Ако Бајден зна да је Бајден: Како Бајден да докаже да није сенилан

Крштеница Џозефа Бајдена поново је у врху америчке политичке агенде, а и извештај специјалног тужиоца по коме Бајден има “значајна ограничења” памћења, појачан је најновијим гафом америчког председника који се, уместо да демантује сазнања, прописно избламирао бркајући председнике Египта и Мексика.

“Политико” је зато покушао да од најискуснијих стратега и инсајдера из две водеће странке у Америци, сазна како би Бајден могао да бираче убеди да није престар.

Републикански стратег Алекс Кастеланос, демократи, у духу фер плеја, нуди неколико прилично смислених решења.

Да би се доказао Американцима, Бајден би, према његовом мишљењу, могао да одржи рвачки меч са својом лежаљком за плажу, да изазове Путина да се суоче у игрици “Кол оф дјути”, или пак да направи конференцију за штампу на којој ће наизуст казивати имена “свих мртвих америчких председника са којима се упознао – од Џорџа Вашингтона”.

Још једна идеја је да Бајден своју “моћ” демонстрира тако што ће се успешно попети на врх авионских степеница “уз помоћ непалског планинара Тензинга Норгаја”. И можда најбољи његов савет Бајдену јесте – да се напокон сети где је сакрио нуклеарни кофер (актовку у којој су планови о нуклеарним нападима).

Предлог који се, гарантовано, неће претерано допасти демократском лидеру, јесте идеја да с њим треба урадити шездесетоминутни интервју, коју даје извршни потпредседник за јавне послове у тинк-тенку “Трд веј” Мет Бенет.

“Требало би да буде искрен о утицају које су имале године: Има мање енергије него раније, то погоршава његове говорне проблеме и понекад заборавља ствари, као и сви. Али, онда може да преокрене ситуацију подсећајући да су он и Доналд Трамп отприлике истих година”, саветује Бенет.

Проблем је, међутим, у томе, што Бајден не успева да састави ни четврт сата причајући кохерентно и смислено. Ако и много краће говоре завршава као предмет подсмеха, с правом се можемо запитати – колико би гафова амерички председник могао да направи у разговору другом чак 60 минута. Замислите га тек да говори два сата као што је ономад, руски председник Владимир Путин разговарао са америчким новинаром Такером Карлсоном? Заиста, тешко је то чак и замислити.

Бет Мајерс, некадашњи виши саветник у кампањи Мита Ромнија за председника 2012, саветује Бајдену да се подвргне когнитивној процени или да се чешће појављује на јавним догађајима без сценарија, попут интервјуа за “Супер Боул” који другу годину заредом одбија.

“Председникови пријатељи и саветници морају да се позабаве тешком истином: Гласачи ће проценити старост председника и његову сталну способност за функцију на основу онога што виде и чују – са обе стране – у кампањи која долази”, указује Мајерсова.

Политички коментатор Си-Ен-Ена, Алис Стјуарт, која је радила као саветница у бројним републиканским председничким кампањама саветује “краткорочну, стратешку тишину”. Њен план је и да Бајденова администрација проба да замени тезе- уместо дебате о председниковом памћењу, боље се бавити оптужбама о политички мотивисаним критикама специјалног тужиоца. Најбољи начин да се прича о томе оконча, како она тврди, јесте да се објаве транскрипти интервјуа који је Бајден дао приликом припремања извештаја.

Демократски медијски стратег Џарвис Стјуарт, најновији Бајденов фијаско, види као прилику за Белу кућу и учеснике његове кампање, да “редефинишу и преусмере разговор”.

“Мој први савет је да Бајден не треба да делује узнемирено и љутито. Пронађите баланс између љутње због описа у извештају и страственог, народног и тврдог Џоа Бајдена из Скрентона. Друго, одмах бих навео Бајдена да се поново ангажује са кључним демократским бирачима, не само у чврсто плавим државама, већ и државама које ће бити неодлучне. Покажите да се не плаши да истражује и чује забринутост бирача на терену”, саветује он.

Бирачи, каже, морају из прве руке да виде да је он способан, и фокусиран на управљање критичним питањима унутрашње и спољне политике. А шта би бирачи стварно видели, ако би Бајден био активнији у кампањи, питање је за размишљање.

Писац Бил Шер закључује “Политикову” анализу саветујући председнику да учествује у детаљнијим интервјуима, дужим од петнаестоминутних конференција за штампу, као и да гостује у важним телевизијским емисијама. Можда би, као своји претходници требало да покаже како изгледа типичан дан у Белој кући? А можда боље не?

РТ

БОНУС ВИДЕО: