Благе речи, јаке аргументе…

Благе речи, јаке аргументе…

Nomina sunt odiosa – Имена су омражена (неће се помињати).

Гријех ће бити поменут, а грешник не.

Сајтовање

Један сајтџија који називом свог електронскога гласила ружи све што је србско, разговарао је 19. августа ове године с извесним Чланом с Косова (можда из Метохије?), па су разговорне појединости на једном месту добиле наслов “Вучић стварно Муслиу!”, а на другом “Пронађено огромно налазиште злата на Косову и Метохији, а Вучић га предао Албанцима”. Подсећањем “да је рудник Трепча до 1945. године био у власништву Енглеза”, узгредном напоменом да је прича о откривеном злату “информација из руских извора” и истицањем насловне “стварности”, неименовани сајтџија показује не само да су му остале непознате неке основне поставке новинарског заната, већ и да су му стране неке најосновније људске вредности.

Но, у труду да поменутом сајтџији “закинемо” назначене фелеричности, у наставку биће наведени још неки бисери његових сарадника или исто(не)мишљеника, према којима су ћаскања неписмених кочијаша у некадашњим сељачким радним задругама била на неупоредиво вишем моралном и интелектуалном нивоу.

Прилози сајтном празнословљу

Па ће, тако, истога дана, на истом сајту, бити објављено да је из неког затвора стигло таблоидно писмо “познатог новинара, деценијског критичара СВАКОГ режима” (где ли се само нађоше толики СВАКИ режими у десет година?!), наводно “противзаконито ухапшеног” јер је “први објавио све афере које одликују Вучићеву диктатуру” и, на јавном скупу “Србија против на­сиља” (за “успомену и дуго сећање на пуцњаву у београдској основној школи “Владислав Рибникар”), организованом испред Дома Народне скупштине… позвао да се силом про­ме­ни њено уставно уређење, свргну највиши државни органи и пред­ставници тих органа”. Да би све то добило на значају, сложено је као “насловно” обећање могућим читаоцима да “пада Вучић!” То и тако јер се баш тога дана, у Београду, на наговор једнога спортског коментатора и једне глумаче (можда родноосетљиве глумке) по “мужевној” линији блиске званичним државним органима, као и уз асистенцију једнога наставника који је херојским захватом спречио извесну сподобу да не постане вишеструки убица школске деце, шетало “против насиља”, тражило “гашења таблоидних медија који објављују лажне вести, шире говор мржње и насиља и континуирано крше новинарски кодекс” и захтевале смене неких министара, шефова и разних чланова. Када су противнасилници разабрали да су дозлогрдили и себи и пролазницима, зауставили су се испред Председништва: тамо је почело да се ори “Вучићу одлази” и “Оставке па робија”, али није речено колико би “ослобођених” функција припало реченом наговарачу, а шта би од свега остало непоменутој родноравноправној наговарки. Онај разоружавач био је ту не би ли се, као вечита опомена, могло подсећати како је Александар Вучић избегао да се у критичном тренутку нађе у школи “Владислав Рибникар” и спречи онога дечкића да упуца њих десеторо.

Дан касније, један дринж ће с истога сајта разгласити своје домишљање “шта ће биће ако биће и ако не биће” да ће се Александар Вучић иако “ срцем уз БРИКС… у уторак видети са Зеленским, а ако окрене леђа Русији, добиће дозволу од својих газда са Запада да и даље уништава Србију и српски народ”.

На истом сајту, почетком маја ове године, угошћен је један аналитичар који је, баш као што то чине многобројне “зналице” његовог занимања (има их више “но на гори листа”) говорећи о ономе што се десило сутра или прекосутра, “открио” да је “Вучић разочарани Титоиста који никада није ни волео српски народ”, момак који “мрзи све, а не воли ни Србе чији је председник”, који “заклања лажима оно што се стварно дешава”, који се “приклонио Западу, али не сме да иде даље од тога због јавности”, коме “не треба веровати јер је “говорио да никаквог споразума са Косовом и фактичког признања Косова неће бити, а ово што данас ради је фактичко признање”…

Подразумева се да је простор на поменутом сајту морао добити (26. маја 2023) не само “несумњиво највећи скуп у Србији после 5. октобра 2000”, одржан 19. маја 2023, већ и његов “Неформални вођа” који се самопредставио “као сведок и учесник оба скупа”. Зна ли се да је онај првопоменути, петооктобарски, био наручен с европског запада и отуд здушно потпириван, нарочито “онако”, на чудан неки погон, разумљиво је што су и ови временски нам блиски “противнасилни” скупови утемељени на истоветној конципицији. И не само то, њиховом бројношћу ваљало је простој светини ставити на знање колико она дугује “Неформалном вођи” за свеспасавајућу паролу “НЕКА СВЕ СТАНЕ”, за почетак блокадом онога прекосавског мостића који је грађен са циљем да се повежу некадашње братствено-јединствене брозовске републике. Сад, кад су се тако “повезане” републике одвојиле од Србије – чему мостовна газела и у чију корист саобраћај преко ње. А кад СВЕ СТАНЕ, “Неформални вођа” препустиће ствар стварним вођама, предводницима наводно политичких групација по Земљи Србији, онима који су политику схватили као улазак у банку с аутоматом у рукама и “куповину” великих производних предузећа, укључујући тенке, топе што се лако топе – све за џабе, динар-два највише.

Па ће се “Неформални вођа” сав у успоменама и кратком сећању, похвалити да су он и његови исто(не)мишљеници “затресли Газелу, али… још више затресли овај трули мафијашки режим”, с тим што “величину ових протеста не чини само број људи који у њима не учествују, мада то јесте изузетно важно, већ и поруке, енергија и циљеви. На првом следећем или на неком од наредних протеста биће још више људи јер су грађани Србије одлучили да окончају владавину Александра Вучића и његових фаланги… и нико и ништа их не може у томе спречити”.

“Да окончају” грађани Србије не рачунајући у њих вође из запећка , али шта даље – то им није “у знању”.

Откуд би им тако нешто и било, кад живе у блаженом незнању (најстрашнијем и врло опасном кад је у јавној употреби). Нико се од тих “откривача” свега што су успели да прогласе за невоље, за предају, за диктатуру, за издају… није досетио да каже шта би у Србијици урадио или шта ће урадити кад про­ме­ни њено уставно уређење, кад свргне највише државне органе и у све њих устоличи себе…

Но, добро: Члан брине о своме чланству; некакав таблоиђанин незадовољан је уставним и сваким другим режимом укључујући и (не)могуће законитости по сопственој затвореној мери; спортски коментатор је ту да преприча висину, брзину, јачину, присутност… својих запажања – одсутношћу да се и не бавимо; разоружавање нам је неопходно како се не бисмо препадали баш на сваком ћошку; она глумка (можда родноравноправна глумача) није своја јер се разуме једино у опонашање других; дринж ће бринути о координатама колонијалнога кретања ка разним газелама зарад ненасилне забране уставног права на слободно кретање по Земљи Србији; онај аналитичар аналиже оно што се баби снило; неформални вођа настоји да се бар у нечему формализује, а сајтџија ће у међувремену заборавити како да се коме и на које име одазива. Било како било, сви они су ту, спонтано, неформално, тек да се нађу у дивану – не знајући много ни себе ни о себи.

Неука и збуњена наука

Али, зато, за разлику од њих, ту је, не би ли “ствар извадио”:

“доктор правних наука,

адвокат,

председник ‘Института вишедисциплинарних научних истраживања непрекидности права и културе КолоВена/СлоВена од епоха Лепенског Вира и Винче’

Руководилац катедре Међународног, словенског и еколошког права универзитета МНЕПУ, Москва до 2019. године,

директор Музеја НЕПРЕКИДНОСТИ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА И КУЛТУРЕ ОД ЕПОХА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ, Москва,

Председник Савета за статусна питања дијаспоре Србије,

члан Савета националности при Влади града Москве до 2018. године

члан Комисије за науку и образовање Савета националности до 2018. године

адвокат Адвокатске коморе града Москве до 2017. године,

председник Регионалне друштвене организације ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА, Москва до 2017 г.”, како се редовно представља заборављајући да упише, као посебно значајно, којим се делатностима бавио док је боравио у дечјем вртићу…

Толиком и таквом многоструком званичнику дало се да 18. августа 2023. године, на двадесетак електронских адреса (међу њима и овом потписнику) достави “(копиран екран) сајта листа ‘Политика’ 18.08.2023. године у два дела”, као и свој осврт на све то (са “припадајућим” правописним грешкама):

“Политика се толико срозала у пропагирању апсолутизма Александра Вучића алијас Муслију да то најбоље илуструје данашњи изглед сајта: СВУДА САМО СЛИКЕ ВУЧИЋА — у свим иконицама/везама за све чланке листа ‘Политика’. Срамотно, дно дна.

А Александар Вучић — Муслију само и перманентно рекламира Велику Албанију јер је све урадио да преда СВЕ ИНСТИТУЦИЈЕ СРБИЈЕ на Косову и Метохији управо Албанији. Све је учинио да докаже да је Албанци на Косову и метохији имају МОНОПОЛ ФИЗИЧКЕ ПРИНУДЕ што је дефиниција ДРЖАВЕ (што је Западу најбитиније) како се учи на свим правним факултетима у свету — па је АВ — Муслију то вероватно научио пошто је Сима Аврамов јавно признао да је АВ водио од кабинета до кабинета да би брже положио испите: сада је Сима Аврамов бивши декан Правног факултета уместо  у пензију, у знак благодарности, ‘отишао’ на место амасадора Србије у Ватикан.

Честитам листу ‘Политика’ — овога нема ни у једној земљи на свету. Апсолутизам највишег нивоа. НА СВИМ ИКОНИЦАМА (линковима) за СВЕ ТЕКСТОВЕ ОВОГ САЈТА — само Александар Вучић — Муслију. Свака вам част на таквој отворености.

Од своје девете године редовно сам читао лист ‘Политика’ те је то била зависност вишег степена. Ипак сам успео да се ослободим те зависности и више од годину дана не купујем то Троцкистичко гласило, које шири по Србији једноумље Албанаца који су уз помоћ запада заузели власт у Србији (А. Вучић-Муслију, иВица Дачи, Гаши, Ђурићи…) у моменту када решавамо односе са измишљеном новоНацијом (од слоВенских племена БелихВена/КолоВена — латинизовањем назива, од остатака турских окупационих армија и остатака римских окупационих армија тзв. Цинцара) коју је Ватикан створио преко Аустро-Угарске да би потиснуо Србе са јужних мора .

ВЕРОВАТНО, бар одређено време НЕЋУ ОТВАРАТИ ЧАК НИ САЈТ ЛИСТА ПОЛИТИКА, мада ни остале новине овог ЈЕДНОУМНОГ дубоко антиСрпског РЕЖИМА антиСрпске Напредне Странке нису бољи. Од гласила Комунистичке партије Хрватске (Новости), преко немачког гласила (Блиц) до листа КОМУНИСТ који излази са насловом ДАНАС, продајући Србима и даље СВЕТЛУ БУДУЋНОСТ са Ђиласом на челу покрета СЛОБОДА ПРАВДА, БРАТСТВО И ЈЕДИНСТВО.

Због разбијања овог незабележеног у историји човечанства АПСОЛУТИЗМА и ЈЕДНОУМАЉ једног човека шаљем вам снимак мог излгања на Интернет тв каналу ПРАВИ ОДГОВОР — ЛУЧА код Никше Булатовића

СВИ СУ НАС ИЗДАЛИ СЕМ БОГА: Муратове јединице су на КиМ, а Вучић легализује НАТО! Божидар Митровић

Интересантно је да се шпица овог интервјуа (који је проф. Божидар Митровић дао Никши Булатовићу) —  само назире али се нигде не појављује, па је понављам у прилогу.

И на овом снимку разговора види се да сам указао на:

1. УЗРОКЕ албанског сепаратизма и покушаје да се од Србије отме петина територију (Косова и Метохије), што би био само први корак у комадању Србије, а у те УЗРОКЕ сигурно треба убројати и

1.1. ТЕРМИНОЛОШКИ РАТ који се хиљадама година води против народа РАс (како су Срби користили овај свој сакрални појам: родАз, родПраПочекта до 1848. године) у оквиру којег је Аустро-Угарска из појма БелиВени латинизовањем и британизовањем створила вештачку нацију АлбВени а одатле АлБени или Албанци и државу Албанију, све ради 1.2. потискивања Срба/Србије са мора јер су Срби носили назив Рас како су се звали и у време Винче када су их звали Виничани/ВениЧани одакле је настао и искривљени појам Феничани

2. ПОВОД који се систематичним и педантним ређањем докумената по методама једног врсног судије (из претходног разговора на ТВ ТЕСЛА) и у току емисије потврдило — да ПОВОД лежи у сепаратном споразуму специјалних служби САД и Велике Британије, брозових партизана и албанских партизана са нацистичким Вермахтом у Другом светском рату на оснвоу којег су албански партизани (обећање нацистичко Вермахта ) о припајању Косова и Метохије — Албанији и обзанили у Бујану у Албанији у децембру 1943. године, како је прецизирао у претходном разговору судија Михаило Макић,

3. ПОСЛЕДИЦЕ  покушаја отцепљења Косова и Метохије од Србије, а посебно последица чињнице да се руководство Србије нигде у међународним сусретима НЕ ПОЗИВА НА принцип међународног јавног права О ТЕРИТОРИЈАЛНОЈ ЦЕЛОВИТОСТИ ЗЕМЉЕ ЧЛАНИЦЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА када је у питању Србија, јер је питање ‘оКрајине Русије’ — унутрашњи проблем Русије, пошто је Ватикан у току сто година из појма ‘оКрајина Руси/Русије’ створио појам ‘уКрајина, уКрајинску нацију, уКрајински језик’ како је Ватикан преко Аустро-Угарске стварао и АлБански језик који до тада није постојао.

До сада је већина коментара била позитивна — али кога сам све критиковао не треба гајити илузију да неће бити и негативних и злурадих јер познати и задужени цензори и даље тероришу српски народ и покушавају да нас ућуткају”…

Реплика, дуплика, триплика…

После десетак минута, пошто је преко написаног претрчао и у целој тој папазијанији (збрдодолисаном метежу), уз име и презиме Председника Републике Србије, запазио више пута поновљену реч “Муслију” (да не помињемо искривљивање да л’ имена, да ли презимена још неке тројице Срба – што се међу људима сматра крајњим несојлуком), да ли као неко име, или презиме, или “алијас”, или реч која због нечега заслужује велико почетно слово), овај потписник послао је поруку свим примаоцима и пошиљаоцу наведеног писма:

Наш народ је баш због оваквих “писаца” смислио изреку да “нема будале као што може бити школована будала”.

Равно петнаест минута касније, Доктор, Правник, Адвокат, Председник, Руководилац, Директор, Члан… одговорио је овом коментатору:

“Која реченица или да те не замарам — која реч није на месту? Молим Те одговори на то једноставно питање јер си можда обневидео па не видиш све ове слике једноумља АВ.

Нимало несумњам да, као још неки дежурни језуитски цензори, можеш схоластички да распредеш причу — колико духова може да стане на врх игле. Али да објасниш оволико сличица и позивања шта је рекао наш пресједник — то је мало теже и за Тебе али Ти ћеш имати образа и за тако нешто.

Ти немаш образа — него одмах бољшевички потежеш за увреде, дисквалификације, демонизовање. Одговори Илија — како Ти објашњаваш све ове сличице ЈЕДНОУМЉА и више него очеВИДНОГ АПСОЛУТИЗМА.

Мислим да те ни једном речју нисам увредио или сам барем покушао да Те неувредим.”

Не обазирући се на језуите, схоластику, цензоре, бољшевизам и сличну интелектуалштину која је поприлично испод нивоа оних већ поменутих ћасакања неписмених кочијаша у послератним сељачким радним задругама, одговорено му је минут-два касније:

“Себе бескрајно вријеђаш”.

Ово последње прошло је без икаквог докторског, адвокатског, чланског, председничког, руководилачког… приговора.

Мањ ако му, чак и у име не само оних који су безимено помињани на почетку овога текстића, већ и бројних сличних, и неформалних и формалних, у главу није дошло “отуд” да би у расправама, нарочито јавним, ваљало користити благе речи и јаке аргументе.

Илија Петровић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: