Драгана Миљанић: БАУК ОПОЗИЦИЈЕ КАО КОШМАР ОДЛАЗЕЋЕ ВЛАСТИ

БАУК ОПОЗИЦИЈЕ КАО КОШМАР ОДЛАЗЕЋЕ ВЛАСТИ

Најжалоснија поглавља у историји неке цивилизације, државе или власти, обично се пишу у тренуцима њеног пада. А за пад постоје разни узроци: спољне или унутрашње околности, међу који су неретко проблеми наслеђени од претходних режима. Но, увек и готово непогрешиво, пад је био и остаје последица неспособности која прераста у бахатост, где они, који би требало да буду најодговорнији за вођење државног брода, изгубе компас. 

Једном, када се државни брод и одговорност која уз то иде преузму, нетрагом нестају сви снови о слави и моћи, а остаје реална немоћ да се чак и противуставни споразуми, попут бриселских, спроведу макар и на нивоу некакве “бедне” Заједнице српских општина. Срби с Косова годинама су гурани у несрећну Српску листу, коју воде, да употребим суперлатив, најнесрећније изабрани кадрови с тих простора. И, наравно, по старој и провереној радикалској логици, тапију на патриотизам имају само они који су чланови тог галиматијаса. Они, који су остали изван тог циркуса су, наравно, “издајници”. Природан продужетак тог “напредног патриотизма” онда је присиљавање тих несрећних људи да постану саучесници своје пропасти кроз пружање легитимитета привременим и нелегалним, или макар противуставним приштинским институцијама.

Опозиција нема одговорност за кључне одлуке државе из простог разлога што она не обавља извршну власт. Функција опозиције је, између осталог, да осионе и бахате властодршце подсети на оно што се олако заборавља: она није “исконски непријатељ”, него корективни фактор и легитимна политичка алтернатива за коју такође гласају стотине хиљада људи. Једино тиранска власт доживљава сваку критику, па и ону оправдану, као “акт агресије”. Притом, познато је да је тиранија увек најгора када је на заласку. И тада се претвара у “рањену звер”.

Ако погледамо режимске медије и агресивну реторику СНС, намеће нам се закључак да је за њих већи непријатељ државотворна опозиција, која се “само” позива на важећи Устав Републике Србије, него потези Аљбина Куртија и његове параполицијске хунте.

Не може опозиција, поготово она која никада није учествовала у било којој власти, да буде вечити “алиби” СНС-у за грешке и промашаје. А они одлично знају колико их је било и због тога их могућност пада са власти ужасава.

Пролази време када су изговори попут “претходне власти”, “садистички настројених странаца”, “незахвалног” и “неразумног” народа, “лошег хороскопа” и поготово “издајничке опозиције”, били карта која аболира сваку грешку, недоследност и неспособност оних у чијим је рукама сва власт. Ако се спустимо на земљу с те клацкалице разуздане напредњачке маште, видећемо да се по истом принципу решавају кризе око Космета, безбројне коруптивне афере, чудан уплив криминалних кланова у владајућу странку и органе извршне власти, издаје, преваре и изјаве љубави председнику на нивоу шпанских теленовела, прорежимски медијски тајкуни, и бројне друге ствари, које би данима могле да се набрајају.

Највећи “грех” Српске странке Заветници је у томе што инсистира на поштовању Устава. У односу на Заветнике, СНС је показао “снагу” да нам, као и другим странкама, преотмете по неког посланика и по неког одборника, који су ионако дошли из њихових редова, а међу нас покушали да унесу њихов менталитет “дилова” и сплеткарења. Међутим, нису нас ни ућуткали, ни заплашили. Ми смо и даље своји на своме, свесни ком народу припадамо и којом се руком крстимо. И спремни смо за преузимање одговорности за вођење политике у нашој држави.

У сусрет таквом изазову, као и многим изазовима који су пред нашом Србијом, покренули су процес најважнији од свих: национално окупљање.

Драгана Миљанић

БОНУС ВИДЕО: