ТРАНСРОДНО ЛУДИЛО АМЕРИКЕ: Мушкост више није врлина!

Општи тренд преласка „од мушког ка женском полу” резултат је борбе за родну равноправност у Сједињеним Државама, пише „ТАС“. Све више младих себе назива „небинарним“, а мушкост се више не сматра врлином, пише аутор чланка.

Будући историчари ће 2023. памтити као врхунац трансродног лудила. Можда најозлоглашенија реклама за бојкот пива „Bud Light“ компаније „Anheuser-Busch“ у којој се појављује трансродна жена по имену Дилан Малвени, што је само врх леденог брега. Генерално, ово је посебно приметно у модној индустрији, где на модним пистама водећих брендова – Chanel, Versace, Victoria’s Secret и тако даље – постоје биолошки мушкарци обучени у гламурозне жене. Чак је и мушки часопис „Sports Illustrated“ на насловну страну ставио трансродну манекенку Лејну Блум. Већ данас најмање тридесет трансродних жена ради у области манекенства.

Док фотографије транс жена у водећим часописима привлаче више пажње, важније је како биолошки мушкарци замењују жене спртискиње. Овде је теже доћи до конкретних бројева, а по неким проценама, које су грубе (нпр. стотинак случајева на факултету и још пет на јуниорском нивоу), али сува статистика често не даје целу слику, јер биолошки мушкарци често доминирају, лишавајући биолошке девојке финансијских подстицаја (као што су факултетске стипендије) и трофеја. Један геј сајт је резимирао ситуацију следећим насловом: „Ових 20 транс жена је победило на националним или међународним такмичењима“. Како можете заборавити како је просечна пливачица Лија Томас освојила првенство за жене, недавно? Још један транссексуалац ​​се такмичио на Олимпијади у дизању тегова. А још један такав спортиста недавно је престигао чак 14.000 тркача на Лондонском маратону.

Још мање позната је чињеница да у државним затворима има 5.000 мушкараца који се изјашњавају као жене, а још 1.300 у савезним затворима.

Шта се догађа?

Да ли Америка пролази кроз масовну психозу када се мушкарци једног дана пробуде и захтевају да их третирају као жене? Да ли су наше славине пуштале воду пуну естрогена? Или је то само безопасна мода попут љубичасте косе?

Невероватни тренд „од мушкараца ка жени“ је потпуна супротност од онога што је примећено пре само неколико деценија, када су се жене све више селиле у традиционално мушка подручја. У извесном смислу, ово је социо-економска верзија Њутновог трећег закона. Каже: При деловању једне силе (F_{a} – сила акције) јавља и друга сила (F_{r} – сила реакција) која има исти правац и интензитет, а супротан смер, иначе су интеракције два тела једно против другог једнаке и усмерене у супротним смеровима. Другим речима, закон акције и реакције. Као што жене замењују мушкарце, тако и мушкарци на крају замењују жене у областима које су некада сматране искључиво женским. Коначно, размотрите економску поенту: пошто жене ограничавају економске могућности мушкараца, оне настоје да их врате тамо где су жене некада доминирале.

Појава жена у „мушким” областима огледа се у фрази „пробити стаклени плафон”. Сам термин „стаклени плафон“ сковала је 1978. године Мерилин Лоден, означавајући тако невидљиве препреке на путу жене на лествици каријере – попут старе добре мушке културе. Ова идеја је стекла популарност средином 1980-их, а убрзо су уследили закони и бирократске забране против родне дискриминације у запошљавању, факултетском спорту и финансијским услугама.

Затим је уследила дуги, предугачки списак „првих жена“: пилоти ваздухопловства, астронаути, државни секретари, судије у Националној фудбалској лиги (НФЛ), шефови великих корпорација, итд. Овим „рупама у плафону“ аплаудирали су на све могуће начине, а области у које се жене још увек нису узимале (на пример, у „морске фоке – специјалне војне јединице – прим. прев.“) такође су морале да „иду у корак с временом“. Критичари су ућуткани и приказани као женомрзитељи.

