ОБОЈЕНА РЕВОЛУЦИЈА: Хибридни рат и вехабијски терор као решење за Републику Српску

Кратка дефиниција обојаних револуција гласила би да су то технологије за стварање државног удара и остваривање контроле политичке ситуације у одређеној земљи из иноземства, под условима изазване политичке нестабилности, с притиском на владу путем политичке уцјене, користећи неки протестни покрет као средство.

И не само протестни покрет: него и организовани криминал и терористичке организације и групе уз вака обојена револуција је у суштини резултат вањске агресије и антиуставног дјеловања појединаца и група у земљи.

Циљ сваке обојане револуције је цоуп д’етат тј. освајање и одржавање власти путем силе. Успркос великим различитостима између држава у којима избијају револуције (геополитичким, социјалним, економским и другим), све оне спадају у исту схему која укључује образац организовања протестног покрета, трансформацију тог покрета у политичку гомилу и кориштење новонастале народне масе против постојеће владе као средство политичке уцјене.

И неки западни медији данас истичу, да су обојане револуције (које се описују као технологије с циљем извоза демократије кроз грађанску непослушност) постале толико софистициране да су се њихове методе претвориле у смјернице за смјену политичких режима. У почетку обојана револуција се дефинисала и представљала као ненасилно свргавање владе укључујући промјену политичког режима. Током времена, дефиниција је постала шира: скоро сви пучеви почели су мирољубивим протестима и демонстрацијама али никада, ниједан од њих није прошао без жртава.

Обојане револуције не представљају меку силу неке државе како то нпр. тврди амерички политички аналитичар Џосеф Нyе. Кад би било тако то би значило да су обојене револуције прогресивни корак напријед у борби против ауторитарних режима. Но, оне нису ништа мање опасне од локалних грађанских ратова који су настали због аутентичних локалних разлога. Тј. управо су такве револуције често окидачи ратова – нпр. у Сирији, Либији и Украјини. Обојане револуције су врло често инструменти за уништење демократских владавина које се налазе у транзицији.

Истина је да су Американци не само створили политички модел за извоз обојених револуција већ и специјална средства за разбијање демократских система ако је то потребно.

Практично, обојане револуције представљају тврду силу која је додуше мекша од рата али оне углавном представља услов за рат – улазницу и отворена врата свакој врсти рата.

Против Републике Српске, од њеног настанка до данас, воде се операције разног типа како би њено постојање довеле у питање.

Период Општих избора у БиХ и Републици Српској бо је увијек вријеме интензиивирања акција американаца и британаца – западних служби, на плану рушења власти у Републици Српској. Када је пред изборе 2018. године покренута још једна у низу улична представа и обојена револуција, у Бањалуци су идентификовани многи „генерали обојених револуција“ из САД и Велике Британије а међу њима и Соломон Самјуел, један од најважнијих стратега, чији је идентитет откривен.

„Ради се о лицу индијског поријекла који је уназад тридесетак дана присутан у Бањалуци, а у БиХ је дошао из једне сусједне земље почетком године. Ово лице је стручњак за сајбер безбједност, бави се програмирањем микроконтролера, а радио је и за индијску Агенцију за нуклеарну безбједност на војним системима комуникације. Школован је у Глазгову, у Великој Британији, и посједује дуално држављанство Велике Британије и Индије. „По доласку у Бањалуку активирао се унутар разних политичких странака, медија и неформалних група радећи на кампањама на друштвеним мрежама за масовније прикључивање уличном, антидржавном покрету, као и учесталим вербалним позивима за долазак на трг и свргавању власти.

Регистровано је, чак тридесет и три прелаза државне границе овог лица од почетка године, користио је три различита аутомобила, а занимљиве су и његова путовања на релацији Доха – Сарајево – Катар, као и летови са регионалних аеродрома према безбједносно интересантним дестинацијама. Такође, евидентирани су и његови контакти са другим странцима који су окупљени око пробританске политичке партије ПДП, као и са онима који су у свакодневном контакту са аташеима појединих амбасада у БиХ“,

Соломон Самјуел – индијац са јеврејским идентитетом и британском залеђином, је реаговао тужбом против РТРС пред Основним судом у Бањалуци иако је ову вијест објавио портал Алтернативне телевизије. Али, идентитет откривен и он напушта Бањалуку и одлази на „нове дужности“.

“Када сам прочитао чланак, смијао сам се том непрофесионализму и глупој причи, али било је људи који су то узели за озбиљно. Ако прочитате коментаре на друштвеним мрежама, људи су били бијесни, неки су чак писали да ме треба убити, или послати у затвор. Заиста сам се препао, да постоје људи који могу да повјерују у то”, прича Семјуел за РСЕ.

Како су кренули проблеми?
Његов отац је као запосленик Уједињених нација (УН) био стациониран од 1999. до 2001. у Теслићу, на сјеверу Босне и Херцеговине (БиХ) као дио индијског контингента. Семјуел му долази у посјету али током свог боравка у БиХ, никада није затражио држављанство,

У позадини ове приче, ништа се није промијенило и никад се није одустало од обавјештајне агресије и насилног свргавања власти у Бања Луци.

Данас је Република Српска битан политички фактор и важна геополитичка тачка на Балкану. Истина је, међутим, да је Милорад Додик преузео Српску прилично развлаштену и невидљиву на међународној арени гдје се о њој одлучивало, углавном на њену штету.

Поред тога видљиво економски деструисану, у приватизацијама опљачкану, са индустријом која је била само гомила гвожђа; банкама које су продаване за једну марку; без иједног метра аутопута; у суштини, са нејаким институцијама и политичким лидерима: уплашеним, савитљивим, послушним „флексибилним и кооперативним“, како их је својевремено описао бивши „махараџа из Сарајева“, ситни шпијун из Лондона, краткотрајни, сада већ покојни, власник скупе викендице на Јабланичком језеру, Лорд Педи Ешдаун. Снага и одлучност Додика да све то промијени дала је резултат на свим пољима.

Српска данас има аутопутеве, нове превоје, вијадукте и тунеле: има нове болнице и високошколске установе али најважније од свега има храбрости и поноса да каже моћним западним силама: „тукли сте нас, бомбардовали и тровали осиромашеним уранијумом – мрзите Српски народ и мрзите Републику Српску а ми смо свјесни те мржње: И знамо да вам сметамо у многим геополитичким пројекцијама“.

И више од тога: Српска је са Додиком истрчала на међународну сцену: о својим интересима и плановима стаблности политичког система и простора на коме живе, Предсједник Републике Српске Милорад Додик обилази све најважније центре моћи – остварује братске и специјалне односе са Србијом – има највиши ниво комуникације и сарадње у региону – са земљама Европске Уније: Хрватском, Словенијом и Мађарском а истовремено, добија подршку у Русији и Кини.

Велика помоћ и заштита уставне позиције Републике Српске у тзв. Вијећу за инплементацију мира те на међународним форумима, у Уједињеним нацијама – увијек и на сваком мјесту, долази из Русије. Братски Руски народ и највећи свјетски државник Предсједник Руске Федерације Владимир Путин, је отворено и снажно, у свим сферама друштвеног живота подржао и лично, све напоре Предсједника Додика да Република Српска буде слободна и просперитетна у складу са мировним споразумом из Дејтона.

Ипак, све веће пријетње долазе у вријеме када Република Српска више нема војску, која би бранила њене границе и нема своју обавјештајну службу која би пратила, прикупила и анализирала важне информације везане за њену државну безбједност. Тај одговорни посао би у име уставног поретка требала водити недејтонска, практично и суштински антиуставна, Обавјештајно безбједносна агенција – ОБА/ОСА. Ова антидејтонска обавјештајна служба је одговорна за прикривање многих информација везаних за терористичке акције радикалних вехабија..

Свакако и када су из Сарајева забрањивали најважнији државни празник Републике Српске „Девети јануар“, а дрско отваране кривичне истраге по Сарајеву против носилаца најважнијих функција у Републици Српској, када се води судски процес против Предсједника Републике Српске по одредби кривичног закона који је прогласио нелегални и самозвани Високи представник Кристијан Шмит док су прислушкивани, праћени и провоцирани сви који имају везу са Републиком Српском а успут организоване фарсе режирана суђења због евидентних ратних злочина почињених према српском народу, у којима су наредбодавци и извршиоци ослобађани:, неки пробритански политичари у Партији Демократског Прогреса и новог, „Народног фронта“ америчког миљеника и сарадника Јелене Тривић, су увијек остали спремни бити дио сваке хајке и кампање против Српске. То наравно, никада није било довољно и увијек је подршка српског народа била вишеструко већа и снажнија од западних креатора и унутрашњих издајника.

Зато се наставља са криминализацијом патриотског невладиног сектора из Русије, Србије и Републике Српске уз фабриковање информација пуних глупости и лажи: у чему, неуставнма ОБА/ОСА и неуставно Тужилаштво БиХ са Судом БиХ чији је Предсједник Ранко Дебевец ухапшен и налази се у притвору у друштву бившег директора ОБА Османа Мехмедагића Осмице. Иако је, од свог оснивања било очити да је ОБА злокобна и затворена организација, попут секте и да служи снагама које руше Дејтонски споразум, државне институције, међуетничке односе и мир те да оперативн реализује планове рушења Дејтонског Устава БиХ.

Да не постоји транспарентност и одговорност као видљива посљедице исламистичког система вриједности, који државу не доживљава као нешто важно – јавно и демократско. Не постоје никакве информације о раду ове отуђене институције. Организациона структура, дјеловање оперативаца, слању и пријем џихадиста, њих преко пет стотина, и мјере које су подузимане тим поводом: потпуно су недоступне јавности.

Ничим ометена еволуција идеје џихада унутар бахате чаршије и наводно европског народа резултат је дјеловања ове тајне и антиуставне службе..

Медији и политичка сцена у Сарајеву, иако дубоко интересно подијељена и сукобљена, захваљујући западним структурама и тој Обавјештајно-Безбједносној Агенцији, задржала је исти интерес и политички поглед на Републику Српску којој желе и предано раде не томе, да заувијек престане да постоји и нестане у геополитичкој прашини коју константно дижу: Американци, Британци и Њемци по Балканској вјетрометини. Али нису усамљени: као заступник руралне медијске сцене Републике Српске јуришају разне агриколе из БН Телевизије.

Подсјећања ради: у вријеме када је ОХР осмислио и водио процес изградње бошњачког обавјештајно безбједносног апарата у Сарајеву који је означавао потпуно укидање система заштите друга два народа – операција је вођена као заједничкии циљ цијеле БиХ. Давид М. Лаw, помагач из Канаде (полицајац, обавјештајац и аналитичар, консултант…), „помажући“, идентификовао је три фазе изградње безбједносног сектора у БиХ: прва фаза се односила на завршетак конфликта и смиривање цјелокупне ситуације; друга фаза је представљала изградњу институција на ентитетском нивоу; и крајња фаза укључивала изградњу безбједносних институција на државном нивоу. ОХР је био активно укључен у све три наведене фазе убрзавајући процес доношења одлука чистим политичким насиљем. Тако се стигло до тога да само, за западне државе и службе подобни Срби буду циљ и резултат те реформе система.

А Исламско друштво и наслијеђе Алије Изетбеговића; као План и Програм, базирани на Исламској декларацији и политичкој пракси, без проблема, преко Нато структура, интегрисао је бошњачку заједницу у систем глобалних исламистичких покрета под политичким окриљем Муслиманског братство и оперативног дјеловања Ал каиде , Ал Нусре и Исламске Државе. Сјеме тог зла СДА је посијала првим изигравањем Дејтонског споразума, десет дана након што је потписан у Паризу – примајући у држављанства БиХ терористе и стране борце како би спречила њихов уставом одређен изгон из БиХ у року од 30.дана.

Многе су терористичке организације, још тада, уз помоћ Алије, СДА и сина Бакира снажно продрле у бошњачко друштво: у политичке странке и структуре власти, невладине организације, Исламску заједницу, обавјештајно-безбједносни и правосудни апарат БиХ.

Зато БиХ представља, већ двије деценије, најорганиизованију и најопаснију базу Ал каиде, Исламске државе и других терористичких организација– европску прјетњу. Обзиром да су све ове снаге под контролом Западних служби И практични геополитички инструмент САД, Велике Британије И Њемачке, за очекивати је, да буду дио сваког процеса хибридних И класичних војних напада на Републику Српску.

Амерички шпијунски авиони „Соко“ и бомбардери који надлијећу Републику Српску у дане њеног највећег празника – ватрена ратно-хушкачка реторика радикалних исламиста из Сарајева, само су мали дјелић стратегије застрашивања српског народа и одвлачења пажње од стварне тачке напада на легитимну власт Републике Српске. У том смислу, као елемент хибридног рата, коначни ударац Западни моћници планирају задати Републици Српској бруталном пресудом, након незаконитог и ничим оправданог суђења предсједнику Републике Српске Милораду Додику, по њемачком закону, у Сарајеву.

Скривање истине о терористичкој пријетњи те покушај да се Република Српска баци на кољена, до сада нису успјевале на опробани начин уличног дјеловања, зато се тајне операције, обојене револуције, притисци и антисрпска пропаганда у сред Бањалуке настављају све већим и већим интензитетом, због чега расту и страхови од рата и покушаја физичке ликвидације носилаца државног интегритета Српске.

Џевад Галијашевић / Правда

БОНУС ВИДЕО: