Легализација вађења органа: Нови Закон о трансплантацији органа у Србији

Грујичићева је навела да је у новом закону основна промена увођење члана 27а, који говори о томе да свако треба да се изјасни да ли жели да буде донор.

„Подразумева се добровољно давање органа, а они који не желе од сада ће бити регистровани и тај регистар ће се водити преко управе за биомедицину“, рекла је Грујичићева.

Она је додала да ће Институти за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ и „Каменица“ имати право да пресађују срце.

„Мени није било јасно зашто и како је могуће да њима није било дозвољено да то раде, имајући у виду да се УКЦС није добро организовао по том питању“, навела је Грујичићева.

Указала је да у Србији постоје стручњаци за трансплантације, додајући да ће ВМА добити право да ради трансплантације јетре и бубрега, а УКЦС јетру, бубрег и срце.

Грујичићева је додала да остаје да се реши трансплантација плућа што, како је напоменула, захтева посебну технологију.

Грујичићева је, приликом представљања кампање „Најважнији позив у животу“ коју заједно спроводе ресорно министарство, Републички фонд за здравствено осигурање и „Хемофарм“, истакла је да мора да се ради на медицинској едукацији грађана и да се у тимове који разговарају са породицама преминулих потенцијалних донора, укључе и психолози.

Сматра да је за то у Србији потребно око пет година, како би се постигли резултати какве имају земље у окружењу.

„Ту је јака и Хрватска и зато морамо радити сви заједно, медији су важни, а такође – ниједна религија није против трансплантација. Морамо да објаснимо грађанима да у оном тренутку када дође до мождане смрти, срце постаје само механичка пумпа која има рок трајања од неколико дана. Знам да је губитак најмилијих јако стресан и да је то најгора ствар, али тај орган ће кроз неког другог да живи и некоме да продужи живот”, поручила је Грујичићева.