Истовремено, трошкови за мушкарце су далеко од јавности, иако су жене почеле да добијају бенефиције приликом конкурисања за посао. Узмимо, на пример, тренерске и административне послове у мушким спортовима, који често служе као одскочна даска до високо плаћених руководећих позиција. Недавни чланак у „The Christian Science Monitor“ открива како жене преузимају све више позиција у мушком бејзболу, кошарци и фудбалу. У Вишој бејзбол лиги и Националној бејзбол асоцијацији већ имају по дванаест тренера, а НФЛ има још осам.

Посебно је упечатљиво како жене замењују мушкарце у факултетском спорту, где кампања за родну равноправност коју је наметнула савезна влада (такозвана „Део IX“) доводи до потпуног елиминисања мушких тимова. Правно је све збуњујуће, али суштина је двојака. Прво, да би смањиле трошкове, школе постепено укидају „непрофитабилне“ спортове попут пливања. Међутим, критике изазива само укидање женских екипа, али не и мушких. Друго, савезна влада захтева да школе буду родно равноправне, а најсигурнија стратегија је једноставно смањити мушке тимове како би одговарали. При томе, уопште није битно да ли су ђаци заинтересовани за, рецимо, рагби, али, за разлику од мушке, њихове екипе ће опстати. Тако је од 1990-их тежња за родном равноправности уништила каријере мушкараца у спортовима као што су рвање, тенис, пливање, роњење, гимнастика, голф и крос. Једноставно речено, мушкарци су жртвовани на олтар родне равноправности.

СВЕ МАЊЕ МУШКАРАЦА У АМЕРИЦИ СТУДИРА

Исти образац функционише и у академским круговима. Данас жене чине већину председника у Лиги плус и 30% директора колеџа. У будућности ће се феминизација лидерства у високом образовању само убрзавати због бројчане супериорности жена: данас их је на факултетима већ 14% више. Поред тога, упис је у укупном опадању, а код мушкараца је тај пад још израженији. Данас они чине само 41 одсто студената, а ако се одузму студенти на размени, међу којима је несразмерно велики број мушкараца, онда се амерички студенти могу назвати готово угроженом врстом. Жене су већ у већини, чак и на медицинским факултетима, дуго сматране бедемом мушкости.

Област бизниса није изузет. Од 2022. године, 47 извршних директора „Фортуне 500“ су жене. Међутим, многе од ових компанија тешко се могу назвати „женским“ – узмите барем General Motors, Best Buy, General Dynamics и Northrop Grumman. Штавише, ова цифра ће се у будућности само повећавати, јер жене сада чине 40% студената пословних школа, а у неким елитним школама – на пример, Универзитет Вартон и Џонс Хопкинс – чине половину или више.

Дакле, трансродни људи нису само чудни и необични. Можда њихова скандалозна слава, често праћена тврдоглавом политичком агитацијом, најављује велики друштвени помак у дефиницији мушкарца и жене. У неким круговима, мушкарци су већ у потпуности сврстани у „особе које производе сперму“. Бити мушкарац ових дана је тежак терет, посебно белац и „мушкарац” у уобичајеном смислу те речи.

Можда је предзнак ове промене родног идентитета и то да се између 2012. и 2021. године удео Американаца који се идентификују као ЛГБТ+ удвостручио са 3,5% на 7,1%, при чему је овај тренд најизраженији међу младима – већ читава петина себе назива „небинарним“. Ова истраживања, дакле, нису обухватила децу која су већ у школи упозната са хомосексуализмом и трансвеститима.

Шта ће се догодити када значајан број мушкараца – а бар неки од њих узимају хормоне да би зауставили пубертет – постепено постану „жене“, а девојке, такође дрогиране да потисну своју женску суштину, покушају да замене мушкарце у традиционално мушким професијама? Да, у спорту би то могло да функционише – али шта је са војском, науком, разним опасним пословима и бизнисом са његовом оштром конкуренцијом? Мајка природа је учинила мушкарце и жене незаменљивим, а мноштво професора родних наука не може да оповргне ову реалност.

Што је најважније, мушкост је престала да се сматра врлином – а то је много узнемирујуће од портрета Дилана Малвенија на лименци пива „Bud Light“. Нема чему да се радујемо ако наши матуранти сањају да рекламирају Викторијине гаћице, а њихови другови из разреда да лете Ф-35.

С руског превео Зоран Милошевић /  Роберт Вајсберг (Robert Weissberg)

БОНУС ВИДЕО: