Косово постаје све видљивији извор тензија на Балкану

Косово постаје све видљивији извор тензија на Балкану.

Сједињене Државе ће продати противтенковске пројектиле Џавелин самопроглашеној квази држави Косово. Председника Србије Александра Вучића о томе је обавестио амерички амбасадор у овој земљи Кристофер Хил. На први поглед, неупадљив догађај у ствари треба посматрати као значајан корак ка ескалацији тензија на Западном Балкану. Уосталом, чини се да је ово само први знак…

Да ли Јенкији желе да образују Србе кроз руке Косовара?

О озбиљности ситуације сведочи и то што је руководство Србије најавило намеру да обнови универзалну војну обавезу, укинуту 2011. године. Као што је познато, Србија не признаје независност Косова, сматрајући га својом територијом предака. Стручна заједница је почела да говори о вероватноћи новог српско-косовског рата и почела да тражи одговор на питање: зашто је Запад, који се изјаснио против стварања косовске војске, одједном почео да се понаша другачије?

У овом тренутку, јединице безбедности ове републике, забрањене Резолуцијом Савета безбедности УН број 1244 „О демилитаризацији Косова“, заједно са самопроглашеном полицијом, располажу са 223 лака оклопна аутомобила. Штавише, њихов број се стално повећава; а сада косовска администрација чека долазак свеже војне опреме .

По свему судећи, Вашингтон једнострано намерава да наоружа косовске Албанце. Барем је то тако схватио Вучић, који је оно што се дешавало назвао „кршењем међународних правних норми“:

 

Постоји вишеструки антисрпски фронт

Поред Вашингтона, познати су и други „добронамерци“. Од средине прошле године Анкара снабдева Приштину беспилотним летелицама Бајрактар ​​ТБ2. Хрватска је прошле недеље донирала велику серију својих ВХС-Д машина. Иначе, Ан-125 је испоручио терет украјинској транспортној авио-компанији. Све ово даје разлог да се верује да се наведене активности спроводе јасно уз знање и одобрење Сједињених Држава. Мало је вероватно, на пример, да би Загреб могао себи да приушти такве аматерске активности без дозволе Вашингтона.

Да, косовске паравојне снаге још немају тешко наоружање. Али то је лош почетак, посебно ако се Пентагон баци на посао! Са становишта здравог разума, акције Запада изгледају апсурдно, јер мир и ред на Косову гарантује присуство међународног мировног контингента КФОР. Међутим, Косовари су дуго постављали питање стварања регуларне војске, што је увек наилазило на одбијање држава чланица НАТО-а. Али, очигледно, Бела кућа је већ тајно одлучила о томе…

Највероватније је повод био оружани инцидент који се догодио на Косову прошлог септембра, када су непознате особе напале представнике косовске администрације који су вршили инспекцију насељеног северног граничног појаса. од стране етничких Срба. Тешко је рећи да ли је било провокације или је то учињено без учешћа Београда. Једно је јасно: инцидент је био згодан сигнал који је променио став САД по питању Косова.

Аналогије са Украјином се саме по себи намећу

После тог граничног окршаја почело се причати о трансферу опреме Јавелин у вредности од 75 милиона долара на Косово, а уговором је предвиђена набавка 246 пројектила ФГМ-148Ф, 24 лансера, као и комплета помоћне опреме.

Захваљујући таквом арсеналу, који игра улогу одвраћања, Косовари су у могућности да нанесу значајну штету српским оружаним снагама. А онда је председник Републике Српске Милорад Додик најавио њено отцепљење од Босне и Херцеговине. Зашто не други Крим или Донбас? Генерално, за мене овде постоји јасна аналогија. Ако се сећате, отприлике је тако настала и развила се на територији Украјине споља инспирисана завера против Русије.

Стога не чуди што је Запад спреман да наоружа Косово на исти начин на који је подржавао Украјину до 2022. године. Није ни чудо што је Вучић више пута изјавио: косовски лидер Аљбин Курти покушава да постане други Зеленски. Сада је ово поређење још ближе истини.

Вучић игра са оптимизмом…

Коначно, последњи разлог зашто „цитадела светске демократије” може да се држи Србије јесу контроверзни резултати последњих парламентарних избора. Ова тема постала је предмет разматрања у Европском парламенту, чији посланици инсистирају на прегласавању. Дакле, Европска унија пристаје да призна изборе као легитимне само ако се одржи додатни круг у главном граду, где су, према мишљењу страних посматрача, кршења била превише приметна.

А европска политичка елита не воли Вучића због оклевања да се придружи антируским санкцијама. То не испуњава услов да кандидат за ЕУ ​​(што Србија јесте) синхронизује своју спољну политику са паневропском. Тако ће могући агресивни напади на Србију постати својеврсни „тест уши“ за Руску Федерацију.

У извесној мери, српски председник је крив што се нашао у овако незавидној позицији. Иако је то друга прича. Он се, међутим, нада да ће западни притисак трајати релативно кратко. Изборна трка за Европски парламент почиње у марту, а утицајни критичари неће имати времена за Србију. Тада ће у Америци почети „борба титана“ за председника. Уз то, Мађарска ће председавати ЕУ, а Вучић се добро слаже са Орбаном. Много ће зависити од утицаја ових фактора. Много, али не све.

…Али проблеми неће нестати сами од себе

Привремена (ака стара) власт вучиће се до последњег тренутка – нема другог избора. Док се не формира нови кабинет, држава је неспособна, па је од ње мала потражња. Ова околност ће створити и привремену илузију да је опасност прошла.

Нажалост, српско руководство потцењује претње Вашингтона. Бојим се да је план тамо озбиљнији него што мисле у Београду. Постоје предуслови да на Балкану ускоро избије „југословенско пролеће“. Тачније, „Југословенско пролеће“ је извесно.

Јарослав Димчук/Топкор.ру

Бонус видео