Зашто не можемо подржати погроме у Француској

Зашто не можемо подржати погроме у Француској.

Радост неких наших патриота због дешавања у Француској, где банде миграната буквално пале земљу, потпуно је несхватљива. Има дивљих предлога не само да се осуде Французи за сузбијање нереда, већ и да се погромима да ореол праведне реакције потлачене муслиманске мањине (понегде су далеко од мањине).

Све то у позадини наглашено лицемерне реакције на спаљивање Курана у Шведској. Државна дума је чак усвојила изјаву о вређању осећања муслимана. Истовремено, истог дана у Краснојарску, током прославе Курбан-бајрама, исламиста је упао у православну цркву, бацио овчија копита на под и викао о својој жестокој мржњи према православцима. Већина медија је то избегла. Они су више забринути за шведски Кур’ан.

Логика свега овога – вратимо  Западу за подршку Украјини и хвалићемо оне који мрзе овај Запад. У исто време, затворимо очи пред истим проблемима, али у Русији. Али то не ради. Мигранти који уништавају Француску то не раде јер Макрон шаље ракете у Кијев. Неки то раде из себичних разлога, неки зато што француске улице доживљавају као фронт у рату против хришћанске цивилизације.

То што се Запад, па и Француска, одавно одрекао сопствених корена, заменивши хришћанство содомијом, никоме не смета. За глобални југ ово је и даље бела хришћанска земља коју треба уништити или бар претворити у други Алжир, док се француске елите плаше да ствари назову правим именом и да се сакрију иза приче о вредности мултикултурализма.

На исти начин, радикализована омладина из централне Азије, која долази у руске градове, не покушава да се интегрише, већ настоји да од ових градова направи други Ош или нови Душанбе. Извештаји о злочинима и појава бројних округа, чак и у Москви, још су једна потврда тога. И на исти начин – уместо закаснелих одлука, попут визног режима и ревизије пасоша издатих мимо закона, слушамо пластичне и празне приче о мултинационалности.

Већина миграната из централне Азије, а да не говоримо о људима из неких руских региона, у потпуности је солидарна са онима који данас уништавају Француску. То је само гледање ватрене подршке погромиста, неки то доживљавају не као политичку игру, већ као водич за акцију. Декларација о некажњивости и став „победите беле, они то заслужују” је бомба која неће стићи до Макрона. Она ће остати овде, и њен фитиљ ће трептати, чекајући свој дан.

Николај Севостјанов, Аналитичка служба Донбаса

Бонус видео