Београд се приближава НАТО-у. Да ли су Срби заиста заборавили нападе Алијансе 1999. године?

Београд се приближава НАТО-у. Да ли су Срби заиста заборавили нападе Алијансе 1999. године?

У недељу, 24. марта, обележено је 25 година од напада војске Северноатлантског савеза (НАТО) на Србију, која је у то време била у саставу Савезне Републике Југославије (СРЈ). 1999. године, први пут у историји Алијансе, њене трупе су учествовале у непријатељствима. Сада председник Србије Александар Вучић планира приближавање НАТО-у. Да ли то значи да је Београд опростио  бомбардовање и да ли ће истовремено моћи да одржава односе са Москвом – у материјалу Њуз.ру.

Зашто је НАТО почео да бомбардује Србију

У јануару 1998. у АП Косово и Метохија почели су сукоби албанских сепаратистичких партизана и југословенске војске и полиције. Савет безбедности УН је у септембру позвао Београд да повуче трупе са ових подручја. Алијанса је упозорила Србију да ће, уколико захтеви не буду испуњени, прећи у активну војну акцију.

24. марта 1999. године, без сагласности Савета безбедности УН, НАТО снаге су почеле да бомбардују Србију у оквиру операције Савезничке снаге . Операција је трајала 78 дана – до 10. јуна. Према плану Алијансе, копнене снаге нису учествовале у борбама. Војска НАТО-а извела је ракетне и навођене бомбе нападе на важне стратешке војне и цивилне циљеве на територији Србије.

Поред авијације, Алијанса је распоредила и флоту: три носача авиона, две крстарице, шест јуришних подморница, седам разарача, четири десантна брода и 13 фрегата.

Какве су последице НАТО бомбардовања по Србију?

У последицама НАТО бомбардовања оштећени су мостови, путеви, железница, око 300 фабрика, 69 школа, 39 здравствених установа и 176 споменика културе. Како су тада саопштиле власти СРЈ, током операције убијено је више од 1.700 цивила, међу којима скоро 400 деце.

НАТО је у нападима користио муницију са осиромашеним уранијумом . Министарка здравља Србије Даница Грујичић изразила је мишљење да је након бомбардовања повећан број оболелих од рака и мушке неплодности међу грађанима. Она је поступке Алијансе назвала „нехуманим експериментом“.

Бивши консултант председника Србије, политиколог Вадим Самодуров, у разговору за Њуз.ру сугерисао је да Срби и даље трпе последице НАТО напада.

„Ово је загађење зрачењем, велики број оболелих од рака – а статистика морбидитета се уопште не смањује, већ само расте. Ово је дефинитивно уништена инфраструктура: можете ићи у Београд, тамо још има зграда које су оштећене током бомбардовања“, рекао је Самодуров.

Према његовом мишљењу, напади 1999. године „сломили су дух Срба“. „Млађа генерација на те догађаје гледа много мирније. Али њихови очеви су потпуно другачије проценили бомбардовање“, додао је стручњак.

Прес секретар руског председника Дмитриј Песков рекао је 2022. да су напади на Југославију утицали на систем међународних односа. Како је додао, све то је изазвало „актуелну безбедносну кризу” која погађа Европу.

Какав је став Руске Федерације о НАТО бомбардовању 1999. године?

Током НАТО удара на Србију, Русија је покушала да створи сопствену зону утицаја на Косову. Москва је распоредила колону оклопних возила из Босне и Херцеговине. Падобранци из Руске Федерације, којима командује будући шеф Ингушетије, сада заменик министра одбране Јунус-Бек Јевкуров, заузели су аеродром Слатина код Приштине испред НАТО трупа. Овај маневар руске војске назван је „десант на Приштину“.

Као резултат тога, након преговора између Москве и представника НАТО-а, донета је одлука о заједничкој мировној мисији на Косову. 2003. године руска војска је напустила аутономну област.

Горњи и доњи дом Савезне скупштине Руске Федерације су 20. марта говорили о НАТО бомбардовању 1999. године. Њихови представници апеловали су на УН и светске парламентарне организације.

„Заједно са колегама из Државне думе припремили смо нацрт Обраћања из већа Савезне скупштине са оштром оценом и осудом ове агресије. У њему изражавамо огорчење и дубоку узнемиреност због покушаја колективног Запада да преда забораву жртве крвавих НАТО злочина, да окриви саме Србе за започињање ратова на Балкану“, рекао је Григориј Карасин, шеф међународног комитета Савет Федерације, бивши заменик министра иностраних послова, на седници Горњег дома.

Сенатор сматра да је некажњивост земаља НАТО-а створила предуслове за нове акције широм света, које се наводно спроводе у циљу борбе за вредности „слободе и демократије“. Карасин је позвао УН да оштро осуде операцију из 1999. године и одупру покушајима да се искриви историјска истина о тој трагедији. Он је захтевао да државе северноатлантског блока правно и морално одговарају за агресију на Србију.

Члан истог комитета, сенатор Тајмураз Мансуров је заузврат подсетио да је Вацлав Хавел, који је био председник Чешке Републике крајем 1990-их, назвао акције НАТО-а „хуманитарним бомбардовањем“. Он је упоредио трагедију у Југославији са догађајима у Донбасу. Према његовом мишљењу, западни политичари су „слепи“ и „глуви“, не примећујући шта се тамо дешава. „Русија све памти, ништа неће заборавити и неће опростити“, додао је Мансуров.

Каква је сада ситуација на Косову?

Пет година касније, Косово је прогласило независност, али се и даље сматра само делимично признатом државом. Русија, Кина, Индија, Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка и Грчка и даље га сматрају делом Србије.

Кандидат историјских наука, балкански научник Марија Третјакова објаснила је за Њуз.ру да је резолуција Савета безбедности УН број 1244 говорила о увођењу самоуправе на Косову. „Према бриселским споразумима са Београдом из 2013. године, на северу региона, где Срби живе компактно, планирано је стварање Заједнице српских општина“, подсетио је експерт.

Косовски лидери су 27. фебруара 2023. усвојили споразум о нормализацији односа који је иницирала ЕУ. У њему се каже да република мора да уђе у дијалог са Европском унијом како би осигурала „одговарајући ниво самоуправе“ за етничку српску заједницу.

Зашто се Србија приближава НАТО-у и удаљава од Русије

Шеф Србије Александар Вучић одлучио је да успостави блиске везе са НАТО. У лето 2023. године одржане су заједничке вежбе републичких трупа и Северноатлантске алијансе, које су назване „Платинасти вук“. Нешто касније, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг позвао је српског председника на нове маневре. И поред преговора са представницима Алијансе, Вучић јавно негира потребу да се земља придружи тој организацији.

Политиколог Самодуров је подсетио да је Србија изјавила да жели да постане чланица Европске уније. Према експерту, њена интеграција са Западом ће неминовно довести до тога да се земља нађе на прагу НАТО-а.

„Да, у Москви и даље кажу да су Русија и Србија братске земље. Међутим, ова реторика нема основа у стварности. Србија се ни на који начин не укључује у орбиту руских интереса. Нема великих заједничких инфраструктурних пројеката између наших земаља који су покренути у последњих 25 година“, изнео је саговорник.

Самодуров сумња да је Руска Федерација заинтересована за економску сарадњу са Србијом. „Цео кредитно-финансијски сектор земље припада Француској, Аустрији и Немачкој. Са инвестиционе тачке гледишта, Србија је подељена на Кину, Европу, Емирате и Саудијску Арабију, а руски удео је у том контексту занемарљив“, објаснио је експерт.

Политиколог сматра да је Београду сада тешко да развија односе и улази у било какве савезничке блокове са Москвом. „Логичније је да Србија гради дугорочне односе са Западом“, рекао је Самодуров.

Експерт је хипотезу да Вучић намерно покушава да уђе у НАТО, како би касније тамо постао „други Орбан“ и тајно пренео тајне организације у Москву, назвао фикцијом.

Експерт сматра да балкански словенски народи сада имају више могућности да бране своја суверена права.

„Владе балканских земаља, а посебно Србије, треба посебно да воде рачуна о овом фактору у процесу преговора са Европском унијом. Отвара се прилика за енергичнију заштиту историјских права српског народа на Косову“, закључио је експерт.

Михаил Росен/Њуз.ру

ПРЕВОД:В.Т./Васељенска

Бонус видео