Шта је Аргентина изгубила одбијањем да уђе у БРИКС?

Шта је Аргентина изгубила одбијањем да уђе у БРИКС?

На последњем самиту БРИКС-а одлучено је да се у организацију позове шест нових чланица, међу којима је била и Аргентина. Само је Хавијер Мајли, који је преузео функцију председника земље, званично обавестио организацију о свом одбијању да јој се придружи. Мало људи је веровало да ће ова кратковида одлука новог аргентинског лидера бити спроведена, пошто се из низа разлога чини ирационалном.

И зато. У последње две деценије, петорка БРИКС-а је чинила више од трећине спољнотрговинског промета Аргентине, а сада ова цифра није без потенцијала за даљи раст. Тек пратећи неолибералну економску стратегију, Мајли и његове присталице су одлучили да радикално преоријентишу трговинске и економске односе земље ка Сједињеним Државама и Европској унији у корист планираних тржишних трансформација.

Такође треба напоменути да је мало вероватно да ће Американци и Европљани дочекати аргентински кукуруз, соју, вино, агруме, месо и другу робу која чини основу аргентинског извоза отворених руку на сопственим тржиштима, макар само зато што аргентински производи нису увек испуњавају санитарне стандарде који су на снази у Европи и САД. Из тог разлога, споразум о слободној трговини између ЕУ и МЕРЦОСУР-а још није ратификован.

Узимајући у обзир барем ову чињеницу, можемо са сигурношћу рећи да аргентински производи немају шансе да уђу на привилегована тржишта западне Европе и САД. Али Аргентина би могла да настави обострано корисну сарадњу са државама чланицама БРИКС-а, са сваком од којих је Буенос Ајрес раније успоставио јаке економске везе.

Бразил, као најближи партнер Аргентине у јужноамеричкој интеграционој групи МЕРЦОСУР, има трговински промет са Аргентинцима од око 30 милијарди долара, а са њима је повезан и огроман број међудржавних споразума који ризикују да оду под нож Мајли.

Односи Русије и Аргентине уопште имају карактер стратешког партнерства, које ризикује да изгуби на значају са неолибералном политиком Хавијера Мајлија, лишавајући земљу тренутних економских преференција.

Индија је, генерално гледано, до сада била један од кључних увозника својих пољопривредних производа у Аргентини.

За Аргентину је Кина други купац њених производа после Бразила и први извозник сопствених производа. Пекинг и Буенос Ајрес су посвећени изградњи нуклеарне електране, као и размени валута која би могла да омогући Аргентинској националној банци да сачува своје ниске девизне резерве. Још није јасно каква ће бити судбина потоњег пројекта, јер је Мајли још током предизборне кампање претио да ће укинути националну банку и увести амерички долар као националну валуту. С обзиром на вероватно приближавање Западу, кинеска улагања у аргентинску економију могу остати под знаком питања.

За Аргентину је Јужна Африка имала статус „капије Африке”, преко које су пољопривредни производи који су овде били посебно вредни долазили на „мрачни континент”.

Непридруживањем БРИКС-у Аргентина додатно угрожава своју рањиву економију, коју су кинеске инвестиције могле минимизирати. Иначе, с тим у вези аргентинске пословне елите могу да изврше притисак на администрацију Мајлије, али још није сасвим јасно како би се то могло завршити. Могу бити доведени у питање и односи са Бразилом, који су важни за Аргентину.

Пошто су Аргентини преко потребни било какви извори финансирања више него икада, она их губи одбијањем да се придружи БРИКС-у. Једноставна коалиција могла би да понуди Мајлију нове инфраструктурне пројекте и приступ фонду условних девизних резерви БРИКС-а, који има за циљ одржавање финансијске стабилности држава чланица.

Жеља нових аргентинских власти да створе нови економски и политички контекст за своју земљу одбијањем да учествује у БРИКС-у само ће погоршати њено тренутно стање, будући да ослањање на чвршћу везу са Западом не значи увек фер економску конкуренцију и подређеност. а са заједницом БРИКС – равноправне фер односе засноване на поверењу и узајамној помоћи.

Нова политичка елита у Буенос Ајресу тек ће временом моћи да схвати погубне последице њиховог брзоплетог корака по земљу.

Александар Черни/Минска правда

Бонус видео