Западна батина за непослушне: Делови Србије под тортуром илегалних дошљака – по плану ЕУ

Ћеранић истиче да Европска унија није искрена према земљама западног Балкана, јер би требала да штити своје границе јужније, границе Грчке би требало да буду границе ЕУ. Мигранти фактички у Србију долазе из Европске уније, из Грчке, преко Северне Македоније.

„ЕУ је консолидовала редове и управо оно што су замерали премијеру мађарске Виктору Орбану, почеле су чинити и друге чланице Европске уније. И Бугарска је направила жичану ограду према Турској, Аустрија, Словенија, предузели су све мере да заштите своју границу. Границе Хрватске су сматране границама ЕУ, па је хрватска полиција у низу случајева показала једну бруталност, која се толерисала, јер су штитили границе ЕУ од миграната“, каже Ћеранић.

Научни сарадник Института за међународну политику и привреду, Александар Митић такође сматра да су до већих безбедносних проблема на нашим просторима довеле мере које је Европске унија донела да би себе заштитила после искуства из мигрантске кризе коју су покренули ратови у Сирији и Авганистану.

Велике проблеме имају Француска и Грчка, која је прва на удару, а највеће Италија која је, како Митић каже, веома нервозна, због свега што се сада дешава у Африци, пре свега после дешавања у Нигеру, али и шире, у Сахелу, одакле би могао доћи још већи број илегалних миграната, којима је Италија прва дестинација. Пропаст геополитичких сила Митић подсећа да је и ова, нова криза, последица пропасти одређених геополитичких сила које су проузроковале конфликте и подстакле миграције, ради се, каже, о пропасти америчке политике у Агванистану, пропасти америчке политике у Ираку, Сирији, а ова друга је довела и до притиска на Турску.

„Европска унија покушава да ово питање реши, с једне стране на безбедносни начин, јачањем спољних граница, а са друге, поготово у аранжману са Турском, да у неку руку плати одређеним државама да буду врста паркиралишта за мигранте. Иако је то прилично ружан термин, чињеница је шта се тамо дешава са сиријским избеглицама. С обзиром на аранжман са Бриселом, то постаје предмет затезања и трговине између Анкаре и Брисела, које у сваком тренутку може да се подстакне неки нови миграциони талас“.

Ћеранић додаје да се и Србији, као и Босни и Херцеговини нуди одређени новац за збрињавање миграната, јер је план Брисела да западни Балкан буде скровиште, место где ће мигранти чекати на ободу Европске уније, док тамо нису пожељни.

„Влада Републике Српске није дозволила да се граде мигрантски кампови, али они постоје у БиХ на четири локације и ми тако и посредно имамо неке проблеме, али су проблеми Српске занемариви у односу на оне са којима се суочавају грађани Сарајева или Бихаћа. Зашто је Србија дозволила мигрантске кампове, зашто се ту нису предузеле неке мере које ЕУ предузима, не знам, али је сигурно да ће у времену које долази они сигурно поново бити коришћени као батина за непослушне владе и државе“, истиче Ћеранић.

Он додаје да Србија треба да ревидира своју мигрантску политику и предузме управо оне мере које су предузеле поједине земље ЕУ, као што је Мађарска, Бугарска, као што су Аустрија и Словенија, јер се не треба заваравати, нити гајити илузије да је мигрантска криза искључиво хуманитарно питање. Она је пре свега безбедносни изазов.

Митић каже да решење проблема треба тражити много даље од Балкана и Европе, на континенту са којега се тек очекује прилив избеглица у Европу.

„Уколико се на адекватан начин не реши питање економског развоја Африке, са развојем инфраструктуре, на чему Европа уопште није радила, за разлику од Кине, која је јако пуно уложила, за разлику од Русије која улаже у многе ствари у Африци, за Европу је то огроман проблем. Просечна старост у Африци је 18,8 година, а до 2030. ће, према проценама УН, више од 42 одсто младих у свету бити из Африке. Уколико се не реши питање њиховог запошљавања, животног стандарда, многи ће наставити да се крећу ка Европи“, закључује Митић.