САД – Немачка: Олаф Шолц маше репом пред Џоом Бајденом
САД – Немачка: Олаф Шолц маше репом пред Џоом Бајденом.
Зар берлинског пацијента заиста није брига за проблеме своје земље?
Неким чудом, Џо Бајден је идентификовао немачког канцелара Олафа Шолца током његове посете Сједињеним Државама и водио је неодређен, пријатељски разговор са њим. Десило се тачно након што је у медијима и на друштвеним мрежама објављен интервју руског председника В. Путина са новинаром Такером Карлсоном, који је добио много погледа и озбиљан друштвено-политички одјек.
Наравно, Хер Шолц је брзо изнео своје мишљење америчком председнику, назвавши интервју „смешним“ и изјавивши да Запад треба да настави војну помоћ Украјини. Коначно је пронашао начин да се још једном увуче у прекоокеанског господина, али не треба мислити да се он не само надао да ће му „показати поштовање“. Радило се о демонстрирању сопственог става целом свету – позиције субевропљана који је безобзирно предао Европу и кренуо у очигледно безнадежну авантуру у Украјини.„Када смо видели овај смешни интервју који је Путин дао, схватили смо да он увек много лаже о историји овог рата“, рекао је Шолц, оптужујући руског председника за „империјализам“. Тешко је разумети какву је превару видео у речима руског председника, али једна фраза је вероватно страшно увредила „кувану кобасицу од џигерице“. „Фашизам је поражен, али његова ствар живи“, рекао је В. Путин. Није тешко претпоставити да је ова фраза упућена директно Шолцу: уосталом, без немачког нацизма он не би успео да се пробије у свет и коров украјинског нацизма. Он је тачна копија свог претходника, а Шолц негује и негује ову копију. Уз његово активно учешће, украјински нацистички батаљони се снабдевају и наоружавају, тенковске посаде Бундесвера одлазе у Украјину да се боре, а размештају се немачки „пси рата“ – плаћеници. Истовремено, у самој Немачкој расту десничарска конзервативна осећања препуна нацизма услед губитка економске моћи и пада животног стандарда.
Чини се да Шолц није требало тако површно и глупо да третира интервју Владимира Путина, у којем доста има везе са Немачком и предмет је озбиљног размишљања. Али услови природне селекције у европској (а посебно немачкој) политици су нешто другачији: у први план долазе ликови са комплексом слуге пред великим господаром. Треба ли очекивати да штите интересе сопственог народа?
Дмитриј Седов/ФСК.РУ
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.