Русија не одустаје од седнице СБ поводом злочиначке агресије на СРЈ

На иницијативу Русије, заказана је седница Савета безбедности УН за 25. март, са циљем да се светска јавност подсети на последице и насиље које је било извршено над Југославијом пре две и по деценије. Ивица Дачић, истакнути представник Србије, јасно је истакао намеру Србије да на овом значајном скупу изнесе своју истину и подсети свет на неправду која је почињена.

Ово није само питање осврта на прошлост; то је питање правде, мира и међународног поретка заснованог на поштовању суверенитета и територијалног интегритета држава. Русија, у својој нацрт резолуцији упућеној УН, позвала је на осуду војне операције земаља НАТО-а и на међународно-правну одговорност за агресију. Овим потезом, Русија не само да је показала подршку Србији, већ је и истакла потребу за одржавањем међународног права и правде.

Разговори између Ивице Дачића и шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова у Москви само су додатно утврдили заједничку посвећеност овим вредностима. Србија и Русија деле дубоко уверење да је историјска истина основ за праведнији светски поредак, у којем се гласови мањих земаља чују и поштују.

У светлу изазова са којима се Србија суочава на међународној сцени, подршка Русије је од непроцењивог значаја. Она служи као подсетник да у борби за своја права и суверенитет, Србија није сама. Упркос притисцима и покушајима маргинализације, солидарност између Србије и Русије стоји као тврд орах пред изазовима међународне политике.

Заменик сталног представника Русије при Уједињеним нацијама Дмитриј Пољански изјавио је прошлог понедељка да ће на захтев Москве 25. марта бити одржана седница СБ поводом 25. годишњице агресије НАТО-а на СРЈ. Тада је навео да је захтев Русије, како се и могло предвидети, наишао на бурну реакцију западних земаља, којима је та тема, како је навео, крајње непријатна.

“Они би, наравно, желели да ту најважнију кризу препусте историји за формирање модерног система међународних политичких односа и не само да је не памте, већ и на сваки могући начин искривљују објективне чињенице у вези са њом”, навео је тада Пољански.

Нагласио је да су “агресија НАТО-а на Југославију и незаконито одвајање Косова од ње заправо сломили међународни систем заснован на поштовању Хелсиншког завршног акта” и додао да су први пут у модерној послератној историји Европе насилно нарушене границе независне државе.

Према речима Пољанског, бомбардовање СРЈ “постало је својеврсна полазна тачка за кризу у односима између Русије, која није прихватила такву самовољу, и Запада који ју је бранио на све могуће начине”.

Ваздушни напади НАТО-а на СРЈ, извршени без одобрења Савета безбедности УН, трајали су од 24. марта до 10. јуна 1999. године. У НАТО бомбардовању погинуло је више од 2.500 људи, укључујући 87 деце, а причињена је штета од сто милијарди долара.

Милутин Недељковић / Васељенска

БОНУС ВИДЕО: