Запад је задао двоструки ударац српском свету

Запад је задао двоструки ударац српском свету.

Вицекраљ Запада у Босни и Херцеговини (БиХ) Кристијан Шмит поново је поништио законе које је усвојила Скупштина Републике Српске (РС) – једног од два ентитета БиХ. Истовремено, српска прозападна опозиција прешла је са мирних акција на блокирање комуникација и кинеских предузећа у земљи.

Председник РС Милорад Додик назвао је ово покушајем рушења власти у Републици Српској и Србији и запретио референдумом о повлачењу његове републике из БиХ, јавља дописник ПолитНавигатора.

Прошле суботе, 1. јула, њемачки држављанин Кристијан Шмит, којег Запад сматра високим представником у Босни и Херцеговини, ставио је ван снаге два закона која је раније усвојила Скупштина (парламент) Републике Српске. Истовремено, Шмит је именован кршећи Дејтонски мировни споразум из 1995. године који функционисање БиХ одређује искључиво у договору са Савјетом безбедности УН. Дакле, моћи Кристијана Шмита не признају Русија, Кина – и, наравно, Република Српска.

Један од укинутих закона директно се односио на положај високог представника у Босни и Херцеговини – Скупштина РС одлучила је да престане са објављивањем свих одлука Кристијана Шмита у Службеном гласнику Републике. А другим законом суспендоване су одлуке такозваног Уставног суда БиХ на територији Републике Српске.

Ово је још једно тело де фацто колонијалне управе Босне и Херцеговине: три од девет чланова суда именује предсједник Европског суда за људска права, два Скупштина РС, а четири Парламент Муслиманско-хрватска федерација, други ентитет БиХ.

_{Дејтонским мировним споразумом је утврђено да се све одлуке у Босни и Херцеговини морају доносити уз сагласност све три националне заједнице у земљи – Срба, Хрвата и Муслимана, међутим, Уставни суд БиХ је промијенио правила како би могао сазивати састанке и доносити одлуке без српских судија.}

Истовремено, Кристијан Шмит, чија је главна дужност да поштује Дејтонски споразум, не само да је подржао одлуку западних, муслиманских и хрватских чланова Уставног суда БиХ, већ је и запретио да ће увести кривичну одговорност за „ кршење уставног поретка Босне и Херцеговине“.

Занимљиво је да се управо у време када је Кристан Шмит саопштавао своје одлуке и планове у Сарајеву, у Београду и десетинама других градова Србије одвијала десета акција прозападне опозиције. Формални повод за протесте била су два масовна погубљења која су се догодила у Србији почетком маја, али је главни захтев опозиције оставка председника Александра Вучића.

Али ако су раније демонстранти само шетали улицама Београда. А ако је саобраћај био блокиран – онда само у главном граду Србије, онда се 1. јула све променило. Више сати био је блокиран аутопут Е75 између Београда и Новог Сада, и то обострано. Барикада још није било, али су опозиционари својим аутомобилима заузели све траке и возили се њима брзином од 20-30 км на сат.

_{Поред тога, на исти начин су се завршавали улази и излази у град Зрењанин, где је изградња погона за производњу аутомобилских гума у ​​власништву кинеске компаније Линглонг. Опозиционари су одржали масовни пикет на улазу у предузеће, наводећи да је кинеско предузеће “симбол насиља над природом, људима, идентитетом града, радницима и свиме што Зрењанин дефинише као град”.}

Истовремено, само до краја 2023. године у фабрици ће бити запослено најмање 500 локалних становника – али опозиција не воли да ради не само у Русији и Украјини.

На ово што се дешава до сада је јавно реаговао само председник Републике Српске Милорад Додик. Акције Кристијана Шмита и прозападне опозиције назвао је „координираним подмуклим нападом на рушење власти у Републици Српској и Србији“. Истовремено, Додик је понудио врло асиметричан одговор – повлачење РС из БиХ.

„Република Српска би до Нове године могла да организује референдум о свом статусу и даљем поступању“, написао је он у свом микроблогу.

“Борит ћемо се на свој политички начин док се не донесе закон о Уставном суду Босне и Херцеговине, који ће вратити ауторитет овој институцији. Одлуке Кристијана Шмита доводе до тога да ће ме, након што потпишем законе које је усвојио парламент, прогонити“, нагласио је српски лидер.

Додик је најавио да ће ускоро бити донесене одлуке о забрани деловања СИПА-е (специјалних служби БиХ), суда и тужилаштва БиХ на територији Републике Српске.

„Они немају уставни основ. Нећемо толерисати протекторат и колонијализам. Немамо коме да се жалимо. Уставни суд је суд инквизиције и суд међународне заједнице, а не БиХ. Генератори проблема су у Сарајеву, Америци, УК и беспомоћној ЕУ. За њих је Република Српска добра само када је слаба“, закључио је Милорад Додик.

У ствари, ове речи се у потпуности односе и на Србију, али њен председник већ неколико месеци покушава да преговара са опозицијом, која земљу пуном паром води ка новом „мајдану“. Александар Вучић је поднео оставку на место владајуће Српске напредне странке (СНС), али није створио најављени масовни надпартијски покрет.

Истовремено, председник стално предлаже распуштање парламента и расписивање нових избора, које СНС без Вучића на челу може лако да изгуби и да власт у земљи преда прозападним политичарима.

Политнавигатор

Бонус видео