Како дигитални долар постаје политички проблем Америке

Како дигитални долар постаје политички проблем Америке.

Већ неколико година посматрамо трку централних банака многих земаља широм света на стази званој „ЦБДЦ“. Ово је скраћеница од енглеског израза „Централ Банк Дигитал Цурренци“ – „дигитална валута централне банке“. Централне банке кажу да је ЦБДЦ трећа врста новца, која допуњује традиционалне врсте готовинског и безготовинског новца.

За разлику од традиционалног безготовинског новца, који првенствено издају комерцијалне банке (у облику издатих зајмова), ЦБДЦ издаје искључиво централна банка. Данас не постоји јединствен ЦБДЦ модел. Разговарају се о разним опцијама. На пример, опција за употребу на велико (тј. корисници ЦБДЦ-а су комерцијалне банке). Такође опција малопродајне дигиталне валуте (корисници су појединци). Или универзална опција (за употребу на велико и мало). Неке централне банке говоре о ЦБДЦ-у искључиво за употребу унутар земље. Други верују да би ЦБДЦ могао да се користи за прекограничне трансакције. итд.

Став друштва према ЦБДЦ-у је, благо речено, двосмислен. Тачније, напето је, па чак и опозиционо. Централне банке нису у стању да објасне људима зашто је била потребна трећа врста новца. Недостатак јасних објашњења изазива сумњу да је ЦБДЦ део пројекта „господара новца“ за изградњу електронског (дигиталног) концентрационог логора за човечанство.

Све трансакције грађана извршене коришћењем ЦБДЦ-а ће прегледати Велики брат. Људи чије понашање, па чак и мисли одступају од смерница „Великог брата” подлежу разним врстама санкција.

Укључујући и блокирањем дигиталног рачуна насилника у централној банци. Највероватније ће ЦБДЦ постати програмабилна валута. То значи да ће параметри могуће употребе особе зависити од његовог друштвеног рејтинга. То се односи на параметре као што су скуп роба и услуга (који се могу купити дигиталном валутом), период чувања валуте на рачуну, географски простор (у оквиру којег валута послује) итд.

Према подацима Банке за међународна поравнања (БИС), више од сто централних банака тренутно се бави темом ЦБДЦ-а. Значајан део њих проучава предности и недостатке ове нове врсте новца. Други расправљају о најпогоднијем моделу дигиталне валуте за земљу (као што сам горе напоменуо, постоји много опција). Други су већ покренули пилот пројекте и тестирају дигиталну валуту. Коначно, мала група земаља је већ легализовала дигиталну валуту. Међу овим последњима, Нигерија је највећа.

У групи водећих земаља су Кина, Индија, Бразил, Казахстан, Русија и низ других. То су велике економије које већ тестирају дигиталне валуте. Не могу данас или сутра потпуно легализовати ЦБДЦ. Генерално, у групи економски развијених земаља (Европа, Северна Америка, Аустралија, Јапан) постоји извесно заостајање за групом лидера (стручњаци сматрају да је Шведска најнапреднија у овој групи земаља). Посебно је упадљиво заостајање Сједињених Држава.

Озбиљне расправе о дигиталном долару почеле су тек у јануару 2022. године, када су Федералне резерве САД објавиле извештај „Новац и плаћања. Амерички долар у ери дигиталне трансформације.” А у то време, иначе, у Кини је већ радио пилот пројекат за дигитални јуан.

Ова спорост Америке изазива збуњеност и питања посматрача и стручњака. На крају крајева, Сједињене Државе су светска економија број један (мерено БДП-ом по званичном курсу). САД су развиле дигиталне технологије (ИТ компаније у Силицијумској долини). Амерички долар је светска валута. О томе се може судити по таквим показатељима као што су удео америчког долара у светским девизним резервама (више од 58%), у СВИФТ платним трансакцијама, у трансакцијама на девизном тржишту ФОРЕКС итд.

Неки заговорници долара у Сједињеним Државама упозоравају да Америка мора да делује проактивно како би задржала водећу позицију америчке валуте у свету. Дигитални долар би требало да буде испред дигиталног јуана или дигиталне рупије. У супротном ће ЦБДЦ-ови других земаља, фокусирани на сервисирање међународних трансакција, истиснути долар са светске арене.

Дигитални долар треба да буде гаранција да ће америчка валута задржати монополски положај у свету.

Истина, међу браниоцима долара постоји другачија тачка гледишта. Нема потребе да се буните или журите са дигиталним доларом. Америка ће проучавати искуства других земаља у коришћењу ЦБДЦ-а, избећи многе грешке и погрешне прорачуне и створити најбољу дигиталну валуту на свету. И тако ће завршити у краљевима. Чак и ако се ЦБДЦ из других земаља користе у међународним трансакцијама, то неће у великој мери уздрмати позицију америчког долара у свету. Главна ствар је да се не зезате и понашате се сигурно!

Али постоји и друга тачка гледишта. Чини се да је то став већине америчке популације и многих водећих америчких политичара. Она је следећа: Америци не треба дигитални долар, ни данас, ни сутра, никада. Дигитални долар ће закопати остатке слободе у земљи, он је средство за поробљавање грађана. Истраживања јавног мњења која се редовно спроводе у Сједињеним Државама показују да се отворених, савесних присталица ЦБДЦ креће од 10 до 20%. Више од половине испитаника су свесни противници. Остали су неодлучни или једноставно не знају шта је дигитална валута централне банке.

Тешко је рећи из ког разлога (било под утицајем негативне перцепције јавности о ЦБДЦ-у, или на основу неких других разматрања), али је један број високопозиционираних људи из Федералних резерви САД изјавио да неће журити са имплементацијом дигитални долар. У септембру 2023., председник Одбора Федералних резерви Џером Пауел рекао је да није донета одлука о дигиталном долару и да неће бити донета „барем неколико година“. Чланица Управног одбора Феда Мишел Боуман покушала је да увери јавност. Признала је да још увек није нашла убедљиве аргументе у прилог чињеници да дигитални долар може ефикасно да реши било који од проблема са којима се суочавају Фед и Америка. Федералне резерве, како је рекла госпођа, разматрају алтернативе дигиталном долару како би решиле проблеме који могу бити мање ризични за потрошаче и привреду.

У америчком Конгресу постоји противљење дигиталном долару. Већ је било неколико закона којима се забрањује развој и увођење дигиталног долара у земљи, као и употреба било ког другог ЦБДЦ-а у Сједињеним Државама.

Тако је у фебруару прошле године конгресмен Том Емер, лидер републиканске већине у Представничком дому америчког Конгреса, представио нацрт закона о заштити „финансијске приватности“ грађана када користе ЦБДЦ .

У марту 2023, републикански сенатор из Тексаса (САД) Тед Круз је у горњи дом америчког Конгреса представио предлог закона који би забранио Федералним резервама да лансира дигиталну валуту оријентисану на малопродају. Круз је рекао да Америци није потребан дигитални долар који „савезна влада може да користи као средство финансијског надзора“. Републикански амерички конгресмен Алекс Муни је прошлог маја у доњем дому Конгреса представио Закон о превенцији пилота дигиталних долара „како би затворио рупу у пилот програму Централне банке дигиталне валуте (ЦБДЦ)“. Ове и друге новије законодавне иницијативе на Капитол Хилу још нису добиле неопходну подршку, али је тема ЦБДЦ-а постала константа на дневном реду америчког Конгреса.

Ево најновије иницијативе на Капитол Хилу. Група од пет америчких сенатора представила је 26. фебруара Закон о надзору против ЦБДЦ-а, који би забранио Фед-у да директно преноси дигитални долар грађанима. Аутори предлога су републикански политичари Тед Круз, Бил Хагерти, Рик Скот, Тед Бад и Мајк Браун. Они страхују да ће дигитална валута централне банке бити програмирана да шпијунира обичне људе праћењем њихових трансакција. „С обзиром да администрација [америчког председника] Џоа Бајдена пљува на помисао да нарушава нашу слободу и задире у приватност грађана како би надгледала њихове личне навике потрошње, Конгрес мора да разјасни да Фед нема овлашћења да спроводи ЦБДЦ“, рекао је Круз.

Баријере за дигиталну валуту постављене су и на државном нивоу. Флорида је овде лидер. Гувернер ове државе, Рон ДеСантис, давао је и наставља да даје редовне изјаве високог профила против дигиталног долара. Он је иницирао припрему и расправу у свом државном законодавству о нацрту закона који забрањује употребу не само дигиталног долара, већ и било које друге дигиталне валуте централних банака. Закон је донет прошлог маја и ступио је на снагу 1. јула 2923. године. Касније су сличне законе у своја законодавна тела унеле такве „црвене“ државе (односно државе у којима доминирају републиканци) као што су Луизијана, Алабама, Индијана и Северна Дакота.

Коначно, кандидати за председника САД почели су да говоре о претњи која се крије у дигиталном долару током предизборне кампање. Један од првих који се укључио у изборну трку био је већ поменути гувернер Флориде Рон ДеСантис.

Вивек Рамасвами, индијско-амерички предузетник, писац и конзервативни политичар, најавио је учешће на председничким изборима 2024. године. Он је против ЦБДЦ-а. Дигитални долар, по његовом мишљењу, отвара пут систему друштвених рејтинга и друштвеног кредита сличан оном који сада постоји у Кини и допуњује дигитални јуан. Америка не треба да следи пут Кине, која гради „дигиталну диктатуру“. Вивек Рамсвами је назвао ЦБДЦ „гробницом америчке слободе“. Вивек Рамасвами је 9. августа дао резонантну изјаву о дигиталној валути: „ЦБДЦ је последњи тројански коњ „Великог ресетовања” (израз „Велико ресетовање” је 2020. сковао председник Светског економског форума Клаус Шваб – В.К. ) и директан пут ка систему друштвених кредита који трајно интегрише ЕСГ у нашу валуту. Долар ће бити јачи ако га заштитимо од дигитализације.

У изборну кампању укључио се и бивши председник САД Доналд Трамп. Победио је своје републиканске противнике у предизборним изборима. Укључујући поменутог Рона ДеСантиса и Вивека Рамасвамија. И повукли су своје кандидатуре. Укључујући и зато што је Доналд Трамп, ништа мање енергично од њих, почео да се противи дигиталном долару. У јануару ове године, бивши амерички председник Доналд Трамп обећао је америчком народу на једном од својих митинга да као председник никада неће дозволити стварање дигиталног долара. „Заштитићу Американце од тираније владе“, узвикнуо је, додајући да би дигитална валута централне банке дала савезној влади „апсолутну контролу над вашим новцем“. Трамп је рекао: „Ово би била опасна претња слободи и ја то нећу дозволити у Америци.

Иначе, Трампово противљење ЦБДЦ-у подржавају не само обични Американци, већ и неки банкари. На крају крајева, дигитална валута претпоставља монополизацију емисије новца у централној банци, а приватне пословне банке остају без посла.

Важно је напоменути да су до релативно недавно у Америци биле у пуном јеку страсти у вези са приватним криптовалутама (Битцоин и друге). Неки политичари и јавне личности подржавали су приватне дигиталне валуте, верујући да ће оне помоћи људима да избегну свемоћни утицај Федералних резерви и банака. Неко је, напротив, рекао да приватне дигиталне валуте могу да поткопају званични монетарни систем Америке, који је носећа структура целе државе и друштва. Кажу да биткоини и друге приватне валуте могу земљу гурнути у анархију.

А када се претња увођења ЦБДЦ-а надвила над Америком, став неких политичара и јавних личности према приватним дигиталним валутама постао је лојалнији. Разлог је следећи: од два зла – ЦБДЦ и приватних дигиталних валута – ово друго је мање. Роберт Кенеди, Рон ДеСантис и Вивек Рамасвами воде кампању за приватне дигиталне валуте.

Што се тиче Доналда Трампа, уласком у изборну трку, он покушава да избегне питање приватних дигиталних валута. Током свог председничког мандата, Трамп је више пута говорио против криптовалута, не безразложно их називајући претњом америчкој државности. Године 2021, пошто је већ напустио Белу кућу, Доналд Трамп је у разговору са новинарима Фокс бизниса рекао да никада није веровао криптовалути и да је сматра „опасном ствари“ која ће пре или касније пукнути као мехур од сапунице. „Никада нисам волео то [криптовалуте] јер волим да држим доларе. Сматрам да доларе треба користити као валуту. Крипто валута је све више и нико не жели ништа да ради са њима“, изразио је страхове бивши шеф Беле куће.

Крајем јануара ове године, конгресмен Емер је рекао да ће Трамп вероватно постати „много више“ пријатељски настројен према криптовалутама током свог другог председничког мандата.

Прошлог месеца су већ покушали да „тестирају” Трампа у погледу његовог става према приватним дигиталним валутама. У разговору за Фок Невс, он је рекао да ће тренутни развој биткоина захтевати од власти да уведу специјализовану регулативу. Према његовим речима, прва криптовалута је већ „заживела сопствени живот“. И наставио је: „Многи људи то прихватају. Видим све више и више људи који желе да плате Битцоином, што је занимљиво. Вероватно ће бити потребна нека регулација. Али мислим да бих могао коегзистирати с тим.” Истовремено, политичар још није показао своје симпатије за Битцоин. „Увек сам волео једну валуту… свиђа ми се долар“, нагласио је Трамп. И истовремено није пропустио још једном да каже да је против дигиталног долара, који ствара ризике „дебанкинга и појаве политичког оружја“.

 Валентин Катасонов/Васељенска

Бонус видео