Ко има највеће, а ко најмање плате у Србији

Просечна мартовска нето плата у Србији је, према подацима Републичког завода за статистику, износила 85.485 динара, а разлике у примањима по општинама су велике.

Тако су запослени на београдској општини Стари град, која је рекордер по висини примања, у марту у просеку зарадили по 151.388 динара, а најмање у Прешеву, по 56.975 динара.

Када је реч о регионима, по висини плата предњачи Београд са просеком од 109.050 динара, следи Војводина са 81.131 динар, Шумадија и Западна Србија са 70.848, док је просек у Јужној и Источној Србији износио 72.535 динара.

Из овог региона је и шест општина са најнижим просеком, испод 60.000 динара и то Врањска Бања са 59.995 динара, Црна Трава 59.045, Блаце 58.995, Власотинце 58.830 динара, Бојник 57.883 и Прешево са најнижом платом од 56.975 динара.

На другој страни листе, где су они са највећим, шестоцифреним примањима, налази се осам београдских општина и град Нови Сад, у коме је просечна мартовска нето плата износила 102.278 динара.

Плате веће од 100.000 динара забележене су у Земуну, 101.420 динара, Чукарици 103.011, Звездари 112.059, на Вождовцу 115.004, Савском венцу 137.860 динара, Врачару 150.843, Новом Београду 144.758 и Старом граду 151.388 динара, пренео је Танјуг.

Највеће плате у покрајинској, а најмање у локалној администрацији

Просечна мартовска нето примања запослених у јавном сектору су износила 87.096 динара, што је за око 1.500 динара више од просека свих запослених у републици, при чему су највише зарађивали запослени у покрајинској администрацији, у просеку по 96.977 динара, а најмање у локалној администрацији, по 74.370 динара.

Подаци Републичког завода за статистику показују да су плате радника у администрацији на државном нивоу биле незнатно мање од оних који раде на покрајинском нивоу и износиле су 96.942 динара.

Радници у јавним државним предузећима у марту су у просеку зарадили по 96.228 динара, а у јавним локалним предузећима по 79.004 динара.
Примања запослених у здравству и социјалном раду, образовању и култури била су мања од просека у целом јавном сектору, па је у сектору здравства и социјалног рада забележен просек од 85.670 динара, а у образовању и култури 80.284 динара.

БОНУС ВИДЕО: