Да 28. април буде проглашен даном геноцида над Србима

Да 28. април буде проглашен даном геноцида над Србима.

Резолуција о усташком инфатициду НДХ над српском, јеврејском, ромском децом у дечјим логорима смрти од 1941. до 1945. године биће достављена УН на Дан победе, 9. маја, најавили су учесници скупа.

„Јасеновац, Аушвиц Балкана – преживела деца логораши сведоче” назив је прве међународне научне конференције о озлоглашеном усташком логору која се одржава у простору Народне скупштине Србије. Скуп је почео јуче у старом здању републичког парламента, у „зеленом салону”, за ову прилику „опремљеном” плакатом са сликама 32 измасакрирана малишана у том језгру бруталности Независне државе Хрватске. Уз научнике и стручњаке из Индије, Израела, Америке, Канаде, Норвешке и Србије овај историјски догађај, представљањем своје трилогије о усташком геноциду у НДХ, увеличао је и један од највећих пријатеља Срба проф. др Гидеон Грајф, стручњак за Аушвиц и Јасеновац, шеф групе ГХ7 – Стоп ревизионизму. Израелски историчар је нагласио да се тај усташки логор смрти простирао на 240 квадратних километара, док је површина нацистичког Аушвица била шест пута мања.

Сем што је логор у НДХ био неупоредиво већи од поменутог у Пољској, далеко јаднији био је, каже, и живот његових затвореника због бруталности чак 57 начина убијања логораша. Грајф је подвукао да га никакве увреде, претње, притисци и лажи које се о њему пласирају у јавности неће спречити да заувек остане одани српски пријатељ. Због истинољубља и такве привржености, проф. Грајф је одликован сретењском Златном медаљом за заслуге.

На конференцији је предложена Резолуција о усташком инфатициду у НДХ над српском, јеврејском, ромском децом у дечјим логорима смрти од 1941. до 1945. године. Најављено је да ће резолуција бити достављена на Дан победе 9. маја Уједињеним нацијама. У првој тачки овог документа констатовано је да је у тадашњој окупираној Европи „само НДХ имала специјализоване логоре смрти за српску, јеврејску и ромску децу”. Наглашено да је „од близу милион пострадалих, око 74.000 српске, јеврејске и ромске деце брутално убијено, укључујући и одојчад, у нацистичкој НДХ, посебно у логору смрти Јасеновац, где их је страдало 19.432, а од 3.000 у Јастребарском, око 1.000 деце убијено је или им је украден идентитет”.

Резолуцијом је предложено да се 28. април прогласи даном геноцида над Србима, у знак сећања на први усташки геноцид у Гудовцу код Бјеловара 1941, а имајући у виду да су већ усвојени 8. април, као Дан ромског Самударипена, и 18. април, јеврејски Дан Холокауста – док дан србоцида још не постоји.

Као представник свих иностраних учесника говорио је проф. др Субрата Мукерџи, са индијског Универзитета у Њу Делхију. У име Савеза јеврејских општина Србије говорила је Данијела Данон, унука у Јасеновцу мучки убијеног рабина Данијела Исака Данона, нагласивши да три народа и историје, јеврејску, ромску и српску, везује заједнички именитељ – страдалништво.

Министарство спољних послова одобрило је да се један део највеће изложбе о Јасеновцу, под називом „Јасеновац – право на незаборав”, која је била постављена у УН, са седам тона опреме и артефаката, прикаже у простору Народне скупштине. Приказани су и трејлери документарних филмова, попут „33 анђела”, норвешке продукције, о деци коју су усташе из Јасеновца продавале нацистима за робовски рад у нацистичким логорима у Норвешкој. Исечке сведочанстава о злочинима, између наступа говорника, читао је Џек Димић, холивудски глумац који тренутно сарађује са Лорданом Зафрановићем и глуми у филму „Деца са Козаре”.

Како је са само седам година преживео тортуру у усташком логору присутнима је посведочио Гојко Рончевић Мраовић, представивши своју књигу-тестамент једног детета логораша, „Јастребарско, усташки логор за децу”, нагласивши да је преживео јер је припао групи малишана одређеној за преваспитавање у „усташку младеж”.

О ромском страдалништву у НДХ у јуче представљеном обимном делу „Самударипен Рома у Јасеновцу”, говорио је народни посланик проф. др Драгољуб Ацковић, генерални секретар Европске ромске уније, који је председавао конференцијом. Он је нагласио да је у Краљевини Југославији живело око 280.000 Рома и да су они највећи страдалници под усташким терором, али да се о томе веома мало зна. Догађај је отворио некадашњи начелник Архива оружаних снага СФРЈ Антун Милетић, пуковник и аутор великог броја књига о Јасеновцу, који је истакао да је за питање безбедности Балкана битно говорити о усташкој идеологији, због пораста неофашизма у данашњој Европи. Конференцију су организовали Институт „Диана Будисављевић” за истраживање дечјих логора смрти у НДХ, Европска Ромска унија, Фондације „Диана Будисављевић” из Канаде и израелско-америчка Фондација за едукацију о Холокаусту.

Драгана Јокић Стаменковић/Политика

Бонус видео