Гувернерка НБС: Година ће бити неизвесна, очување стабилности приоритет број један

Навела је да је банкарски сектор у Србији високо капитализован и високо ликвидан што је, према њеним речима, гаранција сигурности и доступности депозита у сваком тренутку.

Табаковићева је на регионалној конференцији чија су централна тема била трендови у финансијској индустрији у 2023. години, истакла да су земље у којима су у периоду пре кризе вођене добре економске политике и у којима је стратешки улагано у одржив раст, боље одговориле на све изазове, преноси Танјуг.

„Србија је од стране бројних међународних институција оцењена одлично, јер се у дужем периоду показала као земља добрих макроекономских перформанси и која има доказану способност проактивног реаговања на ударе из међународног окружења“, рекла је гувернерка НБС.

Навела је да је лане динар ојачао за 0,2 одсто према евру, а његова релативна стабилност је очувана и у досадашњем делу ове године.

Према њеним речима, девизне резерве су на крају фебруара биле на рекордном новоу од 21,2 милијарде евра, лане је НБС купила једну милијарду евра на међубанкарском девизном тржишту да динар не би јачао превише, а од почетка ове године купљено је нето додатних 435 милиона евра.

Додала је да је током три кризне године од 2020. до 2022. Србија имала реални привредни раст од око девет процената, а да се ове године очекује реални раст између два и три процента, као и БДП по глави становника, који би требало да први пут буде на нивоу од око 10.000 евра.

Табаковић је оценила да се и садашњим стањем у свету потврдило да је НБС с правом опрезна у релаксирању регулативе, да ништа не ради на туђе захтеве нити испуњава ичије жеље, већ се руководи сигурношћу финансијског система и заштитом интереса депонената и клијената банака.

„У Србији имамо девет системских значајних банака од укупно 21 које чине наш банкарски сектор, при чему ниједну банку не третирано ни као сувише малу ни недовољно значајну у надзору, радимо редовне и ванредне контроле пословања банака. Подаци потврђују да је банкарски сектор високо капитализован и високо ликвидан, што је гаранција сигурности и доступности депозита у сваком тренутку“, рекла је Табаковићева.

Навела је да је крајем 2022 године актива банкарског сектора била за 33,7 одсто већа него 2019. што је, како је рекла, пре свега резултат раста финансирања привреде и становништва, односно раста кредитне активности.

Табаковић је истакла да су банке у Србији и важна карика процеса дигитализације посебно у делу услуга које нуде корисницима и да су два разлога за то, при чему је један неопходност прилагођавања потребама корисника, а други подстицајан и модеран правни правни оквир за пружање финансијских услуга у Србији.

Навела је да клијенти добро прихватају промене и иновације и да подаци показују да је у 2022. у односу на 2021. број трансакција путем мобилног банкарства повећан за 26 одсто, а трансакција картицама и електронским новцем у сврху интернет куповине роба и услуга за преко 34 одсто.