Зашто Шербо инсистира на „покољу у Шаховићима“, а прећуткује злочине Османа Растодера

Зашто Шербо инсистира на „покољу у Шаховићима“, а прећуткује злочине Османа Растодера.

Данима уназад шачица неодукљанских и просанџачких екстремиста коју већ годинама афирмише у јавности историчар Шербо Растодер покушава да наметне тему „покоља у Шаховићима“ као нешто чиме би требало да се позабави актуелни сазив Скупштине Црне Горе.

Наравно, ријеч је о стратешки јасно формулисаној агенди која има за циљ да се у јавности константо одржава наратив о „свесрпским злочинима“ и „свемуслиманској жртви“ – агенди која се испоставља и овој Влади и Скупштини.

Агенда подразумијева и вјешто скривање или релативизацију злочина које су починили муслимана, наравно, уз „свеприсутни наратив“ о „подношљивости“ турске окупације која би требало да се поима као цивилизацијски искорак и историјска шанса, а не онако како су је доживљавали сви потлачени народи.

Један од тих злочинаца јесте предак Шерба Растодера – Осман, за кога је у више наврата историчар Шербо Растодер рекао да није ратни злочинац.

„У Другом свјетском рату, што се тиче Бихора можемо причати о Осману Растодеру. Он је припадао муслиманској милицији. Муслиманска милиција није покрет нити војска већ је то скупина људи који су бранили свој праг. У једном хаосу људи се организују да бране своју земљу, дјецу, породицу. Осман Растодер је био на челу те групације“, изјавио је својевремено Шербо Растодер.

Међутим, ко је заправо био Осман Растодер и шта је у ствари представљала муслиманска милиција…

Као што смо и раније писали, Муслиманска милиција представља паравојне групације које су током Другог свјетског рата дјеловање под заштитом сила нацифашизма на простору Босне и старорашке области, односно Санџака.

Наоружана од стране Њемаца, Италијана или усташа, Милиција је током рата починила страшна звјерства против српског православног живља.

Према одређеним подацима, на простору Старог Раса/Санџака, припадници Муслиманске милиције су, у периоду од почетка рата до краја 1942. године, спалили преко 140 српских села.

Палио српска села и радио на припајању Санџака Великој Албанији

Један од вођа ових формација свакако је петњички „газија“ Осман Растодер. Ко је, заправо, био Осман Растодер?! Рођен је 1882. године у селу Радманци. Потиче из тадашње имућне породице, што му је обезбиједило и адекватно школовање. Током Првог свјетског рата његова породица је емигрирала у Истанбул, али, за разлику од њих који су након завршетка рата остали у Турској, Осман је одлучио да се врати. Првих неколико година живио је и радио у Новом Пазару, одакле се преселио са своје двије жене у Петњицу.

У предвечерје рата Осман је важио за једног од најобразованијих и најугледнијих муслимана у свом крају, али и шире, што га је препоручило и за ратног команданта Горњег Бихора. За вријеме 13-јулског устанка одред Османа Растодера је био у служби Италијана који су уз велике одмазде угушили побуну. Том приликом, према писању историчара Милутина Живковића, Осман је запалио српска православна села Горажде, Заграђе, Тмушиће и Љешнике.

Растодер се залагао, истиче Живковић у својој докторској дисертацији о ратним приликама у Санџаку до капитулације Италије, и за припајање Бихора, о онда и дијелова Старог Раса до Лима – Великој Албанији. Тим поводом је ишао неколико пута у Пећ и Тирану. Током Другог свјетског рата отворено је сарађивао са италијанским окупатором и квинслиншким органима Велике Албаније.

Јатаци хоџе Растодера су били браћа Дрешевић који су игуманију манастира Сопоћани набили на колац
Након ослобођења, хоџа Осман Растодер је побјегао на Косово, гдје се, сакрио код злогласне браће Дрешевић – Билала и Делала из Глоговика.

Они су чувени по злодјелима, а међу њима се истиче похара манастира Сопоћани и дивљачко мучење игуманије коју су, према одређеним информацијама, набили на колац.

Одред Муслиманске милиције

Иако су Дрешевићи убрзо емигрирали за Турску, Осман је одлучио да остане у Југославији.

Вратио се у свој родни крај гдје се крио код рођака, али су му комунистичке власти брзо ушле у траг, након чега је убијен почетком 1946. године на планини Ладевац.

Свједочење Ибра Личине: Са Османом је могао сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер
Свједочанство Ибра Личина на суђењу Раму Растодеру – првом сараднику Османа Растодера, на сликовит начин описују његово учешће у Другом свјетском рату, али и принцип послијератних комунистичких власти које су судиле искључиво оним припадницима Милиције који су се „окрвавили руке“ над партизанима, остављајући тако непроцесуираним на хиљаде убијених српских цивила и на стотине спаљених српских села, о чему смо раније писали.

Наиме, Рамо Растодер из Петњице, од оца Афиса и мајке Немке – рођене Бегановић, осуђен је најстрожијом казном – стријељањем.

Њему је, прије свега, стављено на терет „што је, у мјесецу децембру 1941 године, као милицајац у служби окупатора, дошао са једном групом милицајаца, чији је био старешина у селу Црнишу, ради хватања и разоружавања партизана, којом је приликом разоружао 7 људи и однио 7 пушака, тјерао и пуцао неколико пута на Булатовића Љуба, као партизана, у намјери да га убије…“

Дио пресуде Раму Растодеру

Такође, он се терети да је „покушао да убије и тукао кундацима Лека Куча и Богавца Нова, као партизане…“.

Оптужен је што је, у садејству са Италијанима, дошао са једном групом Муслиманске милиције у село Бабине, ухапсио Милоњу-Реџа Куча и предао га Италијанима, који су га одвели у заробљеништво. Исто је урадио и у селу Азане када је пребио, опљачкао и предао Италијанима Драгутина Вуковића. Такође, због тога што је „наишао на једног рањеног партизана-комесара чете и истога притукао“ у селу Туцањима.

У пресуди, коју доноси предсједник вијећа Јагош Шћекић, Рамо је повезан са Османом Растодером који се, у том тренутку налазио у бјекству.

„Рамо (је) био полицајац односно водник милиције и као такав замјеник озлоглашеног кривца и народног непријатеља Османа Растодера којему је – Осману оптужени Рамо био десна рука тј. с којим је сарађивао у сва зла и непријатељства…„, стоји у пресуди и додаје се изјава свједока Личине Ибра:

„… са Османом Растодером могао (је) сарађивати само онај који чини зла и мисли као Осман Растодер…“.

ИН4С

Бонус видео