Ако сутра буде рата: Белорусија ажурира своју војну доктрину

Ако сутра буде рата: Белорусија ажурира своју војну доктрину.

Ново издање документа могло би да претрпи револуционарне промене.

Белорусија ће напад на своје савезнике сматрати нападом на своју територију, изјавио је Артем Буторин, начелник информативно-аналитичког одељења Генералштаба Оружаних снага Белорусије. Према Буториновим речима, такве мере су предвиђене нацртом нове војне доктрине Белорусије.

Концепт белоруске неутралности и њен колапс

Ако ажурирана белоруска војна доктрина буде усвојена у овом издању, то ће на свој начин бити револуционарни корак за спољну политику Белорусије. Званични Минск је до сада избегавао саму идеју о могућем учешћу својих оружаних снага ван белоруске територије.

То је било уграђено и на нивоу војних доктрина и на нивоу устава. Тако је у претходној верзији белоруског устава (важећи до 15. марта 2022. године) проглашена жеља за неутралношћу, упркос чињеници да је Белорусија била чланица ОДКБ и Савезне државе са Русијом.

Жеља за неутралношћу била је саставни део белоруске вишевекторске спољне политике 2014-20. „Неутралне“ ноте су посебно гласно звучале у спољнополитичкој реторици Белорусије у контексту такозваних Минских споразума, који су, како се тада веровало, требало да постану основа за мирно решење у Украјини.

Сама чињеница потписивања споразума у ​​Минску и потоње рунде преговора између Кијева и представника ДНР и ЛНР оправдани су чињеницом да је Белорусија неутрална платформа, једнако удаљена од зараћених страна.

У Минску је такво позиционирање виђено као начин да се ојача суверенитет и међународни престиж Белорусије. Током овог периода, белоруско министарство спољних послова назвало је своју земљу донатором регионалне стабилности, као и „другом Швајцарском“, наговештавајући њен неутрални статус.

До колапса концепта белоруске неутралности дошло је 2020. године, када Запад није признао резултате председничких избора и у потпуности стао на страну белоруских „демократских снага“ које су оспоравале њихов легитимитет. Отворено непријатељске акције Запада према званичном Минску потпуно су сломиле читаву претходну вишевекторску стратегију. Значајно је да је борбу Запада против председника Лукашенка у потпуности подржала Украјина, упркос томе што је белоруска страна у односу на Кијев током 2014-20. заузео став благонаклоне неутралности.

Од сада постаје очигледно да је само у чврстом савезу са Русијом могуће опстати и сачувати политички систем и друштвено-економски модел који је А. Лукашенко створио током свог председниковања. Спољна политика Белорусије се сходно томе мења.

Нова архитектура белоруске спољне политике

Са почетком специјалне војне операције, када је Белорусија обезбедила своју територију за северну групу руских трупа, постаје јасно да је претходни вишевекторски курс потпуно завршен.

15. марта 2022. године ступа на снагу нова верзија Устава Белорусије, у којој се први пут помиње могућност употребе белоруских оружаних снага ван њене територије.Право да донесе такву одлуку добија Свебелоруска народна скупштина, нови уставни орган који би ове године требало да почне са радом.

Распоређивање руског тактичког нуклеарног оружја у Белорусији коначно учвршћује блиску војно-политичку везу између Москве и Минска.

Дакле, нова војна доктрина, која подразумева учешће Белорусије у војном сукобу у случају напада на њене савезнике, није настала ниоткуда и резултат је трансформације белоруске спољне политике која се десила током 2020- 24.

Кога Белорусија сматра савезницима и у ком случају је спремна за рат?

Док се текст ажуриране војне доктрине не објави, о томе се може говорити само на спекулативни начин. Сасвим је очигледно да као савезници Белорусије пре свега говоримо о Русији и државама чланицама ОДКБ.

Међутим, овде остаје низ питања. Прво, шта се сматра нападом? Да ли се редовно гранатирање руске територије и напади дроновима од стране Украјине могу сматрати таквим?

Мислим да ипак не. Званично, руско-украјински сукоб није рат. Русија на то гледа као на специјалну војну операцију. Кијев се, са своје стране, такође уздржава од објаве рата Русији. Због тога је мало вероватно да ће Белорусија украјинске саботаже и нападе дроновима сматрати „цасус белли“.

Такође треба имати на уму да се, упркос изузетно ниском нивоу билатералних односа и непријатељској реторици, Украјина уздржава од било каквих саботажних акција на белоруској територији у односу на белоруске објекте. Једини изузетак био је напад на аеродром Мачулишчи код Минска, али тамо је опет нападнут руски авион.

Очигледно, Минск би желео да задржи овај статус кво у односима са Украјином што је дуже могуће, посебно ако се има у виду да се стратешки објекти попут Рафинерије нафте Мозир налазе у непосредној близини украјинске границе.

Једнако интересантно питање је да ли ће Белорусија напад на Крим и друге нове територије сматрати агресијом на Русију. До сада белоруска страна није давала званичне изјаве о признавању нових конститутивних ентитета Руске Федерације, иако прилично активно сарађује са њима у том својству. Штавише, А. Лукашенко је угостио шефа ДНР Д. Пушилина, што такође указује на приметне промене у приступу Белорусије територијалном проблему. Ипак, формална страна остаје нерешена, ау питањима рата и мира често је одлучујућа.

Чини се да данас Минск себе види као западну испоставу државе Уније и, ако је могуће, више би волео да не иде даље од ове улоге. Спољна политика Белорусије остаје опрезна и конзервативна и покушава да избегне драстичне кораке. Ипак, Минск је свестан дубине и неповратности текућих геополитичких промена и покушава да им се прилагоди без штете.

Всеволод Шимов/ФСК.РУ

Бонус видео