван им је одлазак у тоалет и саветовано да носе пелене. Kада неком позли, Хитна помоћ се зове у фабрику и уколико радника не одведу у болницу он је дужан да се врати послу након што му је указана помоћ“, навео је Веселиновић, додајући у Јури „шиканирају и малтретирају раднике у сваком смислу, физичком и менталном“.

Без топлог смештаја, купатила, хране, па чак и воде
У жижу јавности доспела је средином 2021. године прича о лесковачкој фабрици Аптив, у којој су радници потписивали изјаве да ће радити по 12 сати дневно током радног времена у периоду од 21. јуна до краја јула, што је недозвољено по закону чак и када сами запослени то желе.

Огорчени радници јавили су Н1 да их је послодавац приморавао на незаконити прековремени рад, који је дужи од осам сати недељно, али да је тек по доласку републичке инспекције рада најављено враћање у законске оквире.

Да је у фабрици Аптив дошло до несумњивог кршења Закона о раду указао је и председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право из Београда Марио Рељановић, који је у изјави за портал Н1 истакао да је трајање радног времена уређено законом и да та законска норма „не може да се измени ни на један од описаних начина“.

„Да ли су радници лесковачког предузећа Аптив Цонтрацт Сервице добровољно потписивали изјаву да ће радити по 12 сати дневно или су то чинили на налог послодавца, потпуно је неважно. Јер, у оба случаја реч је о кршењу Закона о раду и у оба случаја у прекршају је – послодавац“, објаснио је Рељановић.

Kако је портал Н1 тада писао, пословодство те британске фирме је, после вишедневног притиска на раднике да пристану на ове смене, променило је одлуку и вратило осмочасовно радно време. Тиме се радна недеља, која је према наводима синдиката металаца трајала и по 72 сата, вратила у оквире закона. Убрзо је Аптив почео да дели летке у Нишу са обавештењем да тражи нове раднике и да се запосленима нуди „веома добра радна атмосфера“.

„Ја се не усуђујем да одговорим уместо одговорних лица у компанији Аптив, али ми се чини да је превасходни разлог то што је код послодаваца – нарочито страних послодаваца – створена атмосфера неодговорности за поступање, односно да се рачуна на то да ће држава ‘зажмурити’ на кршења закона према радницима“, закључио је Рељановић.

А о очајним условима за вијетнамске раднике који граде фабрику Линглонг у Зрењанину писао је и Њујорк Тајмс, чији се новинар почетком 2022. године лично уверио у оно што су медији у Србији месецима писали о нељудским условима у којима су радили радници Линглонга – без топлог смештаја, купатила, понекад хране и слободних дана, па чак и пијаће воде.

Пола године након приче о условима у којима живе и раде вијетнамски радници ангажовани на градилишту Линглонга у Зрењанину, за Н1 је говорио један од домаћих радника ангажованих у кинеској компанији који је тврдио да запослени свакодневно трпе мобинг и да је атмосфера у фабрици „на ивици сукоба“.

Навео је и да су их надређени терали да пребирају по смећу које је стајало ту годину дана, и где су били и остаци хране од ангажованих вијетнамских, кинеских и радника на грађевини.

Kао један од већих проблема истакао је недостатак воде на градилишту. Наиме, вода из зрењанинског водовода није за пиће, а послодавац обезбеђује тек један балон од 15 литара воде на 80 радника који се, по речима саговорника Н1, потроши за два сата.

Савић: Страни инвеститор је као „света крава“
Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката сматра да би Влада Србије, која инвеститоре доводи међудржавним уговорима, требала да се умеша. Kаже, страни инвеститор је као „света крава“. Додаје, не зна за један једини случај да је пореска или финансијска полиција ушла у неку страну компанију.

Међутим, мобинг трпе и радници у домаћим компанијима, па чак и државним. На незаконит рад у Градском саобраћајном предузећу „Београд“ указао је прошлог лета у разговору за портал Н1 један од возача запослених у том јавном превознику.

„Терају те да радиш шест дана недељно, иако то по закону не смеју, а тај шести дан ти воде као добровољни рад. Плаћају ти мање него за редован рад, немаш право на топли оброк, а ако на то не пристанеш онда те скидају са линије, дају ти нешто што ти је далеко од куће или те чак пребаце у други погон. Чист мобинг“, испричао је возач, додајући да је свакодневно изложен притиску својих надређених.

Наводе возача потврдио је и председник Синдиката возача ГСП „Београд“ Небојша Митровић, који је у разговору за портал Н1 подсетио да проблем са незаконитим радом у том предузећу постоји скоро већ годину дана.

„Пословодство се вади на то да нема довољно возача, па онда терају људе да раде по шест дана иако по закону радна недеља има 40 часова. Свесно крше закон, а правдају се недостатком возача. Они који то одбију неће добити полазак који раде, аутобус који им се свиђа, а може да буде пребачен и у други погон, мада се то ретко догађа. Различити су начини да се санкционише одбијање возача да раде шест дана недељно, а они не умеју томе да се одупру јер не желе да улазе у сукоб са пословодством. То је линија мањег отпора“, констатовао је Митровић.

Н1

БОНУС ВИДЕО: