МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА НЕ ОДУСТАЈЕ ОД ПОТПУНЕ ЗАБРАНЕ ПУШЕЊА

Предлог новог Закона o потпуној забрани пушења, односно заштити становништва од дуванског дима је завршен, сада „иде” на законодаство да се усклади са осталим прописима и да се види да ли неке чланове закона треба мењати, најавила је за „Политику” професор др Даница Грујичић, министарка здравља.

Уколико се овај закон усвоји, уследиће потпуна забрана пушења класичних и електронских цигарета у угоститељским објектима.

Министарка каже да као лекар сматра да нема полемике о томе да дувански дим може узроковати појаву карцинома, најчешће плућа, а да такође дим изазива и тешке акутне и хроничне болести срца.

– Заиста ми је драго да већина народа разуме ово и да је подршка овом закону велика. Наравно, има и оних који се буне. И не могу да разумем став „моје право је да пушим и шта се то кога тиче”. Наравно да јесте ваше право, али ако угрожавате људе око себе – то није више само ваша ствар. Такође, ако се разболите лекари морају да вас лече због неке по мени непотребне и штетне навике. Као неко ко је у здравству 40 година, свесна сам да је превентива најважнија и посветићу максималну пажњу томе. Нажалост, ми смо једна од последњих земаља у Европи која још увек није донела овај закон. Мислим да не треба као народ да се брукамо и да морамо у затвореним просторима да пушимо, јер је забога сад то неко велико задовољство ког не можемо да се одрекнемо – каже др Грујичић.

Власници угоститељских објеката сматрају да ће у великој мери доћи до пада броја гостију и промета уколико се усвоји нови закон и да ће поново бити у проблему јер су једва „преживели” пандемију ковида 19.

– Још један од аргумената јесте да ће опасти посао угоститељима. Искуство сваке земље која је увела овај закон говори да нигде није опао промет, чак се у неким земљама и одразио позитивно овај закон. Има и коментара „забраниће се пушење, а шта једемо и пијемо”. Ја не могу да решим све проблеме који евидентно постоје и не могу одмах, али имам добру вољу и морамо да решавамо једно по једно. Постоје болести на које можете да утичете да их спречите и на оне на које нажалост не можемо. Хајде да смањимо све лоше навике како бисмо били што здравији. Овој земљи су потребни здрави људи, њиховим породицама пре свега су потребни здрави. Сматрам да је овај закон добар и очекујем велику подршку својих колега пре свега, а и грађана Србије – нагласила је др Грујичић.

Сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је и фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести потпорног апарата зуба и костију који окружују зубе и многе друге болести. Поред тога, пушење цигарета утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности.

Како истиче за наш лист др Срмена Крстев, бивша председница Републичке стручне комисије за контролу дувана, нови закон је неопходан јер укључује забрану пушења на свим затвореним радним, јавним местима и јавном транспорту, чиме штити све људе од изложености дуванском диму. Такав закон се свуда у свету показао врло ефикасним и много се лакше контролише његова примена.

– Готово све земље у Европи имају такав закон. Никаквих последица по угоститељски сектор није било нигде. Наш тренутни закон важи од новембра 2010. године. Ми смо и тада израдили предлог закона који је предвиђао потпуну забрану пушења, али је, нажалост, у скупштини дошло до измена, када је омогућено постојање изузетака. То није добро јер сваки изузетак захтева више контрола и кажњавања кршења прописа, а у принципу се много слабије примењује и поштује. У фирмама је било дозвољено да постоји посебна просторија за пушење, са посебним прозорима и вратима и системом вентилације, али то нико није испунио нити је на томе радио. То није била добра мера, као ни одвајање пушачког од непушачког дела у кафићу. У неким земљама постоји забрана пушења и на отвореном простору где се окупља велики број људи, на пример на стадионима, на дечјим игралиштима, парковима, плажама – истиче др Крстев и додаје да се води велика кампања да се нови закон не усвоји од стране угоститељског сектора, иза кога стоји дуванска индустрија, која их убеђује да ће имати губитке у пословању и мањи број запослених и гостију.

Слично мишљење има и др сц. Ика Пешић, специјалиста за одвикавање од пушења и бивша чланица Републичке стручне комисије за контролу дувана. Она изражава наду да ће нови закон „проћи” државне органе, али да је неопходно да се уради припрема становништва за нове прописе да би закон био спроводљивији и изводљивији.

– Тренутни закон је од 2014. годите потпуно мртав. Дошло је до промене министра, па инспекцијске службе више нису надзирале примену прописа. Једноставно, није их то више интересовало, као ни владајућу структуру. Закон се не примењује чак ни у школама ни у здравственим установама. Зато смо тражили поново покретање иницијативе да се промени део закона, да се забрани свуда пушење, без изузетака. Нико никоме не забрањује пушење, ми само водимо рачуна да сви могу безбедно да бораве у јавном простору, да није њихово здравље у ризику. Јер, има милиона научних чињеница и доказа који потврђују опасност излагања дуванском диму и аеро-солима и испарењима од електронских система за пушење – објашњава др Пешић.

Најчешће коришћени дувански производи у Србији су цигарете које свакодневно пуши 27,1 одсто становништва старијих од 15 година, док 15,8 одсто свакодневно пуши 20 и више цигарета дневно.

Мере контроле дувана које су имплементиране у свету у различитом обиму довеле су до смањења учесталости коришћења цигарета међу одраслима и адолесцентима. Међутим, у претходној деценији, у свету и у Србији у порасту је употреба дуванских и никотинских производа који раније нису били на тржишту или је њихово коришћење било ограничено на неке земље или поједине циљне групе, као што је то у случају наргила.

Политика

БОНУС ВИДЕО: