САД страхују да би Кина до 2035. могла да распореди 1.500 нуклеарних бојевих глава

Америчке безбедносне структуре дигле су узбуну да је у току могућа трка у наоружању због најновијег билатералног споразума Мосвке и Пекинга о трансферу кључне технологије коју би Кина, наводно, могла да искористи за производњу нуклеарних бојевих глава.

Амерички званичници су на ивици. Недавни самит руског председника Владимира Путина и његовог кинеског колеге Си Ђинпинга довео је до дугорочног споразума усмереног на одрживи развој такозваних реактора брзих неутрона.

Током састанка у Москви прошле седмице, Путин и Си су најавили нуклеарни споразум као део низа споразума које су њихове земље потписале.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен дотакао се у Конгресу споразума Кине и Русије и изразио забринутост. “Разговарали су о партнерству без ограничења“, рекао је Блинкен, истичући да нова област забринутости за Бајденову администрацију потиче од нуклеарне сарадње између Русије и Кине, наводи лист “Никеи Ејжа”.

Руска државна нуклеарна енергетска корпорација “Росатом” наводно је у децембру испоручила 25 тона високо обогаћеног уранијума кинеском ЦФР-600, првом постројењу за брзе реакторе.

Кинески брзи реактори користе течни метал уместо воде за умерене операције. Ови брзи реактори су направљени на основу руске технологије.

“Блумберг” је известио да су аналитичари забринути да би кинеско постројење могло да произведе довољно нуклеарног материјала за прављење око 50 нуклеарних бојевих глава годишње користећи руске залихе.

Конгрес САД узбунио се због сарадње “Росатома” и Кинеске националне нуклеарне корпорације која управља постројењем ЦФР-600, називајући је “опасном” и позвао је администрацију Џозефа Бајдена да заустави руски трансфер нуклеарног материјала Кини.

“Нуклеарна сарадња Русије и Народне Републике Кине иде много даље од цивилних пројеката”, навели су шефови конгресних комитета одбране, спољних послова и обавештајних послова пре две седмице у писму саветнику за националну безбедност Џејку Саливану, наводи “Блумберг”.

“Никеи Ејжа” је раније овог месеца известио да је Џон Плам, помоћник америчког министра одбране који надгледа свемирску и нуклеарну политику, назвао нуклеарну сарадњу Кине и Русије “веома забрињавајућом”.

“Не може се заобићи чињеница да су то реактори за производњу плутонијума, а плутонијум се користи за оружје”, рекао је он, истичући ризик да би руско снабдевање обогаћеног уранијума могло довести до тога да Кина прошири свој нуклеарни арсенал.

“Одговорне нуклеарне државе не би требало да се укључују у (кинеске) нуклеарне програме без разумевања потенцијала ескалације, без разумевања дестабилизујуће природе, без разумевања последица тог трансфера”, рекао је за “Никеи Ејжа” неименовани високи званичник америчког Стејт департмента.

Врх америчког Министарства одбране такође је изразио забринутост због амбиција Кине у вези са њеним нуклеарним залихама.

У Извештају о војној моћи Кине за 2021. Конгресу наводи се да би “убрзани темпо нуклеарне експанзије НР Кине могао да омогући НРК-у да има до 700 нуклеарних бојевих глава које се могу испоручити до 2027. НРК вероватно намерава да има најмање 1.000 бојевих глава до 2030. године, што ће премашити темпо и величину коју је Министарство одбране предвидело 2020.”

Уследила је нова процена 2022. која је гласила: “Године 2021. Пекинг је вероватно убрзао своју нуклеарну експанзију. Министарство одбране процењује да су оперативне залихе нуклеарних бојевих глава НР Кине премашиле 400.

Ако Кина настави темпом своје нуклеарне експанзије, вероватно ће поставити залихе од око 1.500 бојевих глава до 2035. године”, закључује се у извештају.

Кина је одбацила америчке инсинуације да је ЦФР-600 био постројење за производњу горива за нуклеарно оружје. Пекинг наводи да постројење служи за производњу електричне енергије и да је део амбициозног програма вредног 400 милијарди америчких долара за избацивање САД са места највећег светског произвођача нуклеарне енергије до 2035.

Портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин, на редовном брифингу за штампу у Пекингу, узвратио је ударац САД.

“Кина и Русија спроводе нормалну цивилну сарадњу у нуклеарној енергији у складу са нашим одговарајућим међународним обавезама у оквиру међувладиних споразума, што је савршено нормално и ми не видимо ништа лоше у томе”, рекао је Ванг.

Амерички војни званичници процењују да ће ЦФР-600, коме је Русија испоручила уранијум у децембру, бити главни ослонац кинеског програма нуклеарног наоружања у будућности, омогућавајући скоро четвороструки скок нуклеарних залиха за око 12 година од сада.

Русија је највећи светски снабдевач нуклеарним реакторима и горивом, а њен нуклеарни извоз се само повећао од почетка Специјалне војне операције у Украјини, упркос последичним санкцијама. Русија је тражила и прикупила нове глобалне купце за свој нуклеарни материјал и технологију, а Мађарска је постала њен најновији клијент у августу 2022.

У овој игри нуклеарних суперсила, САД, Русија и Кина су све признате државе са нуклеарним оружјем према Уговору о неширењу (НПТ). Чланице су Групе нуклеарних добављача (НСГ). Овај мултилатерални режим контроле извоза регулише трансфере нуклеарног материјала и технологије и спречава да они доспеју у руке држава које нису чланице.

НСГ је затворени клуб земаља добављача нуклеарног оружја који настоји да промовише непролиферацију нуклеарног оружја применом два сета смерница за нуклеарни извоз и извоз везан за нуклеарно оружје.

РТ

БОНУС ВИДЕО